Поштовани путници, добро дошли на наше аутобуско путовање, а у организацији Банкрот Травела, наше реномиране агенције за транспорт путника на релацији од прекасног социјализма до прераног колонијализма.

Током нашег пута указиваћемо на знаменитости на које треба да обратите пажњу, зарад вашег успешнијег путовања. Удобно се сместите, вожња ће трајати три до четири пута дуже но што би то било уз употребу службених аутомобила и ротационих светала, а примедбе на дужину путовања можете упутити ПР консултантима који су ову врсту путовања осмислили. Ако осетите мучнину, то је ништа спрам оног што ми осећамо.

На самом почетку путовања желимо да вам обратимо пажњу на велику групу људи који трче за нашим аутобусом. То су бројни потенцијални саветници и консултанти, затим многи евентуални директори јавних предузећа или чланови управних одбора, као и поједини бизнисмени у тешким финансијским проблемима. Они су сви припадници једног те истог друштвеног слоја, разумећете којег, а покушавају да ускоче у наше возило и осигурају себи сигурну будућност у наредних неколико година. Како одмичемо, могућност ускакања је све мања и мања, а поготово за оне који су у овакву сличну претходну вожњу ускочили ономад, давног петог октобра. Та карта више не важи.

Приметићете, такође, да са источне и западне стране нашег аутобуса неки људи машу и извикују нешто на страним језицима. То су емисари источних и западних земаља, који због новонасталих околности око Украјине покушавају да - и у оваквој прилици - сазнају какав је наш став о том питању. Да ли подржавамо бомбардовање градова са мањинским становништвом, а од стране већинске војске, што нам је раније речено да не треба да се подржава ни да се ради? Да ли осуђујемо отцепљивање од матичне државе путем референдума, а што нам је ономад речено да треба да се подржава и да се потом хармонизују односи, шта год то значило? И да ли и ми уводимо санкције, јер су их и нама некада уводили, па види како нам је сада лепо и како је све то било веома корисно...

У наставку нашег пута приметићете рушевине поред којих управо пролазимо. Оне представљају остатке Титове поодавно заостале привреде, и на њима се још увек могу видети такозвани привредни гиганти, нешто мало бивше културне елите, добар део државне администрације и већи део пензионисане гласачке машине. Оним путницима који желе да виде нове фабрике, инвестиције или повећање конкурентности економије, препоручујемо да спусте завесе на прозорима. Јер на завесама су одштампани лепи плакати са тим садржајима, илустровани макетама и пригодним слоганима. Можете их до миле воље разгледати, без страха да ће ишта бити саграђено ни за вашег мандата ни у догледно време.

Путнике који пате од вртоглавице упозоравамо да у наставку пута пазе када гледају кроз прозоре, што низбрдо што узбрдо. Наиме, управо се налазимо изнад провалије у коју је, сад скоро, пао проценат запослених, бруто национални производ и ликвидност државе и предузећа. Са друге стране аутобуса је огромна узбрдица, уз коју се убрзано пење задуженост, трошкови живота, а ускоро ће и порези и доприноси - како изгледа кад се мало пажљивије погледају и буџетски и спољнотрговински дефицит, поред којих такође управо пролазимо. Слободно их погледајте, немојте се много плашити, није све толико ни страшно ни велико, какво ће тек да буде у наставку Вашег а самим тим и нашег пута.

Наше путовање одмиче, а призори који ће се пред Вама ређати биће прилично тешки за гледање. Иако је чињеница да се налазимо на путу за Европу, мање ћемо видети темељних европских вредности, а много више темељног недостатка новца у пензионом и здравственом фонду. Ружичасту перспективу интеграција смениће изгледне перспективе сиве економије и мањка у пореским приходима. Топлину пријема у бриселску заједницу смениће изгледне хладноће новог хладног рата, душу дале за ово балканско поднебље. Те у том смислу, иако то можда и не примећујете, наш аутобус улази у крајеве нимало лепе за гледање и нимало пријатне за путовање. Тако да вам топло препоручујемо да извадите фото-апарате и направите селфије, извадите гитаре и отпевате покоју песму, те одиграте коју партију друштвених игара. Времена за ту врсту безбрижности касније сигурно нећете имати.

Немате ни сада, ал’ ко ће то вама да објашњава.

Вози, мајсторе!