ФРАНЦУЗ Анри Барби, који је као ратни дописник пратио српску војску кроз балканске ратове, записао је да су сва убијања и суровости које је тада видео пала у засенак ужаса који су крајем 1914. оставили за собом аустроугарски окупатори. Опис разореног Шапца, после протеривања Аустроугара, одговарао је слици било ког српског града који су окупирали "носиоци културе", како је бечка пропаганда називала своје војнике.

- Кровови су пробијени и на њима је остала само понека греда која нестабилно виси на деловима малтера. Разбуцани зидови личе на позоришне сценографије. Све радње су испражњене и уништене. Све што није могло да буде однето, упропашћено је. У банкама, непријатељ је узео готовину, вредности и уништио књиговодство. У школама је све поразбијано. У апотекама све је разбијено, разливено и претворено у прљаву наслагу на паркету. У приватним кућама, све што није покрадено, избачено је на улицу или разбијено. Уништавајући бес Аустроугара терао их је чак дотле да ломе стакла, цепају продичне портрете, прљају зидове, чак и плафоне, смећем и изметом - згрожено је бележио Барби.

ПРИЗОРИ још тежих зверства чекали су га на имању апотекара Гашића, где су хрватски војници угарске војске побили и масакрирали рањенике и заробљенике.

- Угарски војници су направили дупли шпалир кроз који су Срби морали да прођу. Изненада, први заробљеник ударен је маљем, појачан и кундаком пушке, и срушио се умлаћен. Истовремено, сви кундаци су се спустили на ред у коме су били други заробљеници који нису могли да се бране. Прскали су бубрези, располућивале се лобање. Сви су били докрајчени бајонетима. Избројао сам 20 пешадинаца из 13. и 14. пука како леже просутог мозга у крви и блату. У штали чија су врата остала широм отворена десет других лешева српских војника лежи на скупини избушено ранама. Трећа група од 30 заробљеника из истог пука масакрирана је у кући у којој је чак и плафон покривен црном мрљом згрушане крви - прецизно је забележио Барби.

ИПАК, најпоразнији утисак на њега је оставило иживљавање аустроугарских војника над женама.

- Велики број жена, од прабаба до унука, био је затворен у један хотел који је ускоро постао позориште најсуровијих сцена. Мајке, младе жене, младе девојке, све до малих девојчица, од једва десет година! Све су биле силоване. Оне које су давале отпор, или мајке које су молиле милост за своје ћерке и покушавале да их заштите, биле су ударане песницама, шутиране и тучене кундацима.

Још је горе било између Ваљева и Дрине.

- Становници Завлаке су ми показали лешеве осморо младих људи који су конопцима били везани један уз другог и који су избодени бајонетима. У Белој Цркви, преживели у селу, мучени очајем који никаквим речима не може бити описан, сахрањивали су четрнаест невиних жртава крвожедности Угара. Тих четрнаест девојчица, од којих најстарија није имала ни шеснаест година, биле су заклане и трбух им је распорен хладним оружјем - наводи Барби.

ПОСЕБАН утисак на њега оставила је систематичност злочина.

- Изгледа да је једини објекат аустријске војске био - уништење. Она је почела свој уништитељски посао још од самог уласка у Србију. Колико сам пута остао скамењен од ужаса пред резултатом убилачког пијанства, пожарима или садизмом тих војника који припадају једној великој земљи поносној на своју цивилизованост. Оно што је хтела Аустрија, велика и моћна нација која се бацила на мали народ, било је то да уништи Србију, обећавајући себи да ће то чинити систематски, огњем и мачем, затирањем и паљењем градова и села, али и тамањењем, масакром над српским народом. Она није оклевала јер је веровала да ће остварити свој криминални чин пре него што Србија уопште буде имала времена да се брани и објави цивилизованом свету ужас аустријског злочина - известио је Барби француску јавност.

АУСТРОУГАРИ нису бринули ни о својим рањеницима и болесницима приликом повлачења, већ су их једноставно оставили као сувишан терет. Тако је са заробљеницима опасна заразна болест тифус стигла у Србију и почела да коси становништво и лекаре страних мисија, забележио је славни амерички репортер Џон Рид. Он је у пролеће 1915. обишао и описао посавска села од Београда до Шапца, где су куће биле или срушене аустријским гранатама, или спаљене, или обележене крстовима. Био је то знак да су њихови становници умрли од епидамије тифуса. Колико крстова, толико покојника.

- На непуном километру избројао сам више од сто крстова. Изгледало је да ова бујна, плодна земља не садржи ништа осим смрти и спомена на смрт - суморно је констатовао Рид.

АМЕРИКАНАЦ је посетио и језиве остатке планинског бојишта на Гучеву.

- На једној страни брисаног простора били су српски ровови, а на другој аустријски. Терен између ровова био је преривен у неправилне гомиле земље. Погледавши боље, видели смо страшну ствар: из ових малих гомила штрчали су комади униформи, лобање са улепљеном косом, беле кости с натрулим шакама на крају. Над читавим крајем лебдео је ужасан смрад. Ходали смо по мртвима, тако много их је било. Понекад су нам ноге упадале у јаме пуне трулог меса, дробећи кости. Већина лешева била је покривена само танким слојем земље коју је делимично спрала киша, а многи уопште нису били сахрањени. Првих девет километара дужином врха Гучева мртви су били тако наслагани, десет хиљада њих - забележио је амерички новинар.

ЏОН РИД је известио свет и о аустријским дивљаштивима дуж западне границе Србије, сажимајући многобројна сведочанства која је чуо у Београду, Шапцу, Лозници...

- По заузимању граничних места, Аустријанци су, као стоку, покупили цивилно становништво - жене, старце и децу, и одвели их у Аустроугарску, као ратне заробљенике. Из Београда је одведено више од 700, а 1.500 само из Шапца. Званична листа заробљеника аустријске владе цинично је гласила овако: "Јован Туфегџић стар 84 године. Даринка Атић стара 23 године. Ђорђе Ђорђевић стар 78 година. Војислав Петронијевић стар 12 година. Марија Венц стара 69 година." Аустријски официри изјавили су да су то чинили зато што је ово казнена експедиција против Срба, а не рат - био је запрепашћен Рид.

ЊЕГОВ извештај потвдиле су и "директиве за понашање према становништву у Србији" заплењене од официра 9. пешадијског корпуса аустроугарске војске, с потписом генерала Хорштајна:

- Рат нас води у једну непријатељску земљу која је насељена становништвом испуњеним према нама фанатичном мржњом. Према таквом становништву сваки хуманитет и благодарност није ни најмање на месту. Штавише, штетан је, јер ови у рату понекад могући обзири у овој прилици веома угрожавају сигурност наших трупа. С обзиром на то, наређујем да током трајања свих војних операција према свим становницима буду изражене највећа суровост, највећа строгост и највећа мржња. Свако ко би показао милост биће најсуровије кажњен.

САДИСТИЧКИ ЗЛОЧИНИ

ПРОФЕСОР Арчибалд Рајс, швајцарски стручњак за криминалистику, изнео је пред светску јавност ужасне податке о аустроугарским злочинима у Србији.

У три округа, Поцерини, Јадру и Мачви, утврдио је масакр 1.413 цивила: 994 мушкарца, 306 жена и 113 деце млађе од 12 година.

- Међу женама, њих 64 су стрељане, 64 других је убијено ударцима бајонета, 27 жена је заклано ножем, шест их је обешено, 26 испребијано и распорено, 96 спаљено живо и 12 задављено. Међу лешевима, њих 36 је имало ископане очи, 16 је било раскомадано, а једна девојчица је била бачена у обор свињама - известио је Рајс с терена.