ВЕРИЦА Бараћ, председница Савета за борбу против корупције, више пута је новинарима изјавила да је процес приватизације "Сартида" најбољи доказ системске корупције и да су све судије које су поступале у случају "Сартида" касније напредовале? Да ли је то баш случајно? Очигледно није! У правној анализи Савета, који је имао увид у сва судска документа, констатују се следеће чињенице:

"Виши трговински суд у Београду донео је само једно решење о делегацији надлежности, и то решење ВИИСу 17/02-46 од 25. 7. 2002. године којим је извршио делегацију Трговинског суда у Београду за поступање у поступку стечаја над 'Сартид 1913 Смедерево'. За осталих пет предузећа Виши трговински суд и Трговински суд у Београду нису доставили нити су у својим извештајима навели да су донета решења о делегацији, што значи да је у стечајном поступку над предузећима 'Стара железара', 'Бели лимови', 'Вељко Дугошевић', 'Слободна зона', 'Лука' поступао Трговински суд у Београду, који није надлежан. У смислу члана 8 наведеног закона, стечајни поступак спроводи суд на чијем је подручју седиште дужника. Трговински суд у Београду није надлежан, јер се седишта наведених предузећа не налазе на подручју овог суда.

"ВИШИ трговински суд није јасно дао разлоге због којих је

извршена делегација Трговинског суда у Београду у предмету 'Сартид 1913'. Ово је требало образложити како би се искључила могућност да је предмет намештен Трговинском суду у Београду, јер за остала предузећа нису урађена решења о делегацији па није јасно како је стечај спроведен од стране Трговинског суда у Београду.

"Тим пре што је у стечајном поступку прецизно законом регулисан редослед свих потеза који морају да се предузму. Након отварања стечајног поступка прво се поставља стечајни управник. Једна од првих обавеза стечајног управника је да се изврши инвентарисање, односно да се утврди имовина стечајног дужника. Због тога се одмах након отварања стечаја врши попис целокупне имовине и прави завршни биланс дужника са даном отварања стечаја, и тај завршни биланс, у ствари, представља почетни стечајни биланс. На тај начин се добија потпуна финансијска слика дужника и штити пописана имовина од крађа.

Трговински суд није дао податке да је у свих шест предмета извршио све обавезе пре извршене продаје. Напротив, суд је у извештају навео да у предмету 'Сартид 1913' није могао да уради решења о потраживањима, због недостатка времена. Из овога произилази да је за време вођења стечајног поступка могло доћи до крађа. У јавности су се појавили спискови непокретне и покретне имовине која није била предмет продаје и предаје купцу. Суд је именовао Одбор поверилаца решењем од 27. 3. 2003. године, међутим, овај орган до продаје дужника није се конституисао, нити је заседао.

"У СВОМ извештају на питање да ли је пре одлуке суда о продаји дужника прибављено мишљење Одбора поверилаца, Трговински суд је одговорио да није прописана обавеза суда да суд претходно прибави мишљење Одбора поверилаца.

"У члану 129 Закона о стечају се каже да би суд могао да донесе одлуку о продаји дужника морају се испунити кумулативно следећи услови:

- да стечајно веће прибави претходно мишљење поверилаца,

- да стечајно веће прибави мишљење стечајног управника,

- да се изврши процена стечајног дужника,

- да се продајом дужника постигну повољнији услови за

намирење поверилаца.

"Од свих горе наведених услова, Суд је прибавио само мишљење стечајног управника.

Суд није извршио ни правилну процену имовине дужника. У свом одговору на питање Савета за борбу против корупције зашто је вршена процена по методи дисконтовања новчаних токова, суд је навео да је именовао вештака и да је дао налог да се процени имовина дужника јер суд нема знања потребна за процену. Међутим, Економски институт није вршио процену имовине једини могућим методом у стечају - проценом ликвидационе вредности - него је извршио процену дисконта новчаних токова, што је непримерен метод код процене имовине стечају.

"ПРЕМА томе, суд није могао да изврши продају 'Сартида', а да не утврди да ли ће повериоци продајом овог правног лица бити повољно намирени.

"Суд није одговорио ни на питање Савета шта су била мерила управника и суда да на ионако веома малу процену вредности капитала умањи продајну цену скоро за трећину и да уговор закључи на тај износ без икакве непосредне погодбе.

"Непосредна погодба у по члану 129 Закона не значи да је суд ограничен на погодбу само са једним потенцијалним купцем.

"Циљ стечајног поступка је постизање што веће цене дужника, ради повољнијег намирења поверилаца, те без обзира што у наведеном члану није изричито предвиђено да се продаја јавно објави, било је неопходно извршити јавно оглашавање продаје и након прикупљања понуда у остављеном року приступити непосредној погодби. Стечајни суд није огласио намеравану продају, нити је узео у обзир сва пристигла писма о намерама, него је извршио продају привилеговном купцу.

"ОВАКО грубе повреде Закона, каже се на крају правне анализе Савета, упућују:

- да је суд злоупотребама својих овлашћења пропустио да спроведене стечајне радње које су се морале спровести пре одлуке о продаји стечајногдужника,

- да је имовина стечајног дужника у поступку стечаја била потпуно незаштићена, што значи да се не зна, нити ће се икада сазнати шта је све била имовина 'Сартида' и да ли је сва имовина предата купцу,

- да је суд радио тајно, јер није јавно огласио продају непосредном погодбом, како би имовина била доступна свим заинтересованим лицима,

- да је куповина намештена одређеномкупцу за одређену цену без икакве погодбе,

- да су права поверилаца повређена, јер су повериоци онемогућени да остваре своја права предвиђена Законом о принудном поравнању, стечају и ликвидацији,

То би била прича о приватизацији "Сартида". Остаје нада да ово није и њен крај, без што је железара ових дана закорачила у свој, по ко зна који пут, нови живот.


ПОВЕРИОЦИ

"СУД је пре продаје 'Сартида' био дужан да утврди ко су повериоци, јер сврха стечајног поступка је управо што повољније намирење поверилаца који морају бити утврђени и који имају права учешћа у стечајном поступку преко Одбора поверилаца.


Остаје нада да ће прича о приватизацији "Сартида" доживети правичан крај