УЗЈОГУНИЛИ су се тих јунских дана и црногорски студенти. Политичке структуре су одмах сазвале збор на који су дошли Видоје Жарковић, Душан Ичевић, Ђоко Пајковић, Бранко Лазовић, Вуко Драгашевић.

Титоградским студентима је дато тврдо обећање да ће се њихов положај убудуће знатно поправити: кредити ће бити повећани, порције обилније и са далеко више калорија, чешће ће него досад бити вршена замена постељине у домовима итд... Студенти су ова обећања примили са овацијама. Клицало се Тито - Партија, Тито - Вељко, да би се напокон из хиљада грла заорило: "Ој свијетла мајска зоро, мајко наша Црна Горо".

У атмосфери опште егзалтације за реч се јавио Видоје Жарковић, тада председник Републичког извршног већа, и у критички интонираном говору рекао:

- У нашем друштву које доживљава брз развој има негативних појава. Те појаве се често јављају и из субјективних а не само из објективних околности.

Тако је прошао тренутак гнева у Титограду.

СКОПСКИМ студентима обратио се Крста Црвенковски:

- Дубоко сам уверен да је голема већина студента за социјализам. Ту нема никакве дилеме. Дилема је само у томе - какав социјализам? Преживеле пароле и екстремистички захтеви не само што не треба да буду подржани, него треба да буду жестоко атаковани. Догађаји у Београду показују да се најсвеснији део масе студената оградио од ексцеса који вуку натраг.

У САРАЈЕВУ је било жестоко, скоро као код београдског подвожњака. Прштало је на све стране. После сукоба милиције и студената било је много модрица и разбијених глава.

На митингу солидарности са београдским колегама пред Филозофским факултетом окупило се више од 5.000 студената. Најчешће парола била је:

"Београдски другови, ми смо са вама."

Ректор Сарајевског универзитета професор Фазлија Аликафлић покушао је да одврати студенте:

- Аман, не насиједајте провокацијама! Не дозволите да вас непријатељ употријеби и одвуче на странпутицу!

Студенти га нису послушали, већ су кренули да мирно демонстрирају улицама Сарајева. Испречила се милиција и - настао је лом. Сутрадан је начелник сарајевског СУП-а Бранко Беук изјавио новинарима:

- У вечерашњим догађајима моји људи су били толерантни све док је ред био у границама нормале. Али када су почели нереди, био је то крај сваком стрпљењу.

РЕПУБЛИЧКО извршно веће, на седници којој је председавао Бранко Микулић, одало је признање милицији за одлучну и ефикасну акцију против студената.

Сарајевске новине биле су крцате извештајима о разним уличним изгредима и огорчењу грађана Сарајева. Наводно, многи су искористили студентски немир да би се иживљавали над милицијом, у разбијању, демолирању. Новине даље пишу да у таквом хаосу, који су изазвали студенти, ни џепароши нису мировали. Више грађана је остало без новчаника, ташни и других предмета. Писање је поткрепљено уверљивим доказима: у милицију су око поноћи приведени малолетници С. П. и А. Г. који су ухваћени у крађи новца из џепова мирних грађана. А све то као последица студентске акције...

УОПШТЕ, студенти су били веома незадовољни писањем штампе. Сматрали су да новинари дају искривљену слику и обавештавају јавност - са нечувеном подлошћу.

Једна од честих парола је гласила: Доле шпрингери!

- Заиста, штампа је била стављена у функцију усмереног информисања - коментарисао је медије др Ђуро Ковачевић, тада први човек студената Југославије.

Студенти су увели стуб срама и захтевали да власти неодложно смене директоре и главне уреднике дневних листова, Радио Београда и Танјуга.

Огорчење студената због писања штампе упечатљиво изражава текст Ђорђа Вуковића, главног уредника "Студента", објављен под насловом "Позив":

"Непоштена претурања штампе по редоследу студентских захтева учинила су да се не добије тачна слика студентске критичке позиције. Наиме, испало је, после тих смишљених померања и затурања, да се студенти углавном боре за своје материјалне услове и сл. Али сви они који су учествовали на митингу, у демонстрацијама, врло добро знају да су студенти најјаче поздрављали једну другу оријентацију - борбу за опште интересе радничке класе... Новине не цитирају ниједног говорника на митингу који је говорио о неоправдано великим социјалним разликама. А таквих је било доста. Они су тражили да се јавно дискутује о критеријумима на основу којих неко има приходе од 30.000 старих динара, а неко, на пример, 400.000 динара."

"СТУДЕНТ" тих дана је штампан у тиражу између педесет и осамдесет хиљада примерака. Распродаван је за неколико сати по изласку из штампарије, односно одмах након одлука виших судова о скидању забране.

Студенти - колпортери који су растурали лист по граду доживљавали су разне авантуре.

"До које границе могу да иду испади органа милиције показује случај који се догодио у ноћи између 6. и 7. јуна. После доношења одлуке о скидању забране растурања ванредног броја листа 'Студент', група студената Саобраћајног факултета растурала је лист по граду. Око 22 часа, на углу Немањине и Делиградске улице на Славији, два агента СУП-а и један позорник органа милиције брутално су напали студента прве године Стоматолошког факултета Ранка Ђукића (индекс бр. 181/76). Одузели су му око 600 примерака листа, поцепали их и запалили. Све ово се одиграло пред већом групом грађана, која се окупила желећи да добије лист. Ранко је са још тројицом колега, који су га чекали у колима, успео да побегне у правцу железничке станице, где су наставили да растурају 'Студент'", писао је у гласилу студената Београдског универзитета.

- ПРОДАВАЛА сам по 400-500 примерака за једно вече. Ретко се дешавало да добијем онолико новца колико лист кошта. Скромно одевени људи стављали су ми у џеп двоструко више и шапутали: Држите се! - остало је забележено сећање Неде Николић, дугогодишње новинарке "ТВ ревије".

Свој допринос давао је и писац, свима познати боем, Јаков Гробаров. До демонстрација, он је од колпортера редовно узимао са гомиле новца по један динар, а у току демонстрација је узимао свега педесет пара!

ПРВА четири ванредна јунска броја била су привремено забрањивана решењем окружног јавног тужиоца Спасоја Милошева. Али суд је био друкчијег мишљења и забране су скидане.

Последњи (пети) број "Студента" трајно је забрањен. У образложењу одлуке Окружног суда у Београду, стоји да се лист забрањује због написа Небојше Попова, Триве Инђића,Александра Стојановића.

То је била прва забрана овог листа у социјалистичкој Југославији. Од тада па наредних неколико година забране ће постати, безмало, саставни део уређивачке политике.


ТУЖИЛАЦ БЕЗ ГРИЖЕ САВЕСТИ

ОКРУЖНИ јавни тужилац Спасоје Милошев водио је пензионерски живот негде покрај Каленић пијаце и није желео да се сећа времена када је ревносно, редак по редак, ишчитавао "Студент".

- Та, маните мене! Шта ћу вам ја? Ево, управо сте ме прекинули док са једним пријатељем играм домине... Ко ће се сада сећати шта је било пре двадесет година. Уосталом, прошетајте до тужилаштва, тамо све пише - одговарао је упорним новинарима и истраживачима феномена 1968.



СУТРА: НОВО ВИНО ПАКОВАНО У СТАРИМ МЕШИНАМА