ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА једне земље се од 19. века сматра пресудним кораком за њено ступање у ред цивилизованих држава. Да је далековиди кнез Милош био тога веома свестан, показује дневник барона Сигмунда фон Хердера, који је по његовом налогу 1835. путовао Србијом истражујући рудна лежишта.

Ово непроцењиво сведочанство о српској историји било је заборављено све до 2014, кад је најзад преведено и објављено, после 180 година. "Рударско путовање по Србији 1835. године" открива генијалног саксонског геолога и рударског стручњака који је још тада предвидео да ће Мајданпек и Бор бити међу најважнијим рудницима Европе. Истовремено, Хердеров путопис приказује кнеза Милоша као визионара који је планирао индустријску револуцију у земљи која у том тренутку није имала ни довољно пољских путева.

Одмах пошто је 1830. Србија постала аутономна држава, Милош је, кришом од Турака, започео преписку с бароном Хердером, "врховним рударским старешином" Саксоније - водеће рударске силе тога доба. Кад је Хердер предложио да лично обави геолошко истраживање, кнез Србије је то оберучке прихватио. Турцима је Хердерова мисија представљена као истраживање извора топлих вода и лежишта соли.

АРХИВИ немачке краљевине Доње Саксоније откривају да је Хердерова мисија у тој земљи сматрана веома важним подухватом, јер је наговештавала обнављање старих веза са Србијом које су прекинуте падом средњовековне српске државе.

- Кад је позвао Хердера да дође у Србију, Милош је кренуо путем Немањића. Њихова држава је моћ изградила на рударству када су довели Сасе - Саксонце, који су отворили руднике и развили металургију. Милош је схватао да држава не може да опстане само на пољопривреди и извозу стоке. За напредак је неопходна индустрија, које нема без сировина. Зато је позвао Хердера да истражи руде - каже историчар Борисав Челиковић.

Из данашње перспективе делује невероватно да је неписмени владар Србије, која је почињала од нуле, знао ко је Хердер и да је директно комуницирао с најтраженијим рударским стручњаком тог доба.

Међутим, путопис једног другог Немца, пруског официра и племића Ота Дубислава фон Пирха, из 1827, открива да Милош јесте био неписмен, али не и неинформисан. Пирх је био очевидац да је сваког јутра он добијао свежу страну штампу коју су му сарадници читали и преносили садржај, а имао је и одличну економску обавештајну службу, састављену од трговаца који су му преносили информације из целе Европе.

КНЕЗ Милош уопште није морао да зна ко је најбољи геолог у Европи, али је имао сараднике који су му нашли ту информацију.

С друге стране, барон Хердер је од детињства знао за Србију од свог оца.

- Фамилија Хердер је доста допринела промоцији српске културе и развоју науке. Још 1778. баронов отац Јохан Готфрид фон Хердер, филозоф, историчар, преводилац и песник први је светској књижености открио српске народне песме, много пре Вука Караџића. Историчари кажу да се не треба чудити "равнодушности" кнеза који није дочекао Хердера у августу 1835, већ је баш тад отпутовао у Цариград. Лукави Милош тако је прикривао важност мисије стручњака чији је главни задатак био истраживање лежишта угља и метала неопходних за војну индустрију, јер је кнез желео оружану силу независну од туђег оружја и муниције.

УОЧИ Хердеровог долска у Србију, Совјет је наложио окружним начелствима да раскрче прилазе напуштеним рудиштима и коповима и прикупе податке о старим рударским радовима, као и топониме који указују на рударење или постојање корисних минералних сировина.

- Преписка Милоша и Хердера открива да су они разматрали не само отварање рудника и изградњу ливница, бећ и изградњу пруга у Србији, преусмеравање река ради транспорта руда бродовима и наводњавања њива. Хердер је предлагао да се српска деца шаљу у Саксонију на школовање, али и да се отвори рударска академија у Србији. Он је открио царски град Феликс Ромулијану и инсистирао да Србија направи музеј - каже Алена Здравковић.

Совјет је Хердеру и његовим сарадницима, краљевском рударском стручњаку Целеру и регистратору Лешнеру, одредио пратиоца, познаваоца немачког језика, директора канцеларије Управителнога совјета Стевана Радичевића. Кнез наређује да им се придружи још један "совјетник" да пази да се барону одају дужне почасти, као и два униформисана војника.

ИПАК, они нису имали само задатак да Хердеру олакшају посао, већ и да информишу кнеза о томе шта он ради. Тако совјетник Радичевић после тродневног боравка у Мајданпеку шаље добре вести Јеврему Обреновићу, који их хитно прослеђује Милошу у Цариград.

- Барон Хердер је Мајдан Пек провидио и ту нашао бакра и гвожђа у таквом количеству да ће овај мајдан један од најбогатијих у Јевропи бити - јавио је Радичевић.

Милош је по завршетку истраживања уз велику захвалност наградио барона Хердера за залагање на испитивању руда Србије током десетонедељног теренског рада, често у најгорим временским условима.

- Поред новчане награде од 1.000 дуката, поклонио му је и специјално исковану сабљу с балчаком опточеним сребром и златом, у који је уфасовано 118 брилијаната од око 20 карата. Та сабља је, затим, постала баштина Хердерових наследника на месту врховног рударског старешине Саксоније - каже Алена Здравковић.

БАРОН Хердер је био први странац који је добио такво одличје. Узбуђен због указане почасти, он је изрекао једну од најлепших порука српском народу:

- Свим мојим драгим Србима, за које је везана моја душа пуна верног пријатељства, љубави и оданости, исказујем моје најприсније и најсрдачније поздраве усмено, преко господина Милутиновића, који је сада тако срећан одлазећи у она лепа брда и долове у којима пирка лак поветарац.