СЕОБА народа почела је крајем 4. века и на Балканском полуострву трајала до 7. века. Она је, по речима археолога Николе Вукосављевића и Михаила Мучибабића из Одбора за археологију Друштва српских родословаца "Порекло", проузроковала проређивање старог становништва, услед напада варвара и опште несигурности која је тада владала, нарочито у унутрашњости Илирика, како се називао већи део полуострва у време римске управе. У то доба, а непосредно пре доласка Словена, Илирик су запљуснуле миграције различитих германских (Визиготи, Остроготи, Гепиди, Лангобарди, Херули...) и туркијских (Хуни, Авари, Прото Бугари...) племена. Овако слојевиту, сложену и шаренолику "слику", када је реч о пореклу становништва, затекли су новодосељени Словени и Срби. Потом су јој дали свој печат, али и највећи утицај на садашњу генетску слику наших простора.

Током средњег века, како наводе Вукосављевић и Мучибабић, генетској разноликости свој допринос су дали и Саси, Нормани (Викинзи), а помало и степски народи - Мађари, Печењези, Кумани, Татари... Али, највеће изненађење генетских истраживања савремене српске популације је резултат који недвосмислено показује да је генетска слика Срба и Турака врло различита. Тиме је научно оборено уврежено мишљење о наводном великом утицају Турака на српску генетику током њихове владавине овим просторима.

ДОСАДАШЊА истраживања у оквиру "Српског ДНК пројекта", дакле, показују да више од половине тестираних Срба има генетику својствену осталим словенским народима. Око 20 одсто има гене са несумњивим трагом предсловенских становника Балкана, док генетски запис осталих припадника нашег народа указује на "присуство" различитих освајача - Келта, Гота и Нормана. Било је и "егзотичних изненађења" која су открила да генетика неких наших сународника "вуче" до Индијанаца, Чечена, Грузина, Јермена... Ова истраживања су, такође, оснажила идеју да је појам староседелаца на Балкану релативан због непрекидне смене становништва. Треба имати на уму да свако од нас подједнако носи генетско наслеђе од свих наших предака и са женске и са мушке стране, те да је Y ДНК хаплогрупа само једна коцкица генетског мозаика који поседујемо.

Оно што је несумњиво, како кажу Вукосављевић и Мучибабић, јесте да су савремени Срби један од јужнословенских народа који данас највећим делом живи на простору Балканског полуострва и Панонске низије. Међутим, оно што се са њима збивало пре првих помена у историјским изворима, остало је недовољно разјашњено и самим тим и даље оправдано заокупља пажњу стручњака и јавности.

САВРЕМЕНА истраживања су чак омогућила и да се преко различитих комерцијалних предузећа прилично повољно добију неки основни подаци у вези са "склопом" генома сваког појединца. По речима Данила Сремчевића, члана редакције "Српског ДНК пројекта", зависно од личне заинтересованости са тим подацима даље се може радити и проверавати генетски склоп преко различитих интернет-алата и рачунара, који ће сваком понаособ помоћи да из више углова сагледа своје порекло. Осим тога, то помаже и да се полако склопи мозаик иначе сложене етногенезе ових простора, као и да се покуша одговорити на питање ко смо ми, барем у контексту генетског родословља, и где смо ми у односу на остале народе.

НЕВГЕН - НАЈБОЉИ НА СВЕТУ УЗ ПОДРШКУ "Српског ДНК пројекта", јануара 2016. године покренут је тренутно најбољи светски YДНК предвиђач хаплогрупа - Невген. Његови творци су Вуксан Пејовић и Милош Ћетковић, чланови Друштва српских родословаца "Порекло", а тренутно је у примени у водећим светским научним институцијама које се баве генетским истраживањима. Иначе, све што је урађено у оквиру "Српског ДНК пројекта" дело је самоорганизованих ентузијаста, чија достигнућа данас наилазе на добродошлицу научне заједнице у Србији и широм света.

Данас, такође, када неко изврши аутосомално тестирање, постоје калкулатори који процењују удео различитих популација или географских области у његовој генетици. Калкулатор, на пример, генетске податке прилагоди својим категоријама па "каже" да је половина ваших гена најучесталија у северноевропским, петина у кавкаским, а 30 одсто у јужноевропским популацијама. Постоје и додаци тим калкулаторима, попут "Оракла", који ваш резултат даље сагледава и процењује у контексту једне, две, три или четири популације.

СА ТАКО добијеном "сугестијом" може се кренути у даље истраживање, и новим сазнањима из археогенетике потврдити, оповргнути или кориговати предубеђења заснована на овим занимљивим генеолошким алатима.

Оно што је при тим "рачунањима" важно је да у контексту процената различитих популација треба разликовати сличност генетских резултата и генетско наслеђе. Тако, уколико неки наш сународник добије проценте америчких Индијанаца, с обзиром на историју ових простора, то не значи да је наследио те гене директно од индијанске популације, већ да је делом свог генома сличан тој популацији.

Све ово, по Сремчевићевим речима, указује на то да је ДНК тестирање и истраживање порекла савременим научним методама, пре свега, једно занимљиво и узбудљиво путовање, које не мења наш идентитет, већ пре надограђује наше знање о нама, народу коме припадамо, као и целокупној историји човечанства.

ОД СУТРА НОВИ ФЕЉТОН: ЦИА О ЈУГОСЛАВИЈИ ПОСЛЕ ТИТА
- Документа од смрти Јосипа Броза до краја друге Југославије

ОСОБА која се тестира требало би да има, уколико жели што више да сазна, активан однос према резултату тестирања, које подразумева тумачење резултата из различитих перспектива, повезивање резултата историјским и другим подацима, праћење нових метода који се тичу прецизнијих тумачења резултата и у складу с тим стицање нових знања.

Мора се, ипак, имати у виду да етничка свест није исто што и генетичко порекло. Етничка свест је, како кажу стручњаци, склона промени, док ова промена не повлачи и промену генетског наслеђа. Генетски склоп једног човека се преноси на потомке хиљадама година са незнатним изменама. Самим тим, наши генетски преци су у једном тренутку "постали" Срби, примили су српску етничку свест и почели да се поистовећују са тим именом. Ова појава није одлика само Срба, већ свих савремених народа.

То подразумева да су савремени Срби по свом генетском наслеђу врло разноврсни, односно да нису сви наши преци изворно припадали племену које се у историјским изворима назива Србима.

КРАЈ