ФИФА инсистира на томе да се фудбалски терени и трибине не смеју користити за слање политичких порука и провокација. У складу с тим принципом, светска фудбалска организација казнила је Србију због тога што су навијачи током утакмице против Костарике на трибинама "истицали увредљиве и политичке транспаренте". Иако није прецизирано, неки медији наводе да је тада проблематична била застава Динарске четничке дивизије. После дуела Аргентине и Хрватске, а посебно после оног између Србије и Швајцарске, поставља се питање хоће ли се ФИФА и према овим случајевима односити подједнако принципијелно.

ДО јавности су стигле информације да су хрватски играчи, пошто су у својим лепим новим црним дресовима декласирали репрезентацију земље којој дугују захвалност за више него благонаклон однос према њиховим сународницима који су се нашли у проблему после Другог светског рата због сличних црних дресова, победу прославили певајући шовинистичке песме што позивају на прогон и убијање. Ако нису могли да спрече дешавања у хрватској свлачионици после утакмице, агенти ФИФА стручни за препознавање политичких провокација могли су да спрече улазак на терен швајцарског фудбалера Ђердана Шаћирија обувеног у копачке са заставом међународно непризнате Републике Косово. Верујемо да би спречили ову провокацију да нису били презаузети јурењем Динарске дивизије по трибинама, јер им сопствени "Закон игре" у члану 4 предвиђа забрану за "ношење било каквих политичких, верских или личних слогана, исказа или слика", што са собом носи "казну организатора такмичења или ФИФА". Проблем је, међутим, што је још од маја, када се први пут похвалио, јавности познато да на Светском првенству планира да носи ове копачке рађене по специјалној поруџбини и што ФИФА у томе није видела ништа спорно, баш као што ничег спорног није било ни када је у своје окриље примила непризнату државу кршећи сопствени статут.

МОЖДА ће ФИФА спорним проценити провокативан начин на који су оба стрелца Швајцарске прославила голове дате репрезентацији Србије, а можда и неће. Надамо се да њихов националистички гест у кулоарима ФИФА неће бити процењен као разумљив излив емоција услед реванша за године угњетавања албанског народа у Србији. Можда ће оспорити скандалозно суђење угледног немачког арбитра Феликса Бриха, а можда и неће. Вероватније је да неће, јер логика указује да није случајност што је баш он изабран да суди на овој утакмици, пошто је поверење заслужио подједнако скандалозним суђењем на мечу Србије и Хрватске (1:1) у квалификацијама за Мундијал. Тада је само шаком и капом српским играчима делио жуте и црвене картоне (Матић за седам минута два), а сада је, поред великодушног распоређивања жутих картона по везном реду српског тима, кажњавао и отпор Митровића да Шеру и Лихтштајнеру дозволи да освоје "ипон" (највећи поен у џудоу) над њим у једанаестерцу.

НИЈЕ ово субјективни ламент због болног пораза (иако боли). Све наведено уочили су и многи објективни посматрачи са стране, попут некадашњег играча Манчестер јунајтеда и енглеске репрезентације Рија Фердинанда који је, коментаришући утакмицу за британски Би-Би-Си, Брихово суђење оценио као "пуку уличну отимачину". На у најмању руку недолично понашање репрезентативаца који очито нису швајцарски указује и један од најтиражнијих дневника из ове земље, "Ноје Цирихер цајтунг" истичући еуфемистички да иако "имају ноге као нико други у селекцији, немају развијен политички сензибилитет и друштвену одговорност".

Остаје да се види какав ће "сензибилитет и друштвену одговорност" после свега овога показати ФИФА, али немамо много разлога за оптимизам, јер је ова организација до сада готово без изузетка показивала да је њена борба против политике у фудбалу у ствари врло политичка и једнострана. Од "форсирања" албанских певачица и прогона оних руских, о којем смо писали прошли пут, до затварања очију пред чињеницом да репрезентација чији фудбалери у свлачионици певају о спремности за дом на Мундијалу носи реплику заставе из војне операције која је резултирала прогоном више од 200.000 цивила.