ТАМАН смо се навикли да на европском путу стојимо кано клисурине и да проклет био издајица наше бриселске домовине, кад ти освану са 17.410.742 углавном енглеских душа које се противе забрани превише кривих краставаца и обавезном родитељском надзору над децом која се играју балонима а имају мање од 8 година. Нас малтене 100 одсто таман научисмо да руком показујемо онај Вегетин знак кад неко помене Европску унију, а твојих 52 одсто гласача сави кажипрст и домали прст, па исправи средњак, и показа га Бриселу. А ми кад смо то показивали Рамбујеу, нас је бомбардовало, само да те подсетимо. Па се ти спремај за сирене и склоништа.

Па добро, јеси ли ти, бре, нормалан, Брегзите?

И како ти сад мислиш да ми, рецимо, подржавамо или опљунемо шефа делегације Европске уније, кад је он, ко за врага, баш Британац? Може ли наша логика да свари чињеницу да ће, од сада, његови напори да се сруши наша власт бити за 48 одсто мањи? И како, побогу, да истовремено сматрамо да он са скоро пола свог поцепаног бића подржава наш европски пут, а са оном другом шизофреном половином натполовично навија да се никада не интегришемо у ЕУ, тврдећи притом да своју будућност убудуће треба да градимо искључиво уз помоћ Русије, Кине, Независне Енглеске, Трампове Америке и Турске? Или да сачекамо да човек узме шкотско или ирско држављанство, па да наставимо по старом, шта год то "по старом" убудуће буде било. А, притом, дал` ће и да буде, не зна се.

Е, бре, Брегзите, па зашто тако?

Седамдесет и коју годину смо се навикавали на то да су се завршили и Први и Други светски рат, те да је тиме коначно одређена улога Немачке у савременом свету. И шта сад, треба да гледамо како се европски вишак енглеске радне снаге укрцава у бродове код Данкерка, те да чекамо Онај Дан кад ће се, неколико година касније и појачани Американцима, сви они вратити на француску обалу и кренути према Рајни, да поново предају енглески језик или буду маркетинг менаџери диљем Европе? Немој да се љутиш, Брегзите, али неке ствари су биле толико добре да их је заиста немогуће понављати.

И шта сад, бре, Брегзите?

Искрено се надамо да сад нећемо морати неког 27. у месецу опет да се пењемо на мотоцикле и да машући заставама зазивамо какав референдумски преврат, узвикујући "Боље рат него отварање поглавља" и "Боље гроб него фондови за придруживање"! У том смислу, ми љубазно молимо МИ-којегод агенте да своје новонастале дезинтеграционе задатке извршавају прво у земљама које су већ чланице Европске уније. Па кад свој посао обаве Холанђани, Французи или Мађари, тек онда и ми да размишљамо ваља ли нам поново крварити за Њено Краљевско Величанство. Није да баш не би да гинемо, али били бисмо захвални ако можемо још мало да одложимо да се Лондону наклоњени евроскептици по шумама и горама гањају са Москви наклоњеним евроскептицима. А и ко ће Недића да бира, од толиких кандидата.

Докле, бре, Брегзите?

Једва се некако формирао ред инвеститора испред наше границе, и сад ће да се разбеже због укупне светске нестабилности коју си ти изазвао. Само што су багери и фантомке створили предуслове за раст цена овдашњих некретнина, и сад ће због тебе све што је држало воду у грађевинама на води - да падне у воду. Динар ће се осетити позваним да буде везан за фунту, а не за евро, а привредни раст се више неће упоређивати са немачким, него са британским. И то све зато што си ти, Брегзите један блентави, тако болно утврдио оно што сада зна Дејвид Камерон, а што ми знамо одавно: да ко год жуди за подршком већом од 50 одсто бирача, увек добије нешто што није хтео и што никоме није од користи.

Еј, бре, Брегзите, па шта ти је то требало?