КАДА се Београд 1961. године припремао за први самит Покрета несврстаних, требало је извршити обимне припреме како би примио и сместио лидере, чланове делегација и новинаре. За два месеца реновирано је око 350 угоститељских објеката, међу којима и сви тадашњи хотели.

Како су забележили хроничари, тада је порушено више нехигијенских насеља у видокругу учесника конференције чији су станари смештени у нове станове на Бановом брду.

Изграђено је 40 нових улица, реконструисани су водовод и канализација, као и улично осветљење. На Теразијама и другим трговима појавиле су се прве светлеће рекламе. Цео пројекат водио је лично градоначелник Београда Милијан Неоричић. Прва оснивачка конференција одржана је од 1. до 6. септембра 1961. године у згради Народне скупштине, која је за ту прилику била посебно преуређена.

НА САМИТУ су учествовали шефови држава и влада 25 ванблоковских земаља, већина из Африке и Азије и две европске: Авганистан, Алжир, Бурма, Цејлон, Етиопија, Гана, Гвинеја, Индија, Индонезија, Ирак, Јемен, Југославија, Камбоџа, Кипар, Конго, Куба, Либан, Мароко, Мали, Непал, Саудијска Арабија, Сомалија, Судан, Тунис и Уједињена Арапска Република, коју су тада чинили Египат и Сирија.

Присуствовали су и представници 40 ослободилачких и антиколонијалних покрета. Три јужноамеричке земље - Боливија, Бразил и Еквадор - били су у улози посматрача.

На самиту је у центру пажње била "велика четворка": председници Индије Џавахарлал Нехру, Индонезије Сукарно, Египта Гамал Абдел Насер и Југославије Тито. Они ће у годинама које ће уследити играти значајну улогу у Покрету, све до њиховог одласка с политичке позорнице.

Покрет несврстаних, који је привукао већину земаља, био је основан као фронт "трећег света" против доминације двају војних блокова: западног НАТО и источног Варшавског уговора. Он је, без сумње, одиграо одређену улогу у ослобођању појединих земаља од колонијалних сила, као и у борби за смењење јаза између богатог севера и сиромашног југа, али историчари тек треба да оцене његове стварне домете.

МАСА Београђана стајала је насупрот Скупштине, испред Пионирског парка, и пратила долазак делегација, препознавала врло високог Модиба Кеиту, архиепископа Макариоса, цара Хајла Селасија, Нехруа у традиционалном, скромном оделу, једину жену на скупу Сиримаво Бандаранаике....

На уласку у град био је, на неколико језика, исписан и незванични мото конференције - "Сви људи света хоће мир".

Госте из иностранства, уз све државне почасти, дочекивао је Тито, а после уобичајеног церемонијалног интонирања државних химни и смотре почасног гардијског батаљона, лидери земаља трећег света одвезли би се у своје резиденције пролазећи кроз улице Београда, где их је мноштво света поздрављало.

ЈОВАНКА ЗАБАВЉАЛА СУПРУГЕ ПРВА дама тадашње Југославије Јованка Броз дружила се са супругама учесника конференције, а на дан њеног почетка примила је и сестре председника САД Џона Кенедија које су у то време, као туристи, боравиле у Југославији. Лидери афро-азијских земаља имали су и "ретке прилике за предах" - Тито и његова супруга су у хотелу "Метропол" приредили свечани пријем за око 2.000 званица. Остао је запамћен и излет до Петроварадинске тврђаве, где је изведен, за то време, импресиван ватромет.

На великом улазном порталу у град стајао је амблем београдске конференције висок 15 метара. На Топчидерској звезди био је постављен триангл, симбол основних идеја конференције - мир, независност и равноправна међународна сарадња.

У ЧАСТ одржавања конференције отворен је Парк пријатељства на Новом Београду, на ушћу Саве у Дунав, који је био замишљен као симбол пријатељства међу народима, а очекивало се да ће шефови држава засадити платане у дугом низу који ће чинити Алеју мира.

И Калемегдан је био ноћу осветљен, како би гости у потпуности уживали у силуетама древне београдске тврђаве. У Пионирском парку, прекопута тадашње Савезне народне скупштине, а данас Дома Народне скупштине, у којој се одржавала конференција, уређена је Алеја нација. На паноима дуж алеје били су исписани подаци и информације о земљама учесницама.

На почетку шестодневне конференције грађани су стајали у шпалиру дугом неколико километара и простор прекопута зграде Савезне народне скупштине био је испуњен до последњег места.

ПРВОГ дана Тито је у здању на данашњем Тргу Николе Пашића, а ондашњем Маркса и Енгелса, приредио свечани ручак у част шефова и делегација земаља учесница, с којима се, на маргинама конференције, састајао и разматрао актуелне политичке теме.

Београдска конференција завршена је 6. септембра, касно у ноћ. Тито је понудио својим гостима боравак на Брионима, после напорног шестодневног рада. Када је председник Кипра архиепископ Макариос слетео на војни аеродром у Пулу зачула се химна Цејлона, а на јарболу се полако дизала застава Судана. Настала је општа збрка, а ситуација је била на граници инцидента.

Када је Београд, септембра 1989, поново био домаћин самита Покрета несврстаних, тада се у главном граду Југославије окупило више од 100 делегација и светских државника.

НАЈУПЕЧАТЉИВИЈИ је свакако био долазак тадашњег либијског вође Моамера Гадафија, који је за своје људе организовао смештај у шаторима разапетим у близини Сава центра. Он је у Београд стигао авионом у који су били утоварени шест камила и два расна арапска коња.

На ждрепцу је Гадафи желео да јаше од Дедиња до Сава центра, од чега су га домаћини једва одговорили. Особље које се бринуло о вили у којој је Гадафи одсео жалило се касније да су камиле појеле све цвеће и лишће у башти пре него што су одведене у београдски зоолошки врт. Гадафи је дао прилог од милион долара за одржавање самита, али није штедео своју несврстану браћу. Жестоко их је критиковао због попуштања пред империјалистичким силама, завршавајући свој говор легендарном реченицом: "Збогом смешни скупе!"