Како написати текст о спортским темама, па рецимо о НБА кошарци, а да истовремено интересује и мушкарце и жене? Ово је једно од питања које мучи журналистику откад (истовремено) постоје новинарство, мушкарци, жене и кошарка. А текст који следи покушај је да се на то питање једном засвагда нађе одговор.

Елем, у тексту прво иде део досадан већини жена: Никола Јокић, двадесеттрогодишњи два и кусур метра високи деран из Сомбора, који у НБА игра за Денвер Нагетсе, постигао је најбржи трипл-дабл у историји тог такмичења. За само 14 минута и 33 секунде игре у утакмици против Милвоки Бакса, Јокић је имао двоцифрен учинак и у постигнутим кошевима и у ухваћеним лоптама под кошем и у асистенцијама другим играчима. Овим је Никола претекао рекорд годину дана старији и од њега самог; његов претходник Џим Такер све је то исто учинио за тек 17 минута игре, давне 1955. године.

Хвала, даме, што сте показале мало стрпљења, а сад иде наставак који би вас мало више могао занимати. Седам хиљада деветсто педесет километара и сто шездесет метара источно од Милвокија, а где је горепоменути трипл-дабл учињен, постигнут је још један резултат где се три нечега помножило са два нечега. Многоглаво државно тело - састављено од Министарства културе и министра без портфеља задуженог за демографску и популациону политику - изабрало је три пута по два слогана чија је намера да украсе кампању која би била "усмерена на стимулацију родитељства и рађање већег броја деце", а како пише у правилима јавног конкурса за речене производе умне радиности. На крају детаљног, вероватно скоро порођајног процеса селекције и елиминације победили су, између осталог, слогани "Рађај, не одгађај" и "Доста речи, нек закмечи". Порески обвезници платили су забаву избора три пута по два награђена слогана - 275.000 динара. И није нека пара, колико је свенародне екстазе донела.

И сад иде део текста којим се обједињују и мушка и женска интересовања. Сутра, деветнаестога фебруара ове године, биће двадесет трећи рођендан Николи Јокићу. Те 1995. године, кад је центар Грумења рођен, није било конкурса за спотове који "стимулишу родитељство". Додуше, тад то можда није ни било потребно, јер је становника на територији садашње Србије било минимум 700.000 више него што их сада има. Но, да се манемо дигресије, да пређемо на ствар: играч Денвер Нагетса зачет је и рођен без рекламне кампање! У то давно и хвала богу превазиђено време владало је наивно уверење припадника оба пола да се плодност - како национална тако и појединачна - не мора омогућавати путем гледања рекламног блока на телевизији или билборда који даје команду да има да се зачиње или рађа. Медицина је била у заблуди да је потребна овулација, а без државне регулације. Посматрано са те тачке гледишта, није ни чудо што Никола у Америци чини чуда - он је чудо само по себи, јер је зачет без дејства Слогана и Кампање, тих магичних менталних антипода кондому, спирали или абортусу. Пропаганда их благословила.

Негде у дубини националног бића, дакле, сусрели су се сперматозоид пропагандног и јајна ћелија политичког схватања света. Те су заједно оформили фетус логике да се компликовани проблеми решавају једноставним крилатицама, по могућству у стиху. И сад ту има потенцијала: "Нема наталитета без голих чика и тета", "Државни је помак кад јој расте стомак", "Нисам чудна што сам трудна" и слично. Питање је дана кад ће се и на остале љуте ране привити љута слоганска трава: "МУП-у хвала, нема криминала", "Сад је мање беде, а више привреде", "Преамбула нам присела, због Вашингтона и Брисела", "Зарад бивше братије нема демократије"... А за то време, док се овдашње бандере буду украшавале самолепљивим државним умотворинама, тамо негде, хиљадама километара далеко, рађаће се и ређати двојке и тројке - и ван породилишта. То ће неки од многих који су рођени а не живе више овде (Никола Јокић, те како задње вести говоре и Богдан Богдановић) показивати зашто су се родили и за шта су рођени.

Додуше без слогана, што им је и мана. Гле, и ово се римује.

Слоган ли је? И камо награда?