ДЕМОНСТРАЦИЈЕ, цео тај процес, у суштини је био један, како да кажем, весник озбиљних криза у које ће наше друштво да уђе. И код нас се тада поновило оно што се увек догађало са студентским покретима. Био сам студент, учествовао сам у свим демонстрацијама између 1935. и 1938. године. Можда сам баш зато, онда код подвожњака, по неком инстинктивном пориву и интервенисао. Демонстрације су увек весник много дубљих збивања у друштву, заоштравања и супротност социјалних проблема, друштвених проблема... испричаће двадесетак година касније Милош Минић, председник Скупштине Србије 1968.године.

Наши политичари, некад, али нажалост и данас, нису веровали у изреку о историји као учитељици живота. Или су они сами, можда, били слаби ученици?

У редовима средњих функционера владала је збуњеност и недоумица. Одједанпут, стигао је захтев да се власт отвори према жељама народа и да прихвати нови начин мишљења. То је збуњивало бивше револуционаре, од којих су многи своје заставе из младости трампили за лагоднији начин живота, против којег су се некад жестоко борили.

ДИРЕКТИВЕ одозго нису стизале правовремено или су биле противречне. Управо се тада видело, на поражавајући начин, како многи политичари немају искуства у дијалогу са народом и студентска побуна схваћена је, малтене, као државни преврат.

О страху и паници који су захватили политички врх, најбоље сводочи информација коју је 8. јуна, у 19 сати, упутио Радован Стијачић, савезни секретар за унутрашње послове, лично Јосипу Брозу. Документ је, иначе, пронађен у Титовом архиву, са његовим парафом, и преносимо га у целини без икаквих скраћења:

"Веза наш број 241

У ТОКУ последњих неколико дана забележени су коментари о студентским демонстрацијама у разним непријатељским срединама.

Оперски певач Веселиновић Александар Буца, познати западњак и стални критизер друштвеног система (отац емигрант живи у Енглеској), безрезервно подржава захтеве студената. Сматра да оваква акција до IV пленума не би успела, с обзиром на оштрину удбовских мера.

Коштуница Војислав, преводилац, кога амбасада САД често хонорарно ангажује приликом посета њихових стручњака, у друштву са једним америчким студентом или без њега, редовно опсервира стање око Филозофског факултета, као и Уметничке академије, ступајући повремено и у разговоре о актуелним догађајима.

Бивши активни четник Вуцеља Никола поздравља акцију студената. Оцењује да су бунтовници синови оних који су погинули и синови руководилаца који сада владају.

Реновчевић Михајло, књижевник - ибеовац, тврди да се садашњи бунт студената неће на овоме завршити, као и да међу највишим руководиоцима нема јединствених ставова по овом питању.

Професор Саобраћајног факултета Мацура, поред солидарисања и подршке акцији студената, изнео је пред студентима да су Затезало и други у Градском комитету изгубили главу и не знају шта у оваквој ситуацији да предузму.

Гутал Звонимир, језуитски свештеник, жали што загребачки студенти нису следили пример Београђана. Сматра да ће се ситуација и у Београду ускоро стишати, али ће допринети да се неки актуелни проблеми брже решавају.

Бивши ибеовац Рокић Вукашин редовно прати све што студенти траже и даје им за право. Сматра да се покрет студената неће на овоме завршити.

Ридановић Љубица и Живковић Димитрије, бивши наставници Саобраћајног факултета, који су пре неколико месеци осуђени због прокинеске активности, а ових дана пуштени из затвора до правоснажности пресуде, присуствовали су јучерашњем збору студената. Ридановићева је у поздравном говору подржала студенте, док је Живковић онемогућен да говори након саопштења да је одраније познат као противник политике Савеза комуниста.

Зденко Штамбук, директор часописа 'Међународна политика', сматра да је садашњи покрет прогресиван, јер је уперен против реакционарних појава у нашем друштву, а посебно СК, због чега их свестрано подржава. Поводом оваквог става, каже да је позиван у Општински комитет, али су се разишли у ставовима, пошто се не слаже са акцијом СК који жели да формира одред за борбу против напредног, ради очувања привилегија политичком руководству, које је постало назадно. Редакција 'Међународне политике' скупљала је новчану помоћ за побуњене студенте. Посебну активност испољила је Олга Младеновић, супруга Танасија Младеновића, књижевника.

Забележено је и повећано присуство странаца и њихово интересовање за актуелне догађаје.

Деса Тревизан (Борн), дописник ,Тајмса, у Бечу, и Анатол Суб, амерички дописник из Москве, ступили су у контакт са М. Ђиласом и са њим у друштву били запажени у близини факултета.

Двојица саветника француске амбасаде изразила су забринутост и захтев да се објави деманти након објављивања фотографије њихових кола пред Уметничком академијом.

Siegfried Hoeldtke, саветник амбасаде ДДР, сматра да је СК крив за настале догађаје, јер омладину није држао на узди, која се иначе све више утапа у концепције Запада. Марксистички дух код омладине је опао, на њу су утицали догађаји у Француској и Западној Немачкој, а највероватније и непријатељски елементи, који делују на Београдском универзитету.

Службеник кинеске амбасаде износи да има студената који се слажу са учењем Мао Цедунга, па каже да треба с њима да се повежу ради ширег и активнијег деловања.

Студент Ружица Ћурковић наводи да су 7. јуна у два маха наилазили у Студентски град службеници кинеске амбасаде тражећи контакт са представницима Акционог одбора. Они су, између осталог, истакли жељу да студентима понуде униформе које би личиле на униформе припадника културне револуције у Кини. Није познат исход разговора студената са службеницима кинеске амбасаде.

Маргарета Крујков, шеф библиотеке у Дому совјетске културе, испољава забринутост због демонстрација, јер сматра да је јавно декларисање за социјалистичке принципе само привид, а у ствари се ради о смишљеној акцији империјалистичких земаља.

Дописник Радио Москве Плеваков Саша није успео да дође на збор на Филолошком факултету иако је то покушао.

Дописник мађарске новинске агенције боји се да се садашњи студентски немири не претворе у отворено непријатељство према социјалистичком систему. Чуди га демократија у којој студенти насилно траже промену руководства и смену власти.

Тројица италијанских новинара снимала су пароле на Студентском тргу. Били су снабдевени пропусницама за улаз на све факултете које је издао Слободан Вуковић, секретар УО ССЈ Београдског универзитета.

На Природно-математичком факултету, пре два дана, постављена је слика председника Тита из рата са натписом: 'Тито партизан', а на другом месту слика новијег датума са натписом: 'Тито буржуј'. Ова друга слика убрзо је склоњена.

На три теретна вагона на железничкој станици 30. маја о.г. нађена је кредом исписана парола: 'Дижимо устанак'.

На Студентском тргу број 5 нађена је табла са предратним називом 'Краљев трг'."


ПОДЕЉЕНОСТ МЕЂУ ПОЛИТИЧАРИМА

МЕЂУ највишим функционерима мишљења о студентској акцији била су подељена. Већина је имала у најмању руку врло резервисан став. Нескривено одбојан однос показивали су: Едвард Кардељ, Милентије Поповић, Петар Стамболић, Драги Стаменковић. По либералнијем држању упамћени су: Милош Минић, Стеван Дороњски, Светозар Вукмановић Темпо, Влајко Беговић, па и Вељко Влаховић.