Унијо, драга. Ево, неке ствари да знаш. Пошто смо ми, у Софији, сазнали шта је требало.

Пре двадесет и једну годину, овдашњи студенти су на демонстрацијама против власти носили транспарент "Београд је свет". Те бисмо могли да разумемо да је тада, јако давно у односу на сада, постојала жеља да се ми овде интегришемо у нешто што смо наивно и непромишљено звали "свет". Ми смо, ваљда, једна од ретких земаља (у свету, без наводника) у којој се установљава да постојимо ми и неки ентитет под називом "свет". Па смо ми овде, а "свет" је тамо, а између невидљива баријера која дели метрополе и провинције, планете и сателите, шта ли већ... Плус, кад ми кажемо да нечег нема "нигде у свету" или има "свуда у свету", ми не мислимо баш на Кину или Мозамбик, већ под тим "свет" мислимо на, рецимо, Европу. Париз, Рим, Лондон, Брисел, оно тамо где је све фенси и шменси, а не као код нас, траљавих и врљавих. Јер, где смо ми, а где је свет.

Елем, ако је неко од те тадашње деце са тим тадашњим транспарентом тада имао, рецимо, двадесет и једну годину, сада их има дупло више. Део њих се активно борио против беле куге, ено, и сопствену децу имају. Део од тог дела, а и од оног другог, лично је искусио интеграцију са "светом", јер живи у Немачкој, Канади, Шведској, свуда по "белом свету" (приметићемо и да је нама тај "свет" бео, ваљда као противтежа боји овога овде...). Већина је и даље овде "код нас", те тако лично сведоче тој недефинисаној, а некако нарастајућој разлици између ових нас "код нас" и оних других "у свету". Елем, ти који су остали овде, ових дана су ухватили калкулатор у руке и кренули да рачунају, Унијо драга. Те су израчунали да ће имати 48 година када ће се њихова парола "Београд је свет" можда, али само можда, најраније обистинити - 2025. године. Када можда, али само можда, ипак уђемо у ЕУ. И када им, сасвим је могуће, до тог твог "света", Европска унијо, уопште не буде стало.

Да би ти било јасније, Бриселу мили, како стоје ствари са тим годинама, ево још мало података. Тада кад ћемо ми можда, али дакле само можда, ући у Европску унију, Новак Ђоковић ће имати 38 година. Владе Дивац 57. Садашњи председник Србије имаће 55 година. Наташа Беквалац 45, а Борис Тадић 67. Шешељ ће тада доживети лепу 71 годину, а што неће бити случај са Зораном Ђинђићем, који би могао да има 73 године, него... Милошевић би, кад смо већ кренули тим правцем, наш евентуални, али само евентуални улазак у Европску унију, дочекао са 84 године. "Миљацку" ће и тада певати и Ивица (који ће тада имати 59 година) и Халид (који ће тада имати 73). И на крају, кад смо већ код свега овога: ако одоли стресу, цигаретама и болестима, потписник ових редова прослављаће још три године до почетка примања заслужене и по ММФ-у адекватне старосне мушке пензије. У трагичнијем случају, предвиђено је да епитаф на гробу поменутог буде - "Јесмо ли ушли?".

Елем, ти, Унијо драга, и после оволиких година, и пред још оволико година, још увек имаш неке недоумице. Поред живог Орбана и Качињског, имаш проблем с нашим демократским стандардима, па какви год да су. Поред банкротиране Грчке и готово банкротираних осталих земаља твог морског приобаља, ти имаш проблем са стањем наше економије. Поред оноликих прихваћених миграната из Сирије и Авганистана, проблем ти је сиротиња која одавде иде да ради без радне дозволе, чисто да не би носила пелене за мале субвенционисане плате. Поред, у теби постојећих, Бугарске, Румуније и Хрватске, ти имаш проблем са степеном остварених интеграционих критеријума. Немој да се љутиш, али некако се чини да није проблем овде у нама Балканцима, па чак ни у нама "најгорима" из Македоније, Албаније и БиХ, већ ће се проблем морати решавати тамо код тебе. Да седнете лепо једни прекопута других, да се искрено погледате и у лица и у новчанике, па да размислите да ли сте баш толико лепи, паметни и богати, да себи можете да приуштите привилегију да неприкосновено оцењујете ко је за вас такве ружан, глуп и сиромашан. У супротном, Европо драга, већ колико за који месец, а сигурно за коју годину, по улицама ће шетати неки други студенти са једним сасвим другим натписом: "Београд није тај свет".

А и што би па био.