ПОБУЊЕНИ човек потврђује своје достојанство. Генерација 1968. године је на то подсетила све обесхрабрене и песимистичне, који су веровали да је постојећи свет - самим тим што је реалан и једини могући. Упркос реалном свету цинично изобличених вредности, студенти су се 1968. дрзнули да поверују да је мир бољи од рата, правда од неправде, а слобода од репресије.

Антологијску побуну из 1968. године овако сагледава филозоф и један од организатора демонстрација на Београдском универзитету Драгољуб Мићуновић. Он подсећа на дух протеста оличен у пароли "Доле кнезови социјализма", али и опомиње да је данас потребно херменеутичко читање 1968.

"Не можемо из данашњих оквира пропасти социјализма и једнопартијских режима просуђивати ондашње догађаје. Постојао је само један одрживи оквир да се у форми опстајања при левичарским идеалима демаскира један лажни оперетски режим. Излажење из тог оквира било би третирано као контрареволуција и лако ликвидирано. Када је, на пример, покренута кроз Партију акција да се Београдски универзитет назове Титовим именом, било је прећутног одлагања. Али када је 1968. таква идеја оживела, она је морала бити пресретнута идејом да се Универзитет назове по Карлу Марксу".

ТАКАВ идејни оквир побуне натерао је властодршце да привремено одустану од претеће репресије према учесницима као контрареволуционарима, натерао их је на признање оправданости побуне и признање о погрешном вођењу политике. Њу је тих година оличавала безгрешна Партија и идеолошки обојено руководство које је живело у уверењу да Југославија живи своју најславнију епоху.

Бенигни повод - сукоб са милицијом око уласка у дворану где је одржавана приредба, претворио се у прави мали рат у Студентском граду.

"Студенти су проговорили отворено и слободно, искористили су прилику да се побуне против батињања и лажи, да искажу своју машту и говорништво, да демонстрирају солидарност са потлаченим слојевима, да апелују на братство међу народима. Сама организација, спонтано настала, демонстрирала је форме непосредне демократије; слободан говор, стални избори акционих одбора; дискусије и гласања", сећа се Мићуновић.

Као да је шикнула нека потискивана енергија, писци, глумци, научници похрлили су да пруже подршку студентима. Те подршке су читане на зборовима, глумци су говорили текстове из слободарских драма, оперски певачи певали арије, песници читали своје песме, глумци бацали са позорница студентске летке, лист "Студент" забрањиван, поново штампан у тиражима великих листова и све више придружених факултета и школа из свих крајева земље, поздрави студената из других земаља. Била је то лавина која је успаничила режим, натерала га да се колеба између бруталне силе, оличене у претњи тенковима и ванредним стањем, и лукавства у привидном попуштању и смиривању.

СТУДЕНТИ су у међувремену артикулисали своје захтеве кроз бројне летке и програме, који нису могли да прођу општу верификацију с обзиром на децентрализованост акција и више центара одлучивања. Али у једноме су били скоро сви сложни: слика друштва је лажна, не прихватамо лажи и батине. Оквир је наизглед задржан: друштво веће социјалне правде; друштво мање раслојено на богате и сиромашне, на запослене и незапослене, друштво веће политичке одговорности и смањене власти бирократије; друштво слободне речи и слободног окупљања.

За ова понижења и уступке режим се накнадно светио студентима и професорима, наравно селективно, одвојивши жито од кукоља.

На Универзитету је изабран Филозофски факултет као мета освете, а на њему одељење за филозофију и социологију. Групе студената, на монтираним политичким процесима, отпослане су на робију, а група од осам професора - на крају на берзу рада.

ТИТО јесте лукаво обећао све студентима да би се разишли. Неки факултети су то урадили одмах уз славље, неки су наставили још извесно време са својим зборовима и вечерима. Али студенти нису могли да преузму или преотму власт, чак да су то и хтели - нити је то било могуће било где тада у свету. Побуна је морала имати крај - али он није био пораз.

Остаје нада да сваки пут кад моћници помисле да су слобода и машта пресахнули - успомене на слободу могу да пробуде нове енергије.

Сутра: Буђење заслужних револуционара