ПО завршетку идејног пројекта југословенског надзвучног вишенамеског авиона, у француској фабрици “Marcel Dassault” у борбеном симулатору ове фирме упоређиване су борбене карактеристике надзвучног авиона са борбеним карактеристикама других авиона четврте генерације. НА је “положио” тестове са најбољим оценама. Међутим, Генералштаб ЈНА и Министарство одбране захтевали су сталну проверу пројекта који је био скуп за малу земљу као што је била СФРЈ. Рађене су и додатне анализе.

Када је 1988. из Русије стигла ескадрила најквалитетнијих ловаца оног времена МиГ 29, од ваздухопловних стручњака тражено је да се изврши детаљно поређење руске летелице са нашим НА и такав документ је направљен јуна 1988. Под ознаком “Војна тајна”, обиман документ је послат војном врху, а потом и државном. Овај папир су форсирали економисти СИВ-а, са Антом Марковићем на челу, који су хтели да се по сваку цену уђе у производњу авиона, у компликованој политичкој и економској ситуацији у земљи.

Наиме, стратешки документ развоја РВ ЈНА направљен почетком осамдесетих предвиђао је да од 1995. године (и почетка серијске производње НА) почне реформа ваздухопловства. Према том документу, у десетак година,етапно, повлачиле би се летелице “орао” и Г 2, а уводили авиони који су развијени. За основну обуку пилота авиони “ласта”, чији су модели, под ознакама 1 и 2, били изведени до краја. Остао би Г 4 у модификованој варијанти (прва модификација завршена 1990) и 200 летелица НА (уз транспортну авијацију). Била је предвиђена унификација у РВ која би уштедела огромне паре и поједноставила и појефтинила обуку пилота и поједноставила систем командовања.

“Вечерње новости” имале су увид у документ поређења НА и МиГ 29 који је настао 1988. године. Из тог обимног документа издвајамо:

ДИМЕНЗИЈЕ Дужина 13,75 метара
Распон крила 8,00 метара Висина 4,87 метара

* НА је конципиран као вишенаменски авион, а МиГ 29Б као једнонаменски ловац.

* Следећа је разлика у генерацији. МиГ 29Б је међу првим варијантама из породице авиона МиГ 29, и припада трећој генерацији, а НА четвртој борбених ваздухоплова. То се огледа у различитом систему команди лета. МиГ 29Б има механичке команде са електронским додацима, а НА четвороструке чисте електричне, без механичких резерви, па и софтверску могућност подешавања стабилности и управљивости.

* МиГ 29Б поседује радар са механичким померањем антене у скенирању на бази електронике и рачунара старије генерације, а НА вишенаменски, вишемодни укључујући и “поглед надоле”, са антеном са електронским скенирањем и дигиталном електроником. То значи да је у истом смештајном простору код НА антена веће површине и веће емисионе снаге, бржа и обимнија рачунарска обрада.

* Следећа карактеристика која чини генерацијско разграничење је да НА има крило и друге делове структуре пројектоване на бази употребе композита од угљеничних влакана, а МиГ 29 само употребу метала, те руски авион има значајније већи радарски одраз, пораст специфичне масе.

* НА је био програмиран да носи ракетe ваздух-ваздух MICA типа “лансирај па заборави”, што је велика предност за преживљавање авиона после њиховог лансирања. Одмах после лансирања НА може да маневрише у циљу избегавања непријатељских ракета, не губећи пресудно време на вођењу својих. Ракете кратког и средњег домета носе оба авиона, ту су изједначени, као и у ватреном наоружању, односно топом. Финесе су само у малим разликама тих типова оружја, а предност је НА што има бољи радар за откривање већег броја циљева и за ефикасније полуактивно радарско вођење ракета средњег домета. Вишенаменски радар на НА може истовремено гађати више циљева својим ракетама, док МиГ 29Б само један.

Перформансе Макс. брзина на Hopt 1,88 од брзине звука, макс. брзина са непроменљивом геометријом усисника 2.000 km/h
Плафон лета 17.000 m Брзина пењања 16.500 m/min

* МиГ 29Б има предност у већој поузданости двомоторног авиона у односу на једномоторни, посебно у контексту поготка једног мотора непријатељске IC ракете, али је зато далеко скупљи за производњу и експлоатацију.

У докуменату означеном као “Војна тајна” наглашава се да се поређење ова два авиона мора посматрати вишеслојно. Прва врста поређења је (фудбалски речено) “један на један”.

* МиГ 29Б има једину предност већу брзину пењања (као једнонаменски ловац). То значи да у тој намени може брже стићи у зону пресретања и да може имати предност у односу на НА у бољен вертикалном маневру. Међутим, са својом опремом и оружјем не може искористити ту једину предност у односу на НА у намени ПВО.

* Значајна и потпуна предност НА је била у намени подршке јединицама на земљи, где је наш авион носио двоструко више борбених средстава, подржано са веома моћним нападно навигационим системом.

* НА би имао радар са могућношћу “погледа надоле” и прављења мапе терена високе резолуције, изнад кога авион лети. Тако да би НА могао да “прати” терен при своме лету на врло малој висини, са могућношћу заобилажења препрека. Затим да се прате покретни објекти на тлу и да их истовремено гађа. Такође би могао да прецизно бомбардује стационарне објекте на земљи, а поседовао би могућност да избегава метеоролошке препреке и да мери висину лета.

* У намени извиђања, према овом папиру - нема поређења. МиГ 29Б није имао опрему за извиђање, нити је предвиђено и обезбеђено да је носи.

Намена вишенаменска Посада једносед/двосед Произвођач ваздухопловна индустрија СФРЈ у сарадњи са иностраном Први лет планиран 1995. године

НА би, за разлику од МиГ 29Б, поседовао софистицирану савремену опрему интегрисану преко магистрале података, тако да би сви системи били мултипроцесорски интегрисани, по стандардима “МИЛ-СТД-1553”, отворене конфигурације за прихват нових допунских захтева. Пилот НА би био у могућности да једноставно и брзо изврши софтверску реконфигурацију система, за промену задатка и да пређе на реализацију новог, у оквиру могућности тренутно ношених средстава наоружања и опреме у поткаченим контејнерима.

Ова анализа нашег надзвучног и руског авиона закључивала је да бисмо, увођењем једнонаменског ловца МиГ 29Б у оперативну употребу РВ и ПВО, морали имати и авионе за подршку и за извиђање, што поред увећања броја различитих типова значајно увећава и укупан број авиона у РВ и ПВО, па и значајно укупне трошкове.

Када је у питању увођење НА у оперативну употребу, оцењено је да би то био огроман напредак за читаву земљу, јер бисмо валоризовали властиту памет, запослили капацитете ваздухопловне индустрије и освајили и развили најсавременије технологије. Све ове различите напредне технологије требало је да се пренесу у друге гране индустријске производње а то све би имало и велику корист за укупну економију СФРЈ.

Г 4 И ДАЉЕ МАМИ УЗДАХЕ

ЧИЊЕНИЦА је да су до краја претпоследње деценије прошлог века домаћи ваздухопловни стручњаци имали развијене све авионе за РВ намењене за 21. век. Авион “ласта 2” требало је да служи за основну обуку. За напредну обуку за надзвучни авион служио би Г 4 који је могао да извршава и неке мање захтевне борбене задатке и на крају надзвучни НА.

Пројекат “ласта 2” је заустављен променом тактичко-техничких захтева за летелицу и на његовом месту данас је “ласта 95” док је Г 4 и даље врхунски авион у својој класи. Управо сада на изложби наоружања у Емиратима “ИДЕКС 2015”(“International defence exibition”) СДПР је поново изложио овај авион на продају.

Оно што авиону Г 4 сви признају је да је у питању одлична и жилава конструкција и платформа идеална за даљи развој авиона. Наиме, конструктори ЈНА предвидели су да овај авион треба да лети 20 година и да без проблема његова конструкција издржава 8.000 сати налета. Г 4 лети већ 30 година а ниједан нема више од 3.000 сати налета (дакле мање од пола ресурса).