Поштовани господине Деда Мразе,

Ево за који дан ће Нова година, па у том смислу дозволите да Вам се у неколико речи захвалимо за поклоне који су обележили ову годину што измиче, са све епидемијама ова три вируса што сте их оставили за крај.

За почетак, хвала што сте нам поклонили ова бројна овогодишња гласања у земљи и иностранству. Ово домаће, ванредно гласање - које је уприличено ваљда само због тога да би се редовни избори померили за још две године - донело нам је нешто мало више опозиције у парламенту но што смо је до тада имали. Што баш и није оно што је желео онај ко их је организовао, али поклону се у зубе не гледа. То ваљда зна свако ко верује или у Деда Мраза или у једнопартијски систем до кога се долази преко вишепартијске владајуће коалиције.

Сем домаћег, дакле, прошле године смо од Вас на поклон добили и инострана гласања. Британци су напустили Европску унију, желећи да Британија буде поново велика. Црног председника САД заменио је нови, наранџасти, који је обећао да ће Америка бити поново велика. Ако томе додамо Русију, која се бакће са Сиријом да би била поново велика, или рецимо Исламску државу, у чијем ненаписаном Уставу стоји да Калифат мора бити поново велики - испаде да свако онај ко обећа, с опроштењем, поновну величину може да рачуна на довољан број оних који би за њега или гласали или гинули. Или обоје, а у зависности од тога колика се, опет с опроштењем, величина добија на крају. Ко не верује, нек пита Немце. Они с тиме имају искуства. Под условом да се не испостави да ће то искуство и по трећи пут у два века пожелети.

Кад смо већ код поновних величина, од Вас, Деда Мразе, и даље нам поклањате јавни дуг, сада већи за 40% него у оним временима кад само што нисмо банкротирали. Такође, ако усвајате рекламације, нисмо срећни ни са поклоњеном највећом стопом незапослености у региону, а нервира нас и што сте нам у свечарски пак-папир, са све машницом, завили и мањи раст БДП-а од просека истог тог раста у том истом региону. Ако ће Вам бити лакше, сем на буџетски суфицит, немамо рекламације ни на то што се отворило пар поглавља у европским интеграцијама. Мада бисмо могли да упутимо пар примедби на то у какву се то Европску унију уопште интегришемо, а с обзиром на то колико се на њеним источним границама воле овдашње чоколаде, закони о уџбеницима мањина или наше интегрисање у Европу, генерално. Но, то се, претпостављамо, Вас не тиче. Ви сте само Деда Мраз, нисте Бог. А и да сте Бог, џаба.

Посебно бисмо Вам се захвалили на овом последњем дару, који ће покривати две године. У овој години су договорени а у следећој ће, таман некако баш пред изборе, бити испоручени нови поноси наше прастаре авијације. Па ћемо моћи да се бранимо ако нас неко баш нападне, па чак и да нападнемо, ако се неко баш не буде бранио. Бацаћемо на непријатеља бомбе напуњене ратним ентузијазмом таблоида или песимизмом опонената. Или, што је па најбоље, платама војника и официра, таман су за бацање. А ако нам се неки душманин баш скроз замери, поклонићемо му сву авијацију што је имамо, капитулираће чим прими фактуру за ремонт. И ми би, али реч је о поклону, па не можемо.

На крају ове захвалнице, поштовани Деда Мразе, дозволите и да Вас нешто замолимо. Кад мало боље погледамо листу онога што сте нам на поклон оставили прошле године, оправдано се плашимо да ће овогодишњи поклони, политички коректно речено, бити још живописнији но претходни. Па ако је икако могуће, нађите неку другу земљу, већу, богатију и снажнију, па јој поклањајте шта год да сте наумили. А нас прескочите, да се бар једне године одморимо од свега што ових деценија редовно добијамо испод јелке. Јер, уз дужно поштовање, Вашу је дарежљивост поприлично тешко издржати.

У то име желимо Вам срећну Нову годину. Ал, не ову сада, него ону тамо, кад после ове затражене паузе дођете опет. И шта год нам тада донесете, истрпећемо.

Кад се одморимо, биће нам лакше.