ЈУГОСЛОВЕНСКИ надзвучни авион, ловац напредне четврте генерације, због идејних решења уврштен је, у својој класи, у мању групу напредних летелица, које су се у то време развијале. Нарочито су истицана решења кабине и пилотских команди, постављених бочно. Али оно што је посебно красило овај ваздухоплов било је технолошки револуционарно решење - могућност управљања гласом.

У лабораторијама у Жаркову направљен је функционални модел кабине(“атрапа”) у којој је уграђена електронска опрема посебно пројектована за НА. Групу стручњака са Ваздухопловно-техничког института и Института “Михаило Пупин”, који су развијали ове најсавременије системе за кабину, предводио је др Душан Минић. Наиме, ови људи су осамдесетих година прошлог века, развили модул за управљање гласом који је тек ових година доступан ширем тржишту преко најасавременијих и најскупљих мобилних телефона америчких и јужнокорејских фирми.

- Управљање гласом је омогућавало препознавање гласа пилота и то у нормалним, али и у стресним ситуацијама - прича др Душан Минић. Инструкције за управљањем гласом су претходно смештане у меморију рачунарског система за управљање гласом. Репертоар инструкција је обухватао већи број наређења које је пилот био у обавези да научи. Пошто на једном авиону лети више пилота, предвиђено је да сваки пилот има сопствени меморијски модул са снимљеним командама. Списак команди се односио на функције које не могу да угрозе безбедност извршавања мисије као што су добијање података о моторском, горивном, електричном или хидрауличном систему и слично. Опсежна испитивања су показала да је вероватноћа препознавања команди већа од 95 одсто. Модул за управљање гласом је био отворен у хардверском и софтверском смислу што је оставило могућност даљег усавршавања и укључивања нових команди значајнијих за извршавање мисије.

У пројекту надзвучног авиона предвиђена је уградња најсавременијих електро-електронских система, уређаја и наоружања која је одговарала напредно опремљеном авиону четврте генерације.Системи су преко две двоструко редундоване стандардне магистрале података (MIL-STD-1553B) интегрисане у јединствени нападно-навигациони систем (ННС). Контрола размене података је такође била двострука (главна и помоћна), чиме је обезбеђен висок степен поузданости рада. За случај отказа, зависно од његовог значаја и у случају промене борбеног задатка, предвиђена је реконфигурација система у лету ради наставка извршења дотичне мисије која је у току. Комплетан нападно-навигациони систем је био отворен у хардверском и софтверском смислу за даље надградње и измене, јер се у то време очекивао нагли развој електронике.

ЕЛЕКТРОНИКА ИЗ НАШИХ ФИРМИ

Др Душан Минић наглашава како је уверен да би се већина система, за потребе серијске производње надзвучног авиона, производила у нашим компанијама. - Што се тиче модула за управљање гласом, то је производ домаће памети и ту није било никаквих потешкоћа да се прозводи и то у усавршеној верзији која би поред препознавања гласа имала и функцију упозорења пилота гласом - вели он. На крају, са сетом, овај стручњак констатује да је већина ових инжењера напустила СФРЈ. Међу њима је и аутор модула за управљање гласом који је докторирао на овој проблематици, а затим отишао у САД где успешно ради у моћној компанији.

У лабораторији за интеграцију система у Жаркову направљена је авионска кабина какву је требао да има надзвучни авион. Сви системи су повезани на идентичан начин као у правом авиону и са авионском каблажом. Они су испитивани појединачно али и у оквиру јединственог нишанско-навигационог система.

- Унутрашњи изглед функционалног модела кабине (“атрапе”) у потпуности је одговарао изгледу одабране варијанте кабине НА - сведочи др Душан Минић и додаје да су класични авионски инструменти били избачени као непотребни и застарели: - Пилотско седиште је пројектовано са повишеним нагибом (ради осигурања могућности повећаног оптерећења пилота). Пилотска палица је била на десном, а ручица гаса на левом пулту. На рукохватима пилотске палице и ручице гаса налазио се већи број прекидача. Преко ових прекидача обезбеђено је управљање ННС по систему HOTAS (Hands On Throtle And Stick). Кабина је била опремљена са једним горњим приказивачем HUD (Head Up Display), два доња приказивача HDD (Head Down Display) и са управљачким панелима. Као опција предвиђен је развој приказивача на кациги пилота HMD (Helmet Mounted Display).

На испитивање модела кабине у Жаркову су долазили одабрани пилоти. Они су у овом “симулатору” проверавали инжењерска решења да би се упознали и управљали са интегрисаним нишанско-навигационим системом. Давали су оцене, примедбе сугестије у вези са управљањем, изгледом и репертоаром симбола, распореда и изгледа команди.

Једонставно речено - надзвучни авион је “летео” по жарковачким лабораторијама:

- Математички модел динамике лета је обезбеђивао функционални модел кабине (“атрапе”) у свим фазама лета као што су полетање, навигационо летење, дејства ваздух-земља и дејства ваздух-ваздух -објашњава др Минић. Овај модел је уједно обезбеђивао и све потребне податке за симулиране авионске системе који су функционисали као прави у зависности од летних услова. Коришћењем пилотске палице, ручице гаса и педала, пилот у ФМК (“атрапе”) је могао да управља летом као да је у кабини правог авиона. На приказивачима HUD и HDD генерисани су стандардни симболи преко којих је пилот добијао на ефектан начин све потребне податке за извршење мисије. За ову потребу развијен је већи број основних формата (репертоара) симбола. Распоред основних формата је био завистан од изабраног режима и подрежима нишанско-навигационог система. Развијен је и већи број подформата симбола, тако да је пилот могао у сваком основном формату да бира подформате да би добио више података по својој жељи. У дејствима ваздух-земља и ваздух-ваздух пилот је могао да бира оружје, да захвата циљ и дејствује као у стварном авиону.

Како даље сведочи др Душан Минић, велики продор који су наши инжењери електронике остварили током пројектовања и израде функционалног модела кабине заслужан је и претходан корак у развијању система на авионима “орао” и “Г-4м”. Електронско-нишански систем је усвојен у наоружању ЈНА и започела је његова серијска производња.Током рада на програму надзвучног ловца инжењери из Жаркова имали су сарадњу са компанијама из више земаља у којима су се упознавали са њиховим решењима и са њима су правили заједничке спецификације појединих електронских система. Како тврди овај стручњак, упознавши се са неколико ових лабораторија, наши инжењери су били уверени да могу самостално, са домаћим ресурсима, да уђу у пројекат ФМК (“атрапе”).

- Финална верзија функционалног модела кабине далеко је превазишла почетне тактичко-техничке захтеве и очекивања - вели Минић.Још у току развоја ФМК је представљен великом броју високих домаћих и страних делегација - сећа се Минић. - Рад у кабини презентиран је 1989. године председнику СИВ СФР Југославије Анти Марковићу и члановима његовог кабинета. Они су били одушевљени.