СТУДЕНТСКИ покрет, односно "студентска акција 68" или "липањска гибања", а нарочито оно што се и у свету и у нас догађа непосредно након 1968. и касније седамдесетих година догађало и даље побуђује знатно интересовање. О тим годинама пре "инцидента" у Студентском граду и догађајима који ће уследити, социолог Ђорђије Ускоковић каже:

- Противречност и раскорачје на једној, и све шира незадовољства на другој страни су стално расла, па је фитиљ конфликтности, иако бездимно, све брже догоревао. Политизација студената видно је расла из дана у дан, целе '68. Оно што се у Европи већ догађало могло је овде само "стилски да инспирише", а подстицаја је, дакле, било "унутра" довољно. Према томе, то није био изненадни "ексцес", а још мање "диверзија спољног непријатеља".

УСКОКОВИЋ, непосредни учесник демонстрација, и у то време главни уредник Радија Студентски град, неколико деценија после јуна 1968. године је написао:

"Студентски покрет '68. је био је интелектуални политички покрет. Као такав, он је у Југославији имао више појединачне симпатије (махом интелектуалаца, а много мање политичку подршку (радничке класе). Иако он, за разлику од других, нарочито западноевропских, није био покрет оспоравања и негирања система (поретка), већ је био негирање негирајућих тенденција тог система које су биле видне. Као интелектуални политички покрет, студентска '68. у нас имала је онолике домашаје колике је могла да има у једној средини са скромним политичким (нарочито демократским) и прилично дугим и јаким антиинтелектуалним традицијама. Дакле, скромне и ограничене.

"Да прецизирам: није пораз '68. у томе што студенти нису 'освојили' власт, што нису постали министри и председници влада - јер им то није ни био циљ!

"ПОРАЗ '68. је, пре свега у томе што су захтеви из Акционо-политичког програма остали неиспуњени, многе идеје неостварене: затим, што су многе негативне појаве и тенденције против којих су студенти устали '68. - раслојавање и бирократизација друштва, корупција, богаћење мимо рада, уз пораст незапослености упркос све већој емиграцији радника у западноевропске земље, и пораст незадовољства ...). Те појаве ће у седамдесетим и осамдесетим годинама чак галопирајуће напредовати. А све то упркос томе што је Акционо-политички програм био прихваћен и преточен, уграђен у многа политичка документа (Смерница ЦК СКЈ, конгресне резолуције, ЗУР...) Дакле, ерозија социјалистиких вредности против које су студенти устали 1968. није заустављена. Њој се прикључује још једна, можда и најопаснија - национализам. То је највећа опасност по тековине социјалистичке револуције, по мом уверењу, није случајно напредовала баш после 1968. Напротив! Национализам, као ослонац и израз деснице, не само да се куражио, него је и јачао с поразом 'левице'. То је најбоље показао Маспок у Хрватској 1971. и иредентистички покрет 1981. на Косову. Политичка бирократија је и у овим случајевима, као и увек спремна и с ђаволом да се 'венча' само да се осигура од опозиције, нарочито 'леве'. А кад затреба, она ће се брзо снаћи и ускликнути против 'непријатеља свих боја'!

"ГЕНЕРАЦИЈА младих '68. била је прва послератна генерација која се озбиљно суочила с друштвеном кризом и декаденцијом, а истовремено и последња која је искрено веровала у могућност социјализма. Сасвим довољно, да се, уз одређену већ стечену политичност, унутар и изван своје политичке организације, крене у акцију. Генерација '68. била је генерација наде и критике, дакле, и револуције.

"Треба ли посебно говорити о улози студентске 'јавне речи', дакле и 'Студента' у тој студентској '68? Не, јер је та реч, а нарочито 'Студент' била не одраз, већ израз, па и њена мисао, и њена свест и савест.

"Ни тада, '68, нисам веровао у могућност 'историјског преокрета' којег ће извршити студентски покрет, било је извесно да ће студенти пробудити, дрмнути из дремежа и онеспокојити 'заслужне револуционаре', удобно смештене у комфору и обиљу што их је пружају власт и неприкосновеност, као својеврсна рента за 'учешће у револуцији'. Било је такође јасно, готово очигледно, да власт неће лако 'предати', иако - наглашавам - студенти нису желели освајање политичке власти."