ДА би изразили своје огорчење због нетачних извештавања београдских медија о јунским немирима, студенти су у згради техничких факултета у ондашњм Булевару револуције, један стуб у аули назвали "стубом срама" и на њему лепили београдску дневну штампу. Са зборова неких факултета (највероватније из Капетан-Мишиног здања, односно дворишта Филозофског факултета) потекла је идеја да "Студент" покрене једну рубрику која би одговарала том "стубу". Та идеја била је прихватљива зато што се на тај начин најбоље могао изразити гнев и морално огорчење због понашања извесних институција и појединаца.

У ТОЈ рубрици, први пут после Другог светског рата поједини политичари и форуми јавно су апострофирани и излагани моралном руглу.

У складу са општим расположењем које је тих дана владало на Универзитету, редакција "Студента" је сматрала да на том стубу срама треба да стоје привезани:

ГРАДСКИ комитет Савеза комуниста, Градска скупштина и Градски одбор ССРН Београда!

Образложење: ови форуми имали су према студентском покрету два различита става, један пре а други после Титовог говора. Ниједном речју нису образложили разлоге те промене у мишљењу, не показују нимало самокритичности и осећања одговорности.

ЛИСТОВИ "Борба" и "Вечерње новости"

Образложење: ови листови су донели најмрачније и најмање тачне коментаре и натписе о студентском покрету.

Мома Марковић и Милан Бајец, уредници "Борбе". Сиве еминенције у тој тамној кући.

Образложење: они су главне вође "Борбиних" безочних напада на студентски покрет.

ДР ЗВОНИМИР (Звонко) Дамјановић Образложење: др Дамјановић је покушао да разбија јединство студентског покрета на тај начин што је студенте и наставнике Природно-математичког факултета свесно обмањивао да се Филозофски факултет издвојио из покрета и слично. Разлози због којих је др Дамјановић овако деловао нису нимало чисти.

АЛЕКСАНДАР Ђукановић, Марко Лолић и њихов лист "Младост"

Образложење: прво њихово реаговање, старачко и конзервативно, било је највећа бласфемија и имена и извесних њихових традиција. Друго њихово реаговање, као што се могло очекивати, било је камелеонско и лицемерно.

("Студент", 18. јун 1968. ванредни број 4)

Појава "Стуба срама" у "Студенту" није прошла, како се могло и очекивати, без страховитог напада. Хајка је кренула утврђеним и за оно време препознатљивим редом: У свим релевантним форумима ова рубрика у "Студенту" проглашена је, уз бучну подршку медија, прокинеском оријентацијом. Одговарајући на те оптужбе у припреми петог ванредног јунског броја гласила београдских студената, један део редакције се залагао да се уведе рубрика "СТУБ ЧАСТИ". Међутим, преовладала је умеренија линија па је рубрика названа "ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ".

Ево како је изгледала та умивена варијанта:

Мечићи пред кућом

Ових дана, један високи функционер, политички одговоран за батинање студената код подвожњака, са болним уздахом каже свом пријатељу:

- Не дај боже да ти студенти заиграју пред кућом.

С великим задовољством

Идуће године урбанисти предвиђају рушење подвожњака на Новом Београду. Студенти су се јавили да добровољно и са великим задовољством то ураде.

За сваки случај

Пошто идуће године неће бити подвожњака, многи предлажу да се изгради монтажни подвожњак који би се поставио на Булевару Лењина чим би се указала потреба за то.

Вожња бициклом

Када су већ почеле демонстрације, ректор др Драгиша Ивановић био је у Немачкој. Пошто се његов повратак нестрпљиво очекивао неколико дана, на једној седници Савета Универзитета неко је питао зашто се ректор већ није вратио. Не може човек да стигне бициклом тако брзо, примети један студент.

("Студент", 25. јун 1968. ванредни број 5, трајно забрањен)