Понедељче наш мили, хвала Ти, ево, унапред.

Притом, не мислимо на Тебе који ћеш бити сутра, него на оног Тебе који ћеш доћи у онај дан после избора, у било ком кругу, свеједно.

Хвала Ти што ћемо, кад дођеш, да се поштено наодмарамо од авио-компанија, кафића са пивом, домаћица са неиспеченим хлебом и свих осталих плодова на брзину мобилисане телевизијске имагинације. Која се, у ову недељу, још није ни размахала како треба. Па све жмарци по кичми иду кад се само помисли на то како ће још да буде, а кад немани домаћег и увозног политичког маркетинга буду у пуном замаху.

Хвала Ти што, кад Ти дођеш, нећемо морати да се плашимо македонских сценарија, премалих полних органа у таблоидима, бескрајне диктатуре, страних агентура, терористички настројених шминкерки, нестабилности нас иначе стабилних. И што ћемо да се решимо овог идиотски нелогичног осећаја да у једном дану - и уз помоћ избора једног јединог човека који по Уставу дели ордење и потписује већ изгласане законе - можемо да решимо све оно што нисмо у последњих 30 година. Или да ћемо да незаустављиво наставимо да идемо негде где нисмо ни кренули, јербо смо убедљивом већином одабрали ко ће да буде наша енглеска краљица. Или наш нови покушај да имамо Тадића, са Цветковићем приде.

Хвала Ти што ћеш, кад дођеш, да нас ослободиш ове неподношљиве треме по питању тога хоће ли или неће бити другог круга. Дај да тиме више, коначно, разрешимо, после пет година мрцварења и мучења, то кога и народ и Партија више воле: да ли овог што ћемо можда сад да га изаберемо или оног што смо га сигурно изабрали прошли пут. Да пребројимо колико је који од њих и у ком кругу имао процената, те ко је и за онај тад, а и за овај сад избор, и једино и највише заслужан. А обашка што амбасадори - како источни тако и западни - неће више роварити на две, већ само на једној адреси.

Хвала Ти, драги онај понедељче, што ћемо кад Ти дођеш већ одавно да престанемо да бринемо хоће ли Мигови долетети или неће, хоће ли због убрзаног изборног ремонта слетети са оба или само са једним крилом, да ли ће пилотско седиште бити окренуто на праву страну... Хвала Ти и што ћемо коначно да сазнамо одговор на питање о утицају познатости београдских подржавалаца на проценат и свих осталих давалаца гласова. Знаћемо и колико је остало радикалних радикала и северних либерала, шта значи кад си кандидат са парама а немаш партију, колико је тврда вера Ивичиних неопролетера... Сазнаћемо колико је сад Белих листића, или Белих гласача - ово задње под условом нотари било чему Белом у тако мало времена овере тако много подршке. А с обзиром на то да је био толико безобразан да брижљиво цртано АВ претвори у немарно АВЕ.

Хвала Ти што ћемо после Твог доласка имати времена да одгонетнемо како смо стигли дотле да за тако неважну функцију бирамо тако важне људе. Или што ћемо бити у прилици да саберемо све своје снаге за једно дугачко и мучно утврђивање тога треба ли, ипак, Председника бирати у парламенту и шта све треба да учинимо да до тога, једном, хвала Богу и двотрећинској већини, коначно и дође. Чега ће резултат бити - сем случајно и успут обрисане Преамбуле - да сва власт буде тамо где и пише, а не тамо до чега смо стигли унутарстраначком свађом између Оца, Сина и Духа светога. Ово треће је ту само ради стилске вежбе, а и како да назовеш непознати трећи фактор који је учинио да нема парламентарних избора, кад се већ оволико млатимо и кад је изгледало да се баш лепо наместило.

Чекамо Те, дакле, мили понедељче, да дођеш. Гласаћемо, како год да смо наумили, одспаваћемо, болеће глава ујутру, али ћеш Ти својим доласком одагнати тај слатки, неодољиви и заводљиви осећај да се и ми за нешто питамо. И као појединци и као грађани и као народ и као држава у целини. Те ћемо се, вала, муке ослободити.

Добро нам дошао, за коју недељу.