ФЕСТ 2005. године је прошао, али мистерија је остала. Taj Фест отворила је француска глумица Катрин Денев, са филмом "Времена се мењају" француског редитеља Андреа Тешинеа, у којем Катрин Денев игра главну улогу.

Да ли се "времена мењају" или услуге плаћају?! Организатори нису званично саопштили колико кошта долазак француске диве, мада ни портпарол Феста није демантовао цифру од 20.000 евра уз коментар да њен долазак вреди и много више. Да ли?! Организатор Феста Скупштина града и незаобилазна Горица Мојовић имали су извесних превида и пропуста, а који се односе на питања новинара и памћење "обичних" људи. Као прво, француску диву Катрин Денев на црвеном тепиху испред Сава центра нису, како се очекивало, дочекале хорде обожавалаца, већ само неколико радозналаца, и извесна госпођа са транспарентом на којем је писало: "Сећаш ли се бомбардовања Србије?" У медијима је овој гест представљен као изазивање скандала међународних размера.

ВЕСНА Мијаиловић, власница транспарента, описала је свој сусрет са "лепотицом дана" као и мотиве који су је навели на овај вид протеста према гошћи Феста:

- Била сам згрожена када сам сазнала за њен долазак, јер су ми одраније познати њени непријатељски ставови према Србима, који су кулминирали за време бомбардовања 1999, о чему су извештавали сви светски медији. Зато сам решила да не дозволим ни њој, а ни онима који су је позвали у госте да забораве ту срамотну истину.

Када је поменута "дива", праћена свитом домаћих чанколизаца и својим француским агентом "изронила" из лимузине и упутила се ка улазу, стала сам поред црвеног тепиха, носећи транспарент "Сећаш ли се бомбардовања Србије". Госпођа Денев је била видно изненађена, али се одмах прибрала и покушала да од тога направи свој мали шоу, што јој није успело. Питала ме је да ли можемо да разговарамо на енглеском, на шта сам ја узвратила да можемо и на њеном матерњем језику. Била је зачуђена зашто је питам за бомбардовање Србије, а ја сам јој одговорила да сам читала њене изјаве у страним медијима. Упитала ме је да ли верујем у све што чујем и прочитам. Рекла сам: - Не, али за ово сам сигурна! Она је бесно узвикнула: - Е па, варате се! Видевши да сам истрајна у свом ставу, госпођа Денев је љутито отишла.

ГОСПОЂА Мијаиловић је још рекла: - И даље стојим иза речи које сам написала на транспаренту, јер сам о Катрининим ставовима читала и у домаћим и у страним новинама, а пријатељи који живе у Француској још тада су ми причали да је она јавно подржавала бомбардовање на Каналу 5, и да је у те сврхе чак снимила и пропагандне спотове. Зато се толико и предомишљала око гостовања на Фесту. Требало би да се, пре него што разне светске "величине" позивамо у госте, претходно информишемо о њиховим ставовима према нашем народу - закључила је Весна и истакла да је протест против Кетрин Данев био "искључиво лични чин".

ФИЛМСКИ спектакл Quo vadis била је последња велика копродукција, која је снимана у "Авала филму" давне 1984. године. Сада, у транзицији, 2006. године имали смо сензацију - спречено је спајање са луксембуршким инвеститорима. У главној улози председника Управног одбора "Авала филма" је био ексминистар културе Бранислав Лечић, док је на списку инвеститора био и ексминистар полиције Душан Михајловић.

Интересантно да је Бранислав Лечић улогу председника Управног одбора добио од људи из "Југоекспорта", који располаже са 51 одсто власништва, а не од људи из струке. Својевремено, док је био министар, Лечић је на коментар да се обнови "Авала филм" одговорио да је у том смислу немоћан јер "Авала" није у јурисдикцији његовог министарства, то јест државе, већ је талац једног неуспелог покушаја "буразерске приватизације", након које је њен већински власник постала фирма "Југоекспорт".

ЗА ОВУ улогу Бранислава Лечића јавност није знала. Вест је случајно процурила јер је у својству председника Управног одбора, земљиште и капацитете "Авале", који се мере стотинама милиона евра, намеравао да уступи (прода) извесној луксембуршкој мешетарској компанији за тричавих 330.000 исте валуте. Трговински суд је на време спречио ту штеточинску трансакцију, која је, узгред, разбеснела и ондашњег Лекиног партијског шефа Чеду Јовановића. Мада странка ЛДП својим члановима изричито забрањује учешће у управним одборима, Леку то није нарочито погодило. - Нека ме избаце - рекао је. - Ово са "Авалом" није политика, то је моја приватна ствар. Откуд? Отуд што је - рекао је Лечић - држава незаинтересована да реши проблем "Авале". Јер, питао се он, зашто држава не откупи "Авалин" дуг "Југоекспорту" и тако постане већински власник "Авале" као фирме мешовитог капитала, дакле јавно (државно) предузеће у којем ће мали акционари заступати мањински друштвени капитал - покушао је да буде јасан Лечић. Ко разуме, разумео је!

Директор "Авала филма" Ранко Петрић је овим поводом изјавио: - Влада је 2003. године донела одлуку да држава откупи део власништва "Југоекспорта" и дугове ове фирме, а да се "Авала" посвети основној делатности. Не знам зашто сада Лечић "маше" овом одлуком и позива се на њу, када ју је лично укинуо као министар културе у влади Зорана Живковића? Сигуран сам да је то било најбоље решење за нас, а не да се испод жита, буквално преко ноћи налазе неки инвеститори".

МИЛОВАН Данојлић је на питања за "Новости" - где су данас српски интелектуалци, јесу ли оставили свој народ без утехе и духовног путоказа, одговорио: - Они су подељени на националисте и мондијалисте. И једна и друга страна има добрих аргумената, а земља би од њих видела вајде тек кад би се удружили и почели учити једни од других. Овде, разуме се, не мислим на родољубе - мутиводе, и интернационалисте - стране плаћенике, него на здраве и луцидне главе, којих има и на једној и на другој страни. Ми смо мали, пољуљан народ; треба имати снаге да се достојно носи и остварује таква судбина. Многи већ препознају историјски модел ситуације у којој смо се нашли. Имамо окупацију у новом руху, али се улоге увек распоређују на исти начин. Они који пристају да служе, налазе за то веома убедљива оправдања. Многи писци и јавне личности пружају отпор, што им служи на част...


РЕПЛИКА ИВАНА БЕКЈАРЕВА

ВЕЛИКА врућина и почетак сезоне годишњих одмора нису омели одборнике Скупштине града да на седници од 1. јула 2005. изазову бројне коментаре и расправу о "Извештају о реализацији програма установа у области културе у 2004. години". Извештај је поднела, ко други до Горица Мојовић, помоћник градоначелника, и истакла да је у претходној години много новца уложено у културу (око две милијарде динара)... На то су реплицирали поједини одборници, а међу њима најоштрији је био одборник - глумац Иван Бекјарев: - Добили смо нове зграде, али немамо позоришта. Средства и пројекти о којима овде говори Горица Мојовић, доступни су само уском кругу људи, клановима. Управни, надзорни одбори и савети за културу скоро уопште се не састају, а често се велика средства додељују пројектима који никога не занимају. Дајте да се то једном промени и да средства постану доступна свима..."



СУТРА: ЧУДНИ КРИТЕРИЈУМИ ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДА И ФРЕКВЕНЦИЈА