АЛБАНИЈА је идеје радничког покрета прихватила преко свога хришћанског становништва. Прва комунистичка група створена је у Корчи (1928. или 1929) која је имала највећи проценат православних. Основали су је, пре свега, хришћани међу којима је истакнуто место добио Кочи Дзодзе.

Али Кељменди је, по повратку из СССР, само помогао у консолидацији групе, а никако није био њен иницијатор. Његово присуство није допринело већем приливу муслимана у комунистички покрет. Групу су чинили: њен вођа Кочо Ташко, Кочи Дзодзе (заменик руководиоца и један од најактивнијих чланова), Михаљ Лако, Панди Кристо, Лазар Фундо, Сотир Вулкани, Ђерђ Блуши, Нако Спиру, Аристид Ћендо, Васке Кољеци... и муслимани Џевдет Дода и Нијази Исљами.

Групе које су касније формиране биле су, према оцени делегата КПЈ Душана Мугоше и Миладина Поповића, све друго само не комунистичке, али су послужиле као језгро будуће партије. Сви делегати КПЈ констатују да је највише комунистичког у себи имала група Корча и да су руководећу улогу у њој имали Кочо Ташко, Кочи Дзодзе и Михаљ Лако. Једино је ова група имала успех у раду са радницима и успела је да организује неке акције налик синдикалним. Кружоку Корча се касније прикључио Енвер Хоџа, али он никад није имао руководећу улогу.

Од осталих комунистичких организација најзначајнија је била Скадарска група, у којој је такође водећу улогу имала хришћанска мањина. Њен шеф је био Зеф Маље, а касније су у вођству били Македонци Кристо Темељко и Васиљ Шанто, затим Тук Јакова и Лири Гега, од муслимана само Ћемал Стафа.

Огромна већина муслимана није прихватала комунистичке идеје, а ако би их и прихватали нису били најактивнији међу чланством. За познаваоца прилика у исламском свету то није никаква новост. Ни у једној исламској земљи комунизам није успео, јер су догматски принципи ислама неспојиви са комунистичким идејама.

Када је у новембру 1941. формирана КПА, уз пресудну помоћ КПЈ, на оснивачкој конференцији главну реч је водио Кочо Ташко, који се надао да ће с обзиром на своју репутацију бити изабран за генералног секретара. Расположиви извори се разилазе по питању састава привременог ЦК. Панајот Пљаку, избегли албански генерал и министар у влади НР Албаније, наводи да су привремени руководећи орган чинили: Тук Јакова, Кочи Дзодзе, Кристо Темељко, Нако Спиру, Ђин Марку, Ћемал Стафа, Енвер Хоџа, Рамадан Читаку и Кадри Хоџа, пет хришћана и четири муслимана.

"Што се тиче привременог ЦК", писао је Пљаку, "морам напоменути да никада званично није објављено какав је тачно састав имао. У неким албанским публикацијама из ранијих периода изношени су подаци о саставу ЦК, али су се у већини разликовали. Мишљења сам да је привремени ЦК КПА имао састав који сам навео". Сви извештаји, осим В. Дедијеровог, слажу се да је број хришћана у њему био већи од броја муслимана.

ЛИКВИДАЦИЈА ХРИШЋАНА У чисткама су ликвидирани сви хришћани носиоци значајнијих функција, а нарочито пролетерско језгро, које је створило партију и успешно извело револуцију. Тако су страдали: Кочи Дзодзе, Тук Јакова, Ђин Марку, Панди Кристо, Лири Гега, Кристо Темељко...

И подела функција у привременом ЦК јасно говори да су доминантну позицију имали хришћани. Кочи Дзодзе је био задужен за организациона питања, Тук Јакова за политичка, Ћемал Стафа за омладину, а Енвер Хоџа за финансије. Од самог настанка КПА њоме је руководила хришћанска и радничко-класна мањина, јер су и Тук Јакова и Кочи Дзодзе били радници, први римокатолик, други православац.

Утицај хришћана се види и у организацијским пословима. Тако су среске партијске комитете и ћелије у Корчи, Драчу и Елбасану формирали Тук Јакова и Душан Мугоша. Они су припомагали при формирању ћелија и комитета у Тирани, мада су тамо најважнију улогу у формирању среског комитета одиграли Миладин Поповић и Енвер Хоџа. За то време, срески комитет у Валони и Ђирокастри је основао Кристо Темељко. Ако се има у виду да је КПА одмах након оснивања била практично генералштаб без војске, постаје јасно да је главни задатак било формирање партијских ћелија и среских комитета.

Свестрана активност партијских активиста је резултирала ширењем утицаја комунистичких идеја, мада број чланова партије показује да је све то било више него скромно. У априлу 1942. године у целој земљи је било око 300 комуниста. Ова бројка је занемарљива, у односу на око милион становника колико је Албанија у то време имала. Како вели делегат КПЈ Блажо Јовановић, једини крајеви у којима је Партија успела да се укорени међу сељацима били су предели јужне Албаније, у којима је концентрисан православни живаљ земље.

УГЛЕДНИ СТВАРАОЦИ Редитељ првог дугометражног албанског филма "Тана" носи типично хришћанско име Кристаћ Дамо, а уредник најпознатијег сатиричног часописа "Хостени" звао се Нико Никола. Такође, хришћанин Алфонс Гураши је био спикер најгледаније емисије, Виктор Ђика, директор албанског филмског студија, а Матилда Макаци, једна од најпопуларнијих глумица.

Дефинитивни ЦК КПА изабран је на Првој земаљској конференцији у Лабиноту 1943, која је имала статус конгреса. Чланови су били: Енвер Хоџа (генерални секретар), Кочи Дзодзе (организациони секретар), Сејфула Малишова, Имер Дишница, Кристо Темељко, Рамадан Читаку, Панди Кристо, Нако Спиру и Лири Гега. Пет хришћана наспрам четири муслимана.

Муслимански део чланства је много више од хришћанског показивао своје великоалбанско лице, а у акцијама националистичког типа предњачили су Хоџа, Малишова и Имер Дишница, док им се супротстављао Кочи Дзодзе.

Значај хришћана за НОБ Албаније је потврђен и приликом формирања прве привремене владе, у Пермету 1944. године, под називом Национални комитет народног ослобођења. Председник те привремене владе био је Енвер Хоџа са чином генерал-пуковника, а потпредседник генерал-лајтнант Кочи Дзодзе.

Сличан је био и утицај хришћана у армији. Командант Прве дивизије био је Дали Ндреу, а политички комесар Тук Јакова, док је помоћник Јакове била хришћанка Лири Гега. Једино је заменик команданта био муслиман Мехмет Шеху.

Након ослобођења земље хришћани, захваљујући својој улози у НОБ и доприносу у формирању Партије, заузимају највиша места у самим врховима албанске власти. Кочи Дзодзе је као организациони секретар постао стварни руководилац њене целокупне активности и министар унутрашњих послова. Кристо Темељко је био први заменик врховног команданта и начелник политичке управе албанске армије. Нико Спиру најважнији је привредни руководилац, а после његове смрти Панди Кристо, који је такође био потпредседник владе и председник планске комисије.n

Енвер Хоџа уопште није крио своју нетрпељивост према хришћанским представницима у ЦК и највишим органима државе и скоро је јавно повезивао њихово физичко и политичко уништавање са њиховим религиозном пореклом. Када је Тук Јакова после јасног и свима видљивог форсирања муслимана са југа, затражио да се Геге не дискриминишу и не запостављају на рачун Тоска, Хоџа је захтев Јакове искористио да га на седници ЦК 1955. године оптужи ни мање ни више него за подржавање римокатоличких кулака.