ЗДРАВКО Вуковић, директор Радио-телевизије Београд, у својим дневничким белешкама, у делу посвећеном јунским догађајима 1968. расветљава како је Јосип Броз снимио своју изјаву 9. јуна која је на Универзитету проглашена њиховом победом, али и како је само пет дана касније, потпуно променио свој став. Записе Здравка Вуковића преносимо уз извесна скраћења.


9. јуни

У 16 сати улазим у Кабинет председника Тита у згради СИВ-а у коме су постављене ТВ камере и наша екипа спремно очекује да почне снимање. Из овећег Кабинета уводе ме у једну мању просторију где се налазио и шеткао Тито у близини радног стола. После поздрава и руковања Тито прилази радном столу и пита ме: Како сте ви то замислили. Ја одговарам да можемо направити интервју, за шта сам ја спреман, односно да бих му поставио неколико питања поводом студентских догађаја и седнице Председништва СКЈ, а друга варијанта је изјава поводом седнице Председништва. Ја вам предлажем ову другу варијанту, да дате изјаву. Тито прихвата.

ПРЕД полазак на снимање Тито ме пита: Добро, имате ли ви неке сугестије за изјаву. Ја одговарам: Мислим да би било добро и ја Вам предлажем да се на крају изјаве обратите директно студентима и да их позовете да се врате нормалном раду на Универзитету...

После овог краћег договора улазимо у Кабинет у коме је све припремљено за снимање. Тито седа за сто и каже да се може почети. До овог момента тј. до почетка снимања Тито је иако лежеран испољавао благе знаке нервозе који су нестали са почетком снимања. Шћекић и ја пратимо ток изјаве и снимање које је протекло у најбољем реду до момента када је Тито завршио излагање. У том моменту осетио сам известан немир, јер Тито није завршио изјаву позивом студентима. Прилазим Титу који још седи за столом и кажем: Друже Председниче, све је у реду, само сте пропустили да се директно обратите студентима, па предлажем, да то у продужетку снимимо што не представља никакву тешкоћу. Тито без речи прихвата и врло непосредним речима позива студенте да се врате учењу и испитима. Тиме је снимање завршено, Тито се опрашта са нама јер одлази на седницу Председништва.

Изјава је тог дана у 20 сати емитована на свим радио и телевизијским станицама у земљи.

10. јуни

Сви листови објављују изјаву председника Тита поводом студентских демонстрација.

Титова изјава наишла је на велики одјек и одобравање у најширој јавности а међу студентима на велико одушевљење. Одржавају се зборови студената и наставника на којима се доносе одлуке да се нормализује живот и рад. Са зборова се упућују телеграми подршке председнику Титу.


14. јуни

На информативном састанку у Извршном комитету ЦК СКС са директорима "Борбе", "Политике" и РТБ уз констатацију да је рад на Универзитету почео и да је дејство Титовог говора велико...

Тито је подржао саопштење Извршног комитета ЦК СКС и Градског комитета. На Филозофском факултету и даље стално говоре о покрету, а ми мислимо да о покрету не може бити речи.

Треба да се да саопштење да је Тито примио Симу Затезала и оријентисати се на то да се у оквиру смерница и саопштења пређе у офанзиву, да се одбије харанга која се води према Градском комитету и Извршном комитету, да се и даље води борба за студенте, а истовремено и против непријатељских елемената...

ДАЉЕ Тито наглашава, указујући на одговорност, да не може ни милиција, нити било ко да одговара без утврђене одговорности, нити да улица смењује било кога и на томе мора да са се остане, јер ми смо држава, имамо Устав.

Осећа да на Универзитету има супротстављања руководствима, и притом има у виду нападе на Градски комитет. Сматра да је то врло опасно. Уводник "Борбе" не оцењује негативно... Сагласан је са сваким кораком који је предузео Градски комитет јер је он морао да реагује на тренутне догађаје. Сматра да су саопштења Извршног комитета и Градског комитета добра. Напомиње да је било и много деструктивног, рушилачког и елемената културне револуције (кинеске) и да се томе мора одлучно - стати на пут.