ДА, увек ће бити непристојних, циничних, злурадих и огавних људи који ће и овакву катаклизму која се сручила на Србију, користити за политичку битку, оних који ће између врисака, панике, вапаја за помоћ, између апокалиптичних слика бујица које потапају градове, носе куће и људе, пронаћи разлог да критикују политичке ривале; увек ће бити оних који ће само псовати, само грдити, и само ширити буку, бес и мржњу, и то су политички црноберзијанци, ловци у мутном, који овом јаду додају своје неизбежно зрно горчине.

Ипак, у овој несрећи постоји једна велика срећа: људи. Десет хиљада добровољаца за Шабац после Вучићевог позива. Десетине хиљада људи који су похрлили да помогну у несрећи. Стотине хиљада људи на друштвеним мрежама који су преносили вести, апеле, вапаје и аларме радио аматера.

У Спортски центар „Шумице“, где су смештени први евакуисани људи из Обреновца, Београђани су похрилили да помогну. Својим очима сам видела: једна породица, са двоје мале деце, очигледно на повратку из обданишта, излази по киши из аута и сви носе кесе са пеленама, млеком за бебе и кексом. Видела сам полицијски ауто из кога излазе четири полицајца са кесама провијанта које су купили у самопослузи. Старија жена која није имала да донесе ништа, нуди се да остане као добровољац и да помогне евакуисанима.

Пред трагедијом су се ујединили чак и навијачи Звезде и Партизана и кренули заједно у дизање насипа у Шапцу. На прве вести о трагедији, пријатељ Словенац је на „Твитеру“ написао: „Словенија ће помоћи Србији“. Одбојкаши Хватске и Црне Горе организују хуманитарну утакмицу чији приход иде за угрожене. Из Хрватске, такође, речи и дела подршке. Неки момак са Цетиња целе ноћи између петка и суботе на свим друштвеним мрежама апеловао је да се људи укључе у акцију помоћи. Преко „Твитера“ смо сазнали да је Горан Јешић целе ноћи са људима бранио Сремску Митровицу, да је Никола Роквић позивао људе да бране Шабац, да је Чеда Јовановић одмах послао помоћ, да је компанија „Потрчко“ бесплатно возила помоћ до сабирних центара, да су многи спортисти укључени у акцију помоћи, да је Иван Ивановић отказао емисију, да је Владо Георгиев отказао концерт у „Арени“, да је Дејан Станковић покренуо хуманитарну акцију, да је полицајац Синан Шушњар, усликан у јакни, без панталона и бос, постао херој друштвених мрежа, да су на „Твитеру“ објављени апели из Хрватске: „Уплате из ХР преко Црвеног крижа за сусједе у невољи. Будите хумани, добро се добрим враћа.“ И певачица Јелена Ристић отказала је венчање да би у Старом Дифу дочекивала евакуисане, а Халид Бешлић уступио свој хотел пострадалима, да је Врњачка Бања отворила своје хотеле за спасиоце. Један пекар из Свилајнца бесплатно је делио хлебове својим сугађанима, а таксисти су бесплатно превозили добровољце.

Друштвена мрежа „Твитер“ била је велика попут добре реке: људи из Загреба, Македоније, из иностранства навијали су за хуманост и заједништво уверени да има наде за људски род, неки су писали да су прави мушкарци сада у акцији помоћи, а да се они који седе код кућа само тако осећају. У Сремској Митовици, док је стотине људи радило, један Кинез је својим комбијем довезао све што је потребно од намирница, да људи не гладују!

У Црној Гори младићи су позивали „Сјутра сви на одбојку, улаз 1 еуро, хуманитарна акција за становнике Србије и БиХ“. Један човек је понудио своју викендицу поплављенима, а на десетине људи понудили су се да у своје домове приме породице из Обреновца. Једна жена је написала „Плачем већ 15 минута. Моји младунци, иначе саможиви, бесни, размажени, сами спаковали играчке за ‘децу из поплаве’“.

Људи су преко друштвених мрежа нудили лекове, један дечко је написао да се одриче тетоваже и да ће тим новцем помоћи угроженима, и хиљаде сличних речи, порука и гестова.

Упркос свему, човек се запањи кад види колико има добрих људи и колико умемо да будемо солидарни. Сузе су ОК.

Има наде за нас.

Реке су поплавиле Србију, али нас је преплавила доброта.