ЈЕДНОСТРАНАЧКИ плурализам, није, како је опште мишљење, измислио Едвард Кардељ, него намесници краља Милана. За време Блазнавца, Ристића и Гавриловића, о партијама се говорило као о злу кога се ваља чувати. До 1874. године посланици се нису делили на странке него једноставније: на власт и опозицију - ко је за владу, а ко против ње.

Али у скупштинском сазиву који је, након бурне расправе о убиству посланика Грковића, био распушен, јасно су се разликовале две политичке партије: Марковићеви конзервативци и либерали Јеврема Грујића. После њиховог сукоба, све се чешће говори како су српске прилике такве зато што, уз европски парламентарни систем, нисмо добили и европски уређене странке.

Уочи избора 3. августа 1875. почиње да се ствара и трећа струја у парламенту, у почетку сведена на два посланика, Адама Богосављевића и Милију Миловановића, па је због тога названа Адам-Милијина партија. Њих двојица су заправо зачетак будућих радикала.

РАСПУШТАЊЕМ Скупштине кнез Милан је расписао нове изборе, одмах ставивши народу на знање и равнање да је он за конзервативце, да не воли либерале, а да ће прогањати Адама и Милију.

Избори из 1875. биће запамћени по првој "модерној" предизборној кампањи. Кнез Милан, у пратњи председника владе Данила Стевановића, обишао је источну Србију, и та парада требало је да послужи конзервативцима да обезбеде победу на изборима. "Цака" је била у томе што је полиција одређивала који ће домаћин изаћи пред кнеза, што се нарочито односило на посланичке кандидате.

Овај кога не би "припустили до кнеза" био је, самим тим, обележен као сумњив човек. Ономе кога не пуштају пред кнеза, није место ни у скупштини. Председник владе Данило Стевановић задржао је за себе - а био је и иначе искусан полицајац - ресор министра унутрашњих дела.

"Са бирократском црном качкетом, која је већ била изашла из обичаја, Данило је био тип наших старовременских чиновника, који нису имали много школе али су добро познавали народ", пише о њему Слободан Јовановић.

ДАНИЛО је био брат чувеног и утицајног Милошевог секретара, Стевана Стевановића Тенке. Цео век провео је у државној служби. Под Карађорђевићима био је у полицији срески и окружни начелник.

С повратком Милошевим на престо постао је саветник (забележено је међу пренумерантима "Јавности" Светозара Марковића и његово име: Данило Стевановић, саветник), да би му Милан, јануара 1875, поверио владу. Имао је тада шездесет година, а био по схватањима још старији.

Стално нарогушен, гунђао је на Скупштину, псујући оца посланицима. Није му ишло у главу да се доношење закона може поверити неписменим сељацима "који ни своје село не умеју да ушоре".

Непрестано гунђање и године донели су му надимак Чика Дача.

Чика Дача је, уочи избора, извршио све неопходне полицијске предрадње. По Чумићевом рецепту, разместио је готово све среске полицијске чиновнике, а активирао је неколицину начелника још од времена Михаила - без "старе гарде" није хтео на изборе.

СРЕСКИ и окружни начелници били су позвани у Београд, да им се "даду упутства кога ће за посланика бирати". У "Службеним новинама" Чика Дача је штампао распис против демагога и "разноразних елемената" (вероватно из пера министра просвете Стојана Новаковића) и растурио га у више хиљада примерака, "да се народ поучи како да гласа".

А потом је кренуо у гоњење свих оних посланика који су се, у прошлом сазиву, исказали као "опозиционари".

Милош Глишић смењен је са места кмета.

Ранко Тајсић и Адам Богосављевић завршили су у апсу. Међутим, хапшење Адама Богосављевића није кренуло по добру за власти. Адам је био сељак-филозоф. Како пише Слободамн Јовановић, он је "свршио целу Велику школу али није хтео полагати испите, да не би дошао у искушење да са добивеном дипломом затражи државну службу".

САМОУПРАВА НА СРПСКИ НАЧИН СКУПШТИНА изабрана 3. августа 1875. године донела је Закон о општинској самоуправи, за који су се нарочито залагали следбеници Светозара Марковића. Али народ није баш био заинтересован за самоуправу. У Београду, од 4.000 бирача гласало је једва 200, а у Ћуприји, где се у Општински одбор бирало 15 одборника, на изборе је изашло - 14 гласача. А како је народ схватао самоуправу, показало се у селу Ждрело, где је Општински одбор једног кабадахију, који је читавом селу дојадио, осудио на - смрт. Сељаци су га премлатили кољем и камењем.

Вратио се на село, радио земљу као сваки сељак, на Скупштину је долазио у сељачком оделу. Латинка Перовић сматра га првим српским народњаком, који је послушао захтев руских социјалиста "да интелигенција иде у народ".

Био је под утицајем Светозара Марковића. Сматрао је да чиновници у сиромашној земљи морају да живе као сеоски кметови, а не да изигравају господу. Критиковао је све владе, јер "у Србији, после кнеза Милоша, нико није имао економски програм".

УХАПШЕН је због једног политичког говора. Кроз народ је пронета гласина како су га власти убиле. Његови сељаци навру у начелство. Капетан, да их умири, изведе Адама пред њих, а овај уђе у масу, и - сељаци га, на раменима, одвуку са собом. Сад се срески капетан нашао на мукама, па је отишао у Адамово село, Копривницу, у Крајинском округу, да замоли Адама да се врати у затвор.

Да проба милом оно што није успео силом. Није успео да га намоли, и још је, пред зору, морао да бежи, пре него се сељаци пробуде.

После је у Копривницу дојурио и министар правде, и исто тако одјурио. у питању је био сељачки бунт, једна мала побуна.

Ауторитет власти је био пољуљан, и неки министри су тражили од Чика Даче оштре мере.

- Нека виде сељаци да наша памет царује, а не њихова! - говорио је просветар Стојан Новаковић.

Чика Дача је био лукавији. Кад је видео да лепим не иде, суочен са могућношћу да жандармска окупација копривничких сокака може да доведе до крвопролића и великих компликација, одлучио је да се прави невешт.

НАЧЕЛНИК Јагодинског округа Ђ. Стевановић упутио је 3. јула 1875. године, месец дана пред изборе, поверљиво писмо свом министру и председнику, Чика Дачи. У писму обавештава свог претпостављеног шта је све предузео да Милоје Милановић (половина Адам-Милијине странке) не буде изабран у Скупштину. Полицијски педантно, али и опширно, објашњавао је средства и методе којим су се служили јагодински жандарми.

"Међутим, сада се ради на томе на фини начин, да се осујети Милијин избор за посланика, и надам се да ће то бити и осујећено", пише Ђ. Стевановић Д. Стевановићу.

Па даље каже како је наређено да се одмах похапсе сви људи који су агитовали за Милију!

ЧИКА Дача, као човек старог кова, преценио је ауторитет власти и кнеза у народу и - изгубио изборе, упркос "финим начинима" својих пендрекаша. Победили су либерали.

Чика Дача је још покушао неке махинације и притиске на одбор за верификацију мандата (званично се то тада звало Одбор за преглед пуномоћја), али није помогло. Дан после избора - тад је ишло доста брзо са проглашавањем резултата - Чика Дачина влада поднела је оставку. А Адам Богосављевић, одбегли Чика Дачин ухапшеник, не само што је поново ушао у Скупштину, него је изабран за скупштинског секретара.

Али, Адам ипак није могао да измени судбину коју му је Чика Дача наменио. Пет година касније, 1880, допао је затвора, у коме је "умро напречац, у присуству власти".

Јер, Србија је велика тајна!