ПОРЕД лошег програма и неких чудних одлука да одређени догађаји буду уврштени у прославу "Дани Београда" 2006.године, а нису били доступни грађанима већ искључиво уским круговима људи, ова манифестација остаће забележена и по инциденту око доделе Награде града Београда. Врхунац догађања била је решеност Милорада Перовића, председника Скупштине града, да не потпише Награду града Београда која се додељује за новинарство.

Коалициони жири је састављен - на предлог одборника ДС, изабрани су новинари Душан Микља, Гордана Суша и председница Независног удружења новинара Србије Надежда Гаће, на предлог ДСС изабрана је новинарка листа "Данас" Сафета Бишевац, а колумнисту недељника "Време" Љубомира Живкова предложио је Г 17 плус.

НОВИНАРСКО признање добиле су ауторке "Пешчаника" емисије Радија Б 92 (која се емитује сваког петка) Светлана Лукић и Светлана Вуковић, као и главни и одговорни уредник "Блица" Веселин Симоновић. Жири који је одлучивао о томе ко ће понети Награду града Београда, између осталог могао је да прочита и следеће "опсервације" Светлане Лукић о Војиславу Коштуници и Борису Тадићу. Да ли је то било од пресудног значаја да се њој и њеној колегиници додели награда, знају само чланови жирија, јер према неподељеним оценама, емисија је представљала политички памфлет у којем се из недеље у недељу све најгоре говорило о Борису Тадићу и Војиславу Коштуници:

"Замишљам Коштуницу како клима главом и кад га питају: 'Председниче, да убијемо оног Ђинђића?' 'Да, да', рекао је одсутно, и отишао до прозора свог председничког кабинета да види шта му раде сове." (17. 2. 2006)

"Коштуница ради тачно оно што мисли да треба да ради, али је сувише лукав и сувише бедна кукавица да изађе и каже оно што му срце иште." (31. 3. 2006)

"Наша ракета без навођења, председник Тадић, свашта је испричао у Москви, где је опет био у црквенодржавној посети. Да ли му је словенска крв ударила у главу или га је инспирисала нека лепа Рускиња коју је срео шетајући по Црвеном тргу, тек, оданде нам је 'ладно поручио да Косово треба поделити, и при томе се позвао не на Ћосића, него на Зорана Ђинђића. Као, то је била Ђинђићева идеја, а познато је како је он, Тадић, веран следбеник и поштовалац идеја Зорана Ђинђића. Он је у ствари исто што и Ђинђић, само много лепши." (18. 12. 2005)

"Председник Тадић је примио свакога ко је прошао поред Председништва и љубазно му рекао добар дан. Примио је ватерполисте, кошаркаше, ђаке прваке, и оног нашег научника који ради на клонирању. Саветници му нису рекли да би му лепо стајало да прими чланове породица жртава српских 'Шкорпиона'." (3. 2. 2006)

СВОЈУ доследност Милорад Перовић објаснио је следећим речима: "Свесно нисам потписао ту одлуку жирија, јер мислим да новинарке у својој емисији 'Пешчаник' користе језик тешке мржње. Ја такве јавно изговорене речи нисам чуо ни видео ни у једном медију. Такође, било је неких чудних догађаја око тих диплома у кабинету градоначелника, али нисам био унутра, па не бих ништа даље причао."

Градоначелник Ненад Богдановић је рекао да, осим што је потписао дипломе, ништа друго се није догодило у његовом кабинету, као и да не разуме ту изјаву о чудном дешавању. "Шта може бити чудно ако ја само протоколарно треба да потпишем дипломе."

Портпарол странке ДСС Андрија Младеновић, уз оцену да "Пешчаник" својим квалитетом и садржајем не завређује Награду града Београда, даље је истакао да та емисија нема никакву вредност. "Пуна је мржње према свима онима који мисле другачије и не видим чиме је заслужила да добије ово вредно признање. Шта су чланови комисије видели и зашто су се одлучили баш за ову емисију, не знам."

ПОСЛЕ првог јавног конкурса у историји домаће радиодифузије, додела националних дозвола за емитовање програма у следећих осам година изазвала је потресе и огорчење шире јавности, а посебно у области информисања од стране Удружења новинара Србије, Независног удружења новинара Србије, Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), Културно-просветне заједнице Београда, Удружења драмских писаца Србије, као и других уметничких удружења, институција културе, јавних и културних радника и министра за културу и информисање Драгана Којадиновића. Замерке, критике, осуде, огорчења... на одлуку Савета за РРА (којом су дозволе добиле: ТВ Б 92, Пинк, Фокс, Авала, Кошава - Хепи), изречене у средствима информисања, у потпуности су оправдане.

АКО су се критеријуми за добијање националних фреквенција тицали транспарентности власничке структуре, економске одрживости, планова за развој домаће радио и ТВ дифузије, понашања, искуства, рејтинга и програма током претходних година, као и понашања током конкурсне процедуре, онда се поставља питање на основу којих критеријума је баш ових пет ТВ станица добило националну фреквенцију или зашто ТВ БК није међу првима добила дозволу, пошто испуњава све наведене услове, а за 12 година постојања одликовала се професионалношћу, кадровима, програмима (информативни, уметнички, културни, забавни, филмски, серије сопствене производње, научни, дечји, контакт-емисије, преноси, ревијални, спортски...).

ЧИМЕ се руководио Савет РРА када је националну фреквенцију доделио ТВ Авали, која није постојала: није имала просторије, опрему, није имала запослене, и као таква није могла ни да се кандидује?! Који критеријум је Савет имао за ТВ Кошава, која је емитовала порно-филмове, емисије о окултном и натприродном, СМС-ове еротског садржаја? Зашто је Савет дао две националне фреквенције телевизијама где су оснивачи, власници или финансијери из Америке: ТВ Фокс и ТВ Б92 (финансијер Сорош)? РТЛ, највећа медијска групација у Европи, која је емитовала програм у 11 земаља, имала 32 ТВ станице, а у 2005. години ју је гледало две стотине милиона људи, и која је планирала улагања већа од 100 милиона евра и запошљавање најмање 250 људи, није добила наклоност Савета?!

ПОСТАВЉА се питање стручности, искуства, ауторитета..., а посебно сукоба интереса појединих чланова Савета (Цекић и Васић), који су били акционари Радио Индекса, који је добио радио-фреквенцију, мада га више нико није слушао. Поред тога што је начин на који је Радио Индекс добио могућност емитовања на националним таласима споран, треба рећи да је то онај исти Индекс који су деведесетих водили садашњи чланови РРА Ненад Цекић и Александар Васић. Тај и такав Индекс нон-стоп се прегањао са Б 92 око страних донација. Цекић и Веран Матић су имали отворене, јавне сукобе око добијања или поделе страних донација.

Треба се подсетити колико је афера пратило оснивање и рад РРА, како је текао избор Ненада Цекића, зашто су напустили Савет Мирољуб Радојковић, Владимир Водинелић и Снежана Миливојевић.

Ако у конкурсу за добијање националне фреквенције један од услова није био и "морално-политичка подобност", страначка припадност или неки драги прикривени интерес, тешко је разумети шта се десило.


ПОЛИЦИЈА ГАСИ БК ТЕЛЕВИЗИЈУ

ОДЛУКА Савета РРА да насилно, уз помоћ полиције, угаси БК ТВ изазвала је револт и огорчење широм Србије и шок запослених. То је опасан пример аутократије, злоупотребе и кршења закона и овлашћења, а сумњу и добре намере Савета подстиче и неуобичајени начин извршења одлуке уз поноћни упад снага МУП-а, искључење струје и предајника и онемогућавање емитовања преко кабловских дистрибутера.


СУТРА: ЦЕНТАР ЗА РАСПАРЧАВАЊЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА