Поштени налазач обавештава потенцијалног усвојитеља да су у Пионирском парку у Београду, између резиденције председника Србије и Народне скупштине, пронађени изгубљени избори.

Изгубљени избори су леп мешанац између председничких и парламентарних избора, како редовних, тако и ванредних. На њима се види да су неговани од стране познавалаца и љубитеља кампања политичког маркетинга, добро храњени удробљеном квалитетном мешавином демагогије са врха и теренског рада на локалу. Чини се као да имају ловачко порекло: вешто маркирају непријатеље и на команду их доносе кад постану политички мртви. Примећује се и да умеју да ископају компромитујуће податке противника, као и да закопају нечију ружну прошлост, веома дубоко и тако да се никада више не може наћи. У стању су и да истражују - и то крећући се у круговима - у сваком истраживању показују око 50 одсто у првом кругу, док им је други круг нешто неизвеснији.

Ове изгубљене изборе изгубио је неко ко о њима није истински водио рачуна. Неко ко није рачунао на околности које се стварају после светске економске кризе и свих њених последица. Неко ко није обратио пажњу на глобализацију и њен све евидентнији исход. Неко ко није разумео да се у свету истовремено догађају две индустријске револуције, које на бирое рада шаљу милионе радника чија занимања су нестала, а под условом да им се радна места претходно нису преселила у Кину. Неко ко није видео да се у бираче увукао страх да не изгубе оно што имају, а што лако може да нестане због свега претходног; те да је последица свега тога повећана љубав према ауторитарности и повећана мржња према свему осталом.

Изборе је изгубио неко ко није видео да се свет за око четврт века променио брзо и неповратно: да је медија и њихових садржаја више него икад, а да је концентрације, разумевања и размишљања у том шаренилу све мање. Да људи све више, као скоро свуда у свету, схватају изборе као разбибрижни ријалити спектакл, а све мање као одлучивање о својој судбини: вероватно и с правом, јер је ту судбину одавно одредила полуневидљива безбедносно-пословно-медијска олигархија. Изборе је изгубио онај ко овог није свестан, још више онај ко о овоме ћути. А највише онај ко мисли да се у тих четврт века једино десио "Твитер". Или андроид, са све апликацијама.

Такође, изборе је изгубио онај ко превише верује пропагандистима, сценаристима, лобистима и осталим истима. Онај ко сутра каже оно што данас прочита у истраживању или ко синоћ смисли оно што јутрос пише у таблоиду. Онај ко изборе схвата као ноћно отварање мантила у парку, а гласаче као оно што се при отварању мантила види. Онај ко нуди камионе и авионе, а на броду који тоне. Онај ко попуњава радно време плаћених ботова лајковањем преплаћених пропагандних спотова. Онај ко због прикупљања једног процента гласова склапа савезе са стопроцентним улизицама. А највише онај ко ни до изборног дана појма нема шта ће ни са собом ни са својим бирачима у наредним годинама.

Ови изгубљени избори могу добро доћи свакоме ко их код себе буде удомио и ко о њима буде надаље водио рачуна. Цепљени су против цензуса, дају пуни коалициони потенцијал и сав уцењивачки капацитет. Уз мало тренинга у стању су да омогуће свакодневно и неуморно обилажење амбасада великих сила, као и канцеларија и кабинета осталих потенцијалних моћних подржавалаца. Добри су и са децом, подстичу њихову жељу да наставе живот у иностранству. Изгубљени избори су дисциплиновани и не траже много, а све оно што остане за њима лако можете покупити лопатицом или најлон кесом. У случају да то немате при руци, послужиће и обичан интервју или конференција за штампу. А у најгорем случају довољно је и писмо партијском чланству, које објашњава зашто су избори уопште изгубљени.

Хвала што сте прочитали овај оглас. Изгубљени избори чекају на вас. Јавите се.