Док су југословенска и совјетска комунистичка пропаганда генерала Михаиловића 1942. све отвореније оптуживале за колаборацију са Немцима, командант Југословенске војске у отаџбини био је главна немачка опсесија не само у Србији већ на целом Балкaну.

Maja и јуна те године покренули су две кампање за хватање Михаиловића, "Операцију Форстрат" и "Акцију 800", али оба пута генерал је успео да се спасе.

Јула те године Михаиловић се у Зимоњића кули, код херцеговачког места Автовац, с четничким вођама Херцеговине, Црне Горе и Далмације договорио о томе како ће четници направити мостобран за очекивано англоамеричко искрцавање на обале Јадранског мора. После тог договора од Немаца се склонио на Сињајевину, изнад Колашина, а наредног месеца Черчил је Стаљину у Москви изложио план да западни савезници, после протеривања Немаца из северне Африке, заузму Сицилију и јужне делове Италије, а да потом изврше инвазију на Југославију. Совјетски вођа, који је већ одавно прижељкивао да западни савезници отворе други фронт против Немаца, глатко је одбио Черчилов план, предлажући да Енглези и Американци отворе други фронт у Француској, а не у Југославији. Рачуница му је била проста: да западне савезнике што више удаљи од земаља источне Европе и Балкана, које је одредио за зону совјетске експанзије.

Немци никако нису одустајали од идеје да ухвате генерала Михаиловића, па је Хитлерова команда Југоистока, јула 1942, опоменула свог изасланика у Србији, генерала Паула Бадера:

- Најопаснији противник је Михаиловић.

Јула 1942, један од водећих немачких нациста, Хајнрих Химлер, у писму Хитлеровом генералу Хајнриху Милеру дао је Михаиловићу још већи значај:

- Основица сваког успеха у Србији и целој југоисточној Европи лежи у уништењу Михаиловића. Употребите све снаге да Михаиловић и његов штаб пронађете, тако да би он могао бити уништен.

- Свако средство које томе допринесе је згодно. Очекујем најтешњу сарадњу свих установа које долазе у обзир. Молим обавештавајте ме једном недељно о напретку ове акције.

Децембра 1942, на састанку у Хитлеровом главном штабу, одлучено је да због очекиваног искрцавања савезника на Јадранско море треба што пре уништити и четнике и партизане. Фон Рибентроп је на том већању рекао да су и за Немце и за Италијане "Срби, тј. националисти, опаснији од комуниста". Хитлеров генерал Вилхелм Кајтел био је најрадикалнији:

ОДМАЗДЕ ПРЕМА ЧЕТНИЦИМА У депешама упућеним у Москву Михаиловић је Титу и од октобра до краја децембра 1942. био много већа преокупација него Хитлер и Павелић. Михаиловића је напао 19 пута, Павелића четири, Хитлера два пута. Крајем те 1942. Титов Врховни штаб је Штабу оперативног сектора Мркоњић Град издао наредбе за одмазде према четницима:
- У оним селима где ове банде пруже отпор, као што се догодило у Шеховићима, дотична села потпуно попалити и уништити. - Све заробљене четнике, било у борби било ван борбе, као и њихове помагаче и јатаке, ликвидирати на лицу мјеста.

- Српски завереници морају бити спржени.

Те године о Михаиловићу је слично говорио и Титов помоћник Едвард Кардељ, који је лидеру младих комуниста Југославије Иви Лоли Рибару написао:

- Дражу морамо заиста тући свим средствима.

У таквим околностима, када је био главна мета и Немаца, и вођства КПЈ и НДХ, Михаиловић и његова војска преживели су 1942. годину. Ратни дневник Вермахта педантно је забележио нека од главних искушења с којима су се те године суочили Михаиловић и његове присталице:

У лето 1942. вођене су заједничке немачко-хрватске војне операције против четника у Лици.

23. септембар 1942. Сусрет Хитлера, румунског председника владе Михаила Антонескуа и хрватског поглавника Павелића у Хитлеровом главном штабу. Отворено се говорило о хрватским проблемима. Хитлер је изразио забринутост због нестабилне ситуације у Хрватској, која није у стању да осигура безбедност главних саобраћајница, а то директно штети немачким војним напорима. Сусрету је присуствовао и немачки генерал у Загребу Глез фон Хорстенау, који је отворено критиковао хрватску власт. Скренуо је пажњу на четнике који би се, такође, могли употребити да на свом подручју постану органи реда.

- Хитлер је на тај предлог негативно одговорио, јер му се чини веома опасним да се четницима пружи подршка. Четници су, пре свега, српски патриоти, који заступају великосрпску мисао. Тиме бисмо хранили змију, која ће једнога дана да порасте.

- 26. новембар. Ухваћено седам присталица Драже Михаиловића. Након саслушања сви су стрељани.

- 2. децембар. Немци стрељали 12 припадника покрета Драже Михаиловића.

- 4. децембар. У Београду стрељано осам Михаиловићевих присталица.

- 5. децембар. Делови једне банде Драже Михаиловића уништени. Убијено 20 устаника. Сопствени губици: шест погинулих.

- 7. децембар. Ухапшено 11 присталица Драже Михаиловића и девет комуниста. Сви су стрељани. Немачке специјалне јединице ухватиле познатог вођу покрета Драже Михаиловића, као и три његова пратиоца. Након што су саслушани, сви су стрељани.

- 10. децембар. Немци стрељали девет Михаиловићевих присталица.

- 11. децембар. Стрељано 11 присталица покрета Драже Михаиловића.

- 12. децембар. Ухапшено 26 припадника обавештајног штаба Драже Михаиловића, који су након саслушања стрељани.

- 16. децембар. Стрељано 60 присталица Драже Михаиловића.

- 18. децембар. Хитлер италијанском министру спољних послова изјавио да "сви четници треба да се униште и да се против њих треба борити најбруталнијим средствима".

- 27. децембар. Немци стрељали као таоце 250 присталица Драже Михаиловића.

- 28. децембар. Ухваћена два позната Михаиловићева команданта; након саслушања они су стрељани. Стрељано 35 таоца, који су били присталице Драже Михаиловића.

- 29. децембар. Шеф обавештајне службе Драже Михаиловића с четири устаника ухваћен, а након саслушања сви су стрељани.

Немачки плакати којима је била облепљена готово цела Србија бележили су и неке одмазде над присталицама генерала Михаиловића, којих нема у Ратном дневнику Вермахта:

- Због саботаже и шпијунаже у корист Драже Михаиловића 12. новембра 1942. у Београду стрељано 20 људи.

- Од 16 оптужених за припадност организацији Драже Михаиловића, 18. новембра 1942. стрељано 13 мештана села Велика Сугубина код Трстеника.

- Хитлеров заповедник Србије генерал Паул Бадер 21. новембра 1942. обзнанио одлуку да ће за сваког рањеног припадника Недићеве цивилне власти стрељати пет, а за убиство ликвидирати десет таоца - присталица Драже Михаиловића. Истом одлуком објављено да ће немачке власти за сваки случај саботаже на железницама, мостовима, телефонским везма и индустријским постројењима стрељати стотину талаца.

- Због нестанка једног немачког војника у једном селу код Бруса, Немци 19. новембра 1942. стрељали десет комуниста и присталица Драже Михаиловића.

- Због убиства начелника среза Жупског, округа крушевачког Саве Ј. Ђорђевића, кога су присталице Драже Михаиловића убиле 17. новембра и убиства Наума Живадиновића, председника општине Макршанске, округа крушевачког, извршеног 22. новембра 1942. Стрељано је ради одмазде 520 присталица Драже Михаиловића.

- Због "разорног рада Драже Михаиловића" и дизања у ваздух пруге Лапово - Крагујевац, у Крагујевцу 6. децембра 1942. стрељано пет талаца.