ПОЧЕТКОМ 1986, Бора је имао ту част да се његово име помене на седници Комисије Председништва ЦК СКЈ за информативно-пропагандно деловање.

- Песма Боре Ђорђевића "Скини са очију паучину, анђеле" изабрана је за хит године - рекао је Стеван Станојевић, пуковник ЈНА. - Са свим оним порукама које су у песми, питам се је ли то наш југословенски хит. Ваљало би размислити и о псовкама које се могу чути у његовим песмама, а кад гледам његову "одбрану улице", ја као професионални војник само могу да питам комунисте у ТВ Београд: је ли то критика нашег стања и одговара ли нам то?

Само четири године раније, због осуде СУБНОР-а, група је доживљавала харангу по медијима, али их је штампа овога пута углавном бранила. У "Дуги" је изашао текст у коме је написано да је дискутант, занемарујући чињеницу да није погодио ни наслов песме, с примедбом закаснио годину дана, јер је албум "Истина" објављен у марту 1985. и разграбљен у више од сто хиљада копија, као и да је мало необично да се на седници таквог тела ломе копља о томе шта је југословенски хит 1985. Ипак, радује податак да је обавештен о томе да је поменута нумера у програму Радија 202 изабрана за хит године.

Што се "одбране улице" тиче, реч је о гостовању "Рибље чорбе" у "Београдском програму" ТВ Београд. Наиме, песма "Немој да идеш мојом улицом", са новог "Чорбиног" албума "Осми нервни слом", захтевала је и некакву визуелну обраду текста у коме Бора прети некадашњој девојци да не иде његовом улицом јер ће је "скратити за главу". Чланови групе су узели разноврсно оружје из фундуса телевизије и млатарали пуна три минута по студију уживо забављајући гледаоце. Била је ово одлична реклама за "Чорбин" седми студијски албум "Осми нервни слом", објављена у фебруару 1986, у продукцији Корнелија Ковача.

"Кад смо већ код наслова", примећује аутор текста у "Дуги", "и он је директно сумњив: шест (република) плус два (социјалистичке аутономне покрајине) дају осам. Мислите ли да је то осми баш случајно? И зашто нервни слом? Ко га је доживео? Због чега? Је ли то критика нашег стања? И зашто слом кад се ми никад нисмо предавали? Откуд нервни? Значи ли то да смо изгубили живце? Или..."

Још комичнија ситуација настала је када су неке радио-станице неформално, без папира, рачунајући да је страх уредника и сарадника довољан, забраниле готово све песме са "Осмог нервног слома". На пример, балада "Проклето сам", у којој гостује глумица Ана Костовска, није била подобна због тога што су цензори закључили да у самоуправном социјализму "нема отуђења и нико није усамљен". Да збрка буде комплетна, Београд 202 емитовао је искључиво песму која је сметала пуковнику Станојевићу - "Немој да идеш мојом улицом", док се на остале гледало као на непристојне или опасне. Поготово опасном сматрана је "Јужна Африка '85 (Ја ћу да певам)" са стиховима "Написали уставе, да мозак зауставе, написали законе, да се боље заклоне" или "Ено иде истина, дроњаво обучена, грбава и мршава, крвава, претучена", као и рефреном који је позивао на отпор и непослушност: "А ја ћу да певам, макар и промукло, а ја ћу да певам, куд пукло да пукло". И, најзад, стих који је највише реметио социјалистичку идилу "Радници и раднице, не будите гладнице, увек има кол'ко треба, гована и хлеба".

ЗАШТО БАШ БРОЈ ОСАМ МНОГО се расправљало и спекулисало зашто баш "Осми нервни слом", али Миша Алексић тврди да је једина права истина то што је "Чорба" пре те плоче објавила шест студијских албума и један уживо, па је на реду било нешто под редним бројем осам. "Нервни слом" се односило на порођајне муке за сваки њихов албум, у ситуацијама које су их буквално доводиле пред нервни слом. Да би утисак таквог нервног слома био потпун, побринуо се њихов другар и сликар Владета Андрић, који им је поклонио маестралан рад на којем је у СФ маниру приказана експлозија људске главе. Био је то уједно први албум "Рибље чорбе" на ком Југослав Влаховић није урадио предње корице, али јесте дизајнирао сва остала решења за "Осми нервни слом".

- Ипак, по много чему се једна песма са "Осмог нервног слома" издвојила од осталих - говори Миша Алексић. - У годинама које долазе, она је била и биће незаобилазни део нашег обимног репертоара. Увек је очекивана и дочекивана на концертима "Рибље чорбе" у посебном расположењу. У многим интервјуима у којима сам протеклих 30 и више година имао прилике да учествујем, редовно су ми постављали исто питање - која вам је нумера "Рибље чорбе" најдража? Мој одговор је увек био исти и до данас се није изменио: "Амстердам".

Све је почело средином прохладног децембра 1985, када је Бора прочитао Миши текст песме "Амстердам", што је био део њиховог уобичајеног ритуала. Написао га је у опуштеној атмосфери овог холандског града, на папирној салвети једног тамошњег кафеа. Обојица су у том граду билa у више наврата и носилa лепе успомене. Миши се допао Борин духовит, ведар и позитиван текст, па му је рекао да ће компоновати музику за њега, јер то нико боље неће моћи да уради. Када су "Амстердам" први пут одсвирали на проби, свима је било јасно да је то - то. Никакве додатне интервенције и корекције нису биле потребне. У јануару наредне године, Бора и Миша су, у главама завученим у јакне, цупкали на хладноћи испред "Студија 5", не би ли се загрејали док су чекали остале да дођу. Угледавши већ помало оштећени рекламни плакат залепљен на оближњем зиду, Миша је рекао Бори:

- Хеј, Боки, види ово! У Београду гостује Еди Грант. То је онај што је некад певао Baby come back. Има концерт у "Пиониру". Хоћеш да идемо да га гледамо?

- Обавезно - одговара Бора кроз зубе и некако невољно.

- Добро, а шта мислиш да га доведемо у студио да чује неку нашу песму? Или, можда, чак нешто и отпева с нама? То би деловало баш ефектно и идеално за рекламу нашег новог албума...

Бора у првом тренутку није ништа рекао, али се насмешио. За оне који га не познају, код њега је велика разлика када се насмеје и када се насмеши. У првом случају значило би да је изваљена нека глупост, а у другом да је заинтересован и да му је тако неки црв убачен у главу. Онда се озарено обратио Миши:

- Да, да, да... "Амстердам!" Нека отпева он с нама сами крај песме. Или можда да још нешто додам? Не знам, мада мислим да би то заиста била опасна фора.

Дан пред концерт, Еди Грант је стигао у Београд. Бора је осмислио план и саопштио га Миши. Главни за довођење Гранта био је Радомир Кркић, директор тадашњег "Југодиска", који је објављивао Едијеве плоче у Југославији. Преко њега ће Гранту доставити комплет "Чорбиних" плоча, као и Борину књигу, како би схватио да је реч о специфичном саставу, а не неким безвезним музичарима.

- Замолићемо га да после концерта сврати онако мало до нашег студија и чује "Амстердам" - причао је Бора. - Не мора он ништа да пева, само да је преслуша, бар у првом тренутку. Припремићу му и текст на енглеском, па ако му се допадне, ту смо. Може одмах да стане пред микрофон. Море, само да уђе у студио, а онда... Ако је нормалан, схватиће шта пред собом има и тада ће све бити океј. Шта мислиш?




СУТРА: ПРИЧА О ЉУБАВИ ОБИЧНО УГЊАВИ