ТИМ који побеђује не треба мењати. "Рибља чорба" се тог неписаног спортског правила придржавала планирајући снимање свог четвртог албума "Бувља пијаца". Продуцент и пријатељ бенда Џон Мекој се, после непуних годину дана, опет нашао у Београду. У студију 5 ПГП РТБ придружио им се као гост на клавијатурама Корнелије Ковач. У неким песмама појавили су се гудачи и дувачка линија, тако да је плоча имала и неке елементе акустичног звука. За разлику од "Мртве природе", четврти албум су измиксовали у Лондону.

Бора је написао све текстове, осим за "Baby, baby I don`t wanna cry", која је комплетно Бајагина. Ту нумеру првобитно је требало да пева Слађана Милошевић на својој плочи, али је Бора инсистирао да она остане "Чорби". Као аутори музике на остатку материјала потписали су се Миша, Рајко и Вицко. И овај албум је "Чорби" донео мноштво хитова - "Драга, не буди педер", "У два ће чистачи однети ђубре", "Добро јутро", "Слушај сине, обриши слине", "Како је лепо бити глуп", "Правила, правила", "Ја ратујем сам", "Нећу да живим у блоку 65"... Готово све песме су коришћене у филму "Лаф у срцу" Миће Милошевића, у коме је бриљирао Никола Симић.

МЕЂУ пет мени најдражих албума је "Бувља пијаца" - пише Миша Алексић у аутобиографији "Уживо". - На тој плочи је заступљено више акустичних гитара, клавијатура и прегршт гостију који су свирали гудачке и дувачке инструменте. На албуму, као што би Бора закључио, има заиста од свега помало, као на правој бувљој пијаци. Први прави велики хит био је "Како је лепо бити глуп", а одмах за њим "Правила, правила". "Добро јутро" је постало истински хит, а да на њега уопште нисмо озбиљно рачунали. Компоновали смо га заједно Бајага и ја.

"Бувља пијаца" продата је у тиражу од "само" 250.000 примерака. У односу на "Мртву природу" која је отишла у пола милиона копија, то је био знатан тиражни пад, али за југословенске прилике то је и даље била бројка за поштовање. Бора је на основу гласова читатељки листа "Базар" изабран за идеалног мушкарца, али је редакција одбила да штампа његову песму захвалницу: "Домаћице, скините гаћице, ја волим ваше фланелске спаваћице."

СЛИЧНО Горану Бреговићу и Банимиру Џонију Штулићу, који одбијају сваку помисао да се баве политиком и себе виде као писце љубавних песама, односно хроничаре историје, ни Бора не признаје да му је идеолошки терен главна инспирација. Када је на албуму "Бувља пијаца" написао песму "Како је лепо бити глуп" ("...не бави се политиком, спавај, ради, ћути, једи, и не веруј више ником, лези, диг' се, устај, седи..."), Бора је у новембру 1982. у интервјуу "Дуги" испричао:

- Нећу више никада да објашњавам ниједну песму, јер су све оне довољно јасне. Нажалост, немам ту срећу да будем глуп. Себе сматрам бистрим момком, не нарочито паметним, али - бистрим. И лепо сам себи дам савете, лепо напишем песму, и опет причам. Ја се не бавим политиком, ја певам о неким истинама. То је све што ме интересује. И кад су избиле гужве око неких песама, ја се нисам бавио политиком. На крају, ипак ми је драго да су те песме схватили како треба. Стојим иза сваке своје песме, ако треба, ја сам спреман да одговарам. Код нас нема цензуре, постоји мала аутоцензура ако нешто избацим, али ја то веома ретко радим. Постоји интерна комисија - то се зове комисија, значи, није цензура - у дискографској кући која ће да ми каже "е, немој то, убаци нешто друго". Баш у песми "Како је лепо бити глуп", последњи рефрен је гласио: "Сви су они ко куртони, еластични и пластични, нови светски шампиони, фантастични и практични". Из диско куће ми је препоручено да то не би било добро да иде, па сам онда казао, добро, ако то не ваља, ја ћу променити и написао: "Коса гори испод шлема, ваљамо се по прашини, нико од нас појма нема, да смо давно у машини". Њима је то било у реду.

МОЖДА је за ПГП РТБ то било у реду, али није групи "забринутих" војника гарнизона у Штипу, који су у листу "Комунист" написали да та песма садржи веома бесмислене и штетне стихове. Многи у "војном врху" су се сложили да је Бора и овога пута претерао, па су хитно захтевали да се у најмању руку трајно забрани емитовање те песме на свим радио-станицама. Бора је, са друге стране, сасвим присебно одговорио на све сличне оптужбе:

- "Рибља чорба" је увек певала о општим проблемима на свој начин. Уз то, били смо једноставни и искрени. Људи су то осетили. Искреност је неуништива категорија, зар не?

ДВЕ недеље по објављивању плоче "Чорба" је кренула на турнеју и суочила се са ослабљеним интересовањем публике. Концерте по Хрватској организовала им је естрадна испостава Савеза бораца "Сцена револуције", а турнеју су завршили почетком априла 1983. амбициозним концертом у Хали 1 на Београдском сајму, за који је Бора желео да постане његова Хајдучка чесма. Бора је сентиментално био везан за Сајмиште где га је као клинца, на једну од чувених Гитаријада, одвео Петар Пеца Поповић. После 16 година паузе, ту је поново ушао рокенрол. Бора је малтене сам са Мишом организовао свирку. Потрудили су се да направе највећу бину која је до тада виђена у Југославији (широка 30 метара, дубока 15, а висока три метра), а њу је пратило квалитетно светло и озвучење. Бора је са Марком Јанковићем и Зораном Модлијем снимио радијске рекламе, а са Модлијем је из авиона бацао летке изнад Новог Сада, Зрењанина, Шапца, Панчева и Београда. Концерт је назвао "Хлеба и игара". За одржавање реда била је ангажовано 170 милиционера и 340 редара. Бора је очекивао велику гужву, па се опкладио са пријатељима да ће се, ако не прода 10.000 карата, ошишати до главе. Како је продато само 8.000 улазница, Бора се заиста ошишао до главе.


СРПСКИ СПЕЦИЈАЛИТЕТИ ЗА ПРОДУЦЕНТА

ПРОДУЦЕНТ Џон Мекој је у Београд због "Чорбиног" албума "Бувља пијаца" дошао са супругом Линдом. Чланови групе су у њихову част организовали заједничку вечеру у ресторану "Архив" хотела "Метропол". Како би гостима дочарали разноликост и шароликост српске кухиње, кренули су од хладног предјела - сир, кајмак, чварци, пршута, проја и гибаница. Следило је топло предјело по препоруци шефа кухиње - пасуљ пребранац, сармице од киселог купуса са димљеним ребарцима и пуњене црвене сушене паприке. Затим је стигло мешано месо - љути лесковачки уштипци, пљескавице, ћевапчићи, димљене вешалице у марамици. Пила се ракија и бело вино. Гости су једва устали од стола и отишли у хотел. Али, сутрадан Џона није било у студију. Када је Миша позвао његов хотел, сазнао је да су Мекојеви још у соби, а када су га спојили са Џоном, чуо је:

- Линди и мени је зло. Целу ноћ смо на смену преседели на ве-це шољи. Њу сада стомак разваљује, а ја једва да могу да причам и дишем. Како, Мишо, од чега?! Па од онолике јаке хране синоћ. Никада толико меса нисам ставио у уста, а све је било љуто, масно и зачињено. Донесите нам нешто за пробаву.