НЕДЕЉА, 9. ЈУН. ВЕЧЕ.

У ЧУВЕНОЈ "Петици" на Правном факултету, скоро две хиљаде пари очију упрто је у телевизијски екран:

"... С обзиром на ово што се догађало у посљедње вријеме - демонстрације студената - желим да кажем своје мишљење.

"Ја сам о тим демонстрацијама, размишљајући у току демонстрација о свему што је томе претходило, дошао до увјерења да је револт који је постојао код младих људи, код студената, дошао спонтано. Али да је постепено, како су се те демонстрације развијале и послије пренијеле са улице на ауле и сале универзитета, дошло до извјесног инфилтирирања разних нама туђих елемената који не стоје на социјалистичким позицијама, који нису на позицијама VIII конгреса Савезна комуниста Југославије, који нису за спровoђење привредне реформе. Једном речју, дошло је до инфилтрирања оних елемената који су хтјели да ову ситуацију искористе у своје циљеве. А има ту разних тенденција и разних елемената, од најреакционарнијих па до оних најекстремнијих, лажно-радикалних елемената код којих имају одјек Мао Цедунгове теорије. Међутим, ја сам дошао до увјерења да је огроман дио, могу да кажем 90 одсто студената, поштена омладина, о којој ми нисмо водили довољно рачуна, у којој смо видјели само ученика, само ђаке у школама, а за које још није вријеме да се укључују у друштвени живот наше социјалистичке заједнице. То је било погрешно. Ми смо њих оставили саме. Ту своју грешку ми сагледавамо.

"... МИСЛИМ да су догађаји до којих је дошло на Новом Београду многе од нас ударили по глави, неке више, неке мање. Изгледа да су се људи мало тргли и да им је синуло пред очима и у главама схватајући шта би се могло догодити кад радничка класе не би била толико свјесна, кад не би видјела тешкоће на које она сама наилази, па предузела извјесне кораке.

"... Зато ја данас морам да кажем овдје да сам сретан што имамо такву радничку класу. А могу такође да кажем да сам сретен што имамо такву омладину, која се показала зрелом. Ево, најновији развитак на универзитетима је показао да је 90 одсто студената наша социјалистичка омладина која се не да тровати, која не дозвољава разним ђиласовцима, ранковићевцима, маоцедунговцима и сличнима да као претекст да се брину за студенте у ствари покушавају да остваре своје циљеве. Наша омладина је добра, али ми треба да јој посветимо више пажње. Велика је кривња на нама, а нарочито на Савезу комуниста, који се није довољно залагао и на самом Универзитету за рјешавање студентских проблема. И требало је доћи, ево, до такве врле немиле ситуације, да сада коначно видите да смо сувише споро ишли, сувише оклијевали, да је то имало тешке посљедице.

"НЕКИ мисле да је ово до чега је дошло одраз онога што се догађа у Француској, Њемачкој, Чехословачкој итд. То није тачно. Није то одраз тога. То је одраз таквих слабости, које су се нагомилале и које ми данас морамо отклањати.

"... Што се тиче незадовољства студената због немилих догађаја до којих је дошло на Новом Београду, ја сматрам да је то ствар која треба да се испита. Ако је иједан човјек на било којој страни прекршио законе, или није испунио своје дужности, или је злоупотребио своју дужност - то ће расвијетлити истрага - он мора бити позван на одговорност, без обзира ко то био.

"Што се тиче студената који су исказали свој веома снажан револт, то није ствар коју ми сада треба да претресамо. Јер револт до кога је дошло је дјелимично и резултат тога што су студенти видјели да сам и ја често постављао та питања, па се она ипак нису рјешавала. Овога пута ја обећавам студентима да ћу се свестрано заложити за рјешења, и у томе студенти треба да ми помогну.

"ШТАВИШЕ, ако нисам способан да ријешим та питања, онда ја не треба више да будем на том мјесту. Ја мислим да ниједан наш старији комунист, било који, који има свијест комунисте, не би требало да инсистира на томе да мора остати тамо гдје јесте, него треба да даде мјесто оним људима који су способни да рјешавају проблеме.

"И најзад, обраћам се студентима: вријеме је да се прихватите учења, сада је вријеме испита и желим вам успјех..."

Последње Титове речи будући правници дочекали су овацијама. Дуго се скандирало "Ми смо Титови - Тито је наш!". Затим је професор Мирослав Печујлић повео козарачко коло. Талас одушевљења и тријумфа запљуснуо је и остале факултете: архитектонци, електричари, машинци, ветеринари, економисти, грађевинци... свуда се играло козарачко коло.

На Студентском тргу, међутим, није било баш толиког излива одушевљења. На Филозофском факултету Титов говор примљен је са олакшањем, али и са извесном нејасном слутњом - шта даље следи.

СУТРАДАН, на првим страницама најзначајнијих светских листова посвећен је значајан простор говору председника Тита:

"Најдирљивије у свему је то што Тито није осудио студенте... Бивши вођа југословенских партизана потпуно је у овом тренутку потврдио свој престиж." (Агенција Франс прес)

"Југословенско руководство схватило је да је разумевање најбоља политика." ("Монд")

"Тито је једини државник у свету који је дао за право побуњеној омладини. Ми ценимо овај његов гест, јер је то доказ да је он разумео омладину, да је разумео њену мржњу према неправди." (Др Драгиша Ивановић, у листу КП Италије "Унита")

"Са изузетном снагом лидера који је поново показао непоколебљивост свог ауторитета тамо где су други испољили слабост, Тито је одлучно истакао да ће се повући ако не буде у стању да утиче на ситуацију." ("Тајмс")

"У телевизијском говору председник је јасно и без двоумљења ставио до знања читавој нацији да се слаже са студентским захтевима." ("Дејли мирор")

ИСТОГ дана, на првој страни "Борбе" појавио се текст "Младо жито и кукољ". Овај уводник изазвао је велику конфузију, јер се у много чему разликовао од Титових ставова који су објављени у истом броју. У уводнику, за који се доцније испоставило да га је написао ондашњи директор "Борбе" Мома Марковић, наводи се:

"Уосталом, неким политичарима није помогло много њихово искуство у целој овој ситуацији. Студентски немири су неке од њих збунили, готово да их је ухватила паника. Ту је, ваљда, и разлог што су и изражавали спремност да брже-боље прихвате све студентске пароле, чак и најапстрактније, пропуштајући истовремено да се ограде од свега што је у студентским акцијама било убачено споља или што је било подметнуто из политичког подземља."

ИЗ ОВИХ речи није било тешко схватити о ком политичару је реч. Због тога је Милош Минић у неколико наврата нудио ставку, која није прихваћена.

Изненађује чињеница да аналитичари јунских "гибања" нису уочили један детаљ. Наиме, Марковић у уводнику недвосмислено каже да га чуди начин на који су нека решења чак и званично обећавана. А званично обећање једини је дао друг Тито у говору на телевизији! Но, тешко је поверовати да се човек Марковићевог калибра усудио у оно време да тако нешто и помисли.

Каснији развој догађаја баца више светлости на узроке појављивања "Борбиног" уводника.


НИШТА НИЈЕ СЛУЧАЈНО

ЈОШ истог дана, Социјалистички савез Југославије оградио се од "Борбиног" уводника. Ту информацију саопштио је Радио-Београд у поподневним вестима. Али даље се информацији губи сваки траг и више никада није била јавно објављена. Мома Марковић није направио случајан превид.