НАЈВИШИ представници извршне власти били су свесни корака које су предузимали. Њих су страни повериоци све време информисали о догађајима, али и о последицама одређених акција, или, пак, о потезима које су намеравали да предузму. У исто време, представници судске власти су извршну власт све време обавештавали о току судског поступка, чак су министру достављали поднеске поверилаца. Да ли су државни функционери примили материјалну накнаду за злоупотребу свог положаја, мање је битно у целој ствари.

Стечајни поступак који је вођен пред нашим судом показао је сву слабост судске власти. Она није у стању, или није вољна, да се супротстави притисцима извршне власти. У ситуацији када поједини стечајни поступци трају и више од десет година, суд је показао несхватљиву брзину - одлуке су доношене истог дана или сутрадан по предлогу стечајног управника, понекад су пост фестум одобраване акције за које је неопходна сагласност стечајног већа, а готово је фарсична чињеница да је оглас о отварању стечаја над једним зависним предузећем објављен у ‘Службеном гласнику’ пошто је већ донета одлука о његовој продаји. Не само да нико није подигао глас против таквог угрожавања законитости, већ је Виши суд закључио како је све у реду. Осим што су доношене одлуке које су у очигледној супротности са одредбама закона, евидентан је и недостатак покушаја да се следе општеприхваћени правни принципи, да и не говоримо о принципима на којима почива тржишна привреда. Када судови једном покажу слабост према извршној власти, услед жеље да се остваре ситне користи, они лако постају плен класичног подмићивања, а онда је илузорно говорити о владавини права у тој држави”, недвосмислено пише у извештају Савета.

- Колико је држава била и остала немоћна пред појединцима који су са својим кланом представљали праву малу српску хоботницу која нас је опколила, која нас стеже и гуши, ето, деценијама, најбољи је доказ коментар који је у вези са сумњивом продајом “Сартида” званично дао њен главни протагониста, министар за приватизацију Александар Влаховић - изјавио је Р.М., бивши високи официр МУП-а, који је деценијама истраживао растакање и пљачку српске привреде. - За њих ништа није било немогуће, нити недостижно... Само треба прочитати коментар министра Влаховића који је дао поводом притужби на срамну приватизацију “Сартида”!

- Влада није надлежна за поништавање продаје смедеревског концерна... Све жалбе и иницијативе треба упутити Трговинском суду и стечајном управнику који је водио поступак. Тражити од Владе да се поништи стечајни поступак значи да се фактички тражи нарушавање независности судова и нарушавање вођења стечајног поступка - изјавио је Александар Влаховић.

Да ли је после ових речи потребан било какав коментар? Како коментарисати цинизам човека који је био министар за приватизацију, сплетом најтрагичнијих околности?!

Нове “газде Србије” све су бациле под ноге, а “Сартид” је само један, можда и најдрастичнији пример како смо опљачкани. "Гробаре" гиганта какав је био “Сартид” није занимало то што је још 1997. године Банка Аустрија, као лидер конзорцијума банака, одобрила кредит нашој железари од 76 милиона америчких долара!

Тај исти конзорцијум банака је, после демократских промена у Србији, у мају 2001. године добио писмо подршке премијера Зорана Ђинђића у којем се признаје дуг од 90 милиона америчких долара. Истовремено, српски премијер им обећава да неће преузимати никакве радње у вези са “Сартидом” које би угрозиле приоритетне финансијске обавезе које се морају измирити. Ђинђић им обећава у писму да прихвата месну надлежност арбитражног суда аустријске привредне коморе и да се одриче имунитета у било ком поступку који би се покренуо поводом тог његовог писма.

Све је толико било јасно и поткрепљено чврстим доказима због којих није имао куд ни премијер Србије, али је све пало у воду после непуне године. Какве ли случајности, баш 8. марта 2002. већ је ствар била готова са багателном продајом “Сартида”: тада је потписано писмо о намерама и стратешком партнерству “Ју-Ес стила Кошице” и “Сартида”. Потписници су били Александар Влаховић, Џон Гудиш и Живомир Новаковић (генерални директор), уз присуство Зорана Ђинђића. Влаховић је тим поводом изјавио: - “Ју-Ес стил” намерава да једног дана постане већински власник. Да ли ће дугови бити реструктурирани у процесу приватизације или у процесу стечаја, или кроз џоинт партнерску фирму, техничко је питање, на које ћемо имати одговор за два месеца.

Годину раније “Сартид” је практично продат а да то нико осим директних учесника није знао... Тек 31. марта 2003. године фирма је званично продата?!


КОРУПЦИЈА НИЈЕ САМО НОВАЦ

У ИЗВЕШТАЈУ Савета против корупције Владе Србије пише да, према савременом схватању корупције, корист не мора увек бити у материјалном облику, јер се злоупотреба положаја врши и ради стицања политичке предности (члан 18. Конвенције УН против корупције говори о трговини утицајима). Могуће је да су наши политичари дали привилегован положај значајном предузећу из најмоћније земље данашњице ради стицања политичких користи. То је, међутим, ишло науштрб интереса грађана који су им поклонили поверење - кажу у закључку чланови Савета.