НАЧИН подизања наталитета који предлаже председник Србије представља "иживљавање и понижавање жена", најаву "државног насиља против жена", има "расистички и репресивни карактер" и, коначно, "скретање теме са једног озбиљног проблема у којем се Србија тренутно налази". Не, нисмо погрешили. Према представницама онога што се колоквијално назива "друга Србија", према онима што нам стално наглашавају да су "важни људи, а не територије", постоји неки озбиљнији проблем за Србију од нестанка њених људи.

У првом плану је финансијска подршка мајкама које се одлуче да рађају, што је и једина досад конкретно саопштена мера у борби против беле куге, али већ и то борце за људска права доводи до нервног слома. Група организација, међу којима су "Жене у црном", "Аутономни женски центар" и Организација за лезбијска људска права "Лабрис", објавила је овим поводом саопштење у којем се истиче да оне "не желе да рађају за државу, нацију, цркву ни партију". Не знају лезбо-феминисткиње да за рађање деце постоји само један мотив - љубав, док их је за нерађање прегршт. Не чуди нас што лезбијке не знају да се не рађа ни за кога другог осим за себе и сопствену породицу, али нас чуди што нам саопштавају да оне неће да рађају. Али када је већ тако, онда нека барем остану доследне, а не да у истом саопштењу замере што је позив упућен "само женама које су хетеросексуалне". Спорно је и што је позив упућен само женама које су православне Српкиње. На страну што Александар Вучић уопште није говорио о националности, вероисповести и сексуалној оријентацији жена којима се обраћа и што у Србији, упркос фантазијама ових феминисткиња, не постоје расни закони који би спречили било кога да добије ову помоћ. Питање за ове даме је да ли је Вучић требало да позива Американке, Британке или Рускиње да рађају. А ко би требало да брине о Српкињама и нашем наталитету ако не председник Србије. Доналд Трамп?

ЕЛЕМЕНТАРНА недоследност, ако се не ради о озбиљној церебралној инсуфицијенцији, налази се и у томе што лезбо-феминисткиње с једне стране сумњају да држава уопште има новца за ову финансијску помоћ, а онда замерају што се она ограничава на четворо деце, што је доказ расизма јер Ромкиње рађају више од четворо, а никако Српкиње.

Суштина њихове побуне, међутим, није ништа од горенаведеног. Сања Павловић из "Аутономног женског центра" нам је, изгледа случајно, то објаснила гостујући на једној телевизији. "Колико је то питање нестајања грађана Србије? Из феминистичке перспективе није питање националности тих грађана који нестају. Не мислим да ромских породица нестаје", рекла је она. И аутошовинизам је шовинизам.

Када је у питању популациона политика, став другосрбијанских НВО истоветан је, дакле, интересима крупног капитала, Сороша, Рокфелера и других којима је неважно који људи живе на неком простору све док некога има. Нису битни идентитет, култура, традиција, него да су јефтина радна снага која ће остваривати профит олигарсима.

ОВАКВИМ мишљењем не одаје се никакво поштовање нити према Ромима, нити према Мађарима, Албанцима, нити према било којим другим грађанима Србије. Сви су они исти и потпуно безвредни, јер могу увек бити замењени неким другим. Питање је само ко ће бити тај други. У првом моменту Србе можда замене Роми или Албанци, али ни то није дугорочно решење, пошто и код њих наталитет посустаје. Онда наступају мигранти које нам естаблишмент натура подмећући нам некакву идеју "утопијског алтруизма" што већ увелико ради на Западу. Да ли "Жене у црном" и остали верују да би у старости исту пажњу могли добити од туђе деце као што би добили од своје? Како онда могу мислити да би у старости исту пажњу и негу могли добити од државе која више не би била српска, него ромска, албанска или избегличка? Онај ко то мисли и ко то помаже из некаквог милосрђа не може бити ништа друго до утопијски алтруиста.