ЛИСТАЈУЋИ пожутеле странице сећања актера на јунске догађаје 1968. године пажњу привлачи занимљиво сведочење Војислава Пиповића Пилипа. Он се затекао са неколицином колега, око 23 часа, 2. јуна, у Петом блоку, како је називан, за многе незабораван паркић, на месту којим данас пролази ауто-пут према Загребу и северној покрајини. Изашли су на кратак предах после дугог учења и припрема за јунске испите. Део његовог сећања је посвећен атмосфери у радио-станици Студенски град.

"Одједном, одјек звучника у тихој и ведрој ноћи касног топлог пролећа. - Позивамо колеге и колегинице, добровољне даваоце крви да хитно пођу у Земунску болницу и дају крв за наше колеге који су повређени у... Следи саопштење Радија Студентски град о сукобу студената и бригадира и студената и Народне милиције.

ЗА ТИЛИ час смо се нашли на скверу. Поред садашње самопослуге, са горње стране, према Бежанији, милицијска "ватрогасна" кола, сада већ без воде. Возач их управо напушта. Нигде плавих униформи, само неколико стотина студената. Оно возило, после вожње дo мензе, догураше поново до сквера. Попеше се будући филозоф Рајко Ђурић и тада млади песник Предраг Богдановић Ци на ту отету говорницу. "Знамо ли шта хоћемо, шта желимо? Хоћемо ли то да саопштимо на Тргу Маркса и Енгелса, пред Савезном скупштином".

Кад су нас код подвожњака сачекали, а затим туцаником са пруге, пуцњевима и палицама растерали и дотерали до првих зграда, ваљда даље у мрак нису смели, вратили смо се тамо где смо те ноћи једино били безбедни, у наш Студењак.

КОД наше радио-станице окупило се неколико десетина колега и понека колегиница. Већ је зора. Сви се питају зашто се не чује наш радио. Многи су у међувремену стигли из града, неки тек из кревета. Сви се интересују шта се дешава, зашто се не укључи радио-станица. Хоћемо да знамо шта се десило, што стојимо овде, куда ћемо. Кажу да је неко покидао, пресекао каблове, ваљда неко из старе редакције или... Тражи се мајстор, ваљда их има доста међу будућим студентима електроинжењерима. Врата су на силу отворена, ту је већи Иван Фумић да поправи шта је "саботажа" наместила.

Око четири часа Радио Студентски град се јавља својим верним слушаоцима, који су бурну ноћ, до тада недоживљену, провели на ногама, узбуђени, озлојеђени, повређени.

АКЦИОНИ одбор заједно са Радиом Студентски град припремао је и за десет сати заказао митинг студената Београдског универзитета на игралишту између Трећег и Четвртог блока. Једна тераса главног крила четвртог блока послужила је за бину. Журно се радило на припреми информација о догађајима у претходној ноћи, контактима са проректорима, деканима и професорима о договорима са властима да се организује митинг на Тргу Маркса и Енгелса. Писане су пароле, транспаренти, кројене траке за редаре...

Све информације које су стизале у радио-станицу биле су строго контролисане. Оне из Одбора Савеза студената Студентског града могле су да прођу уколико су биле оверене потписима председника Миодрага Перовића и секретара Станислава Дашића, уз печат Одбора. Од доносиоца вести изван Студентског града узимани су подаци из личне карте, индекса, домске - без тога информације нису примане.

Секретар Редакције и дактилограф Вера Кржишник је имала препуне руке посла, а спикери Нада Качар и Слободан Вујовић улагали су голем напор да све припремљено одашиљу у етар.

Тих јунских дана дешавало се нешто ново међу студентима. На сваком кораку се осећао огроман ентузијазам, сви су желели да се ангажују, да нешто ураде, допринесу општој ствари.“

СУТРА: Тројански коњ у градском комитету