ПРВИ рељеф Косовке девојке урађен је у мермеру 1909. године и дело је великог хрватског и словенског уметника Ивана Мештровића (1883-1962). Скулптура се одликује чврстим и стабилним облицима, који делују монументално. "Мештровић одређено дефинише одлучни тренутак обрта. Он снажно захвата суштину: десет стихова Орловића Павла. На рељефу и поред све привидне строгости 'грчке стилизације', благо струје помешане бечко-медитеранске театралности младог Мештровића. Обоје, девојка и јунак, као у неком трансу посматрају место најтежег окршаја", наглашава Светозар Радојчић.

Општи је утисак да овај Мештровићев рељеф јасно асоцира на метопе (рељефима украшена поља) на античким храмовима. Замишљен је да представља део вајарске декорације за Видовдански храм, који је требало да буде подигнут на Косову. Већ следеће године приказан је на изложби у Бечу, а потом на бројним изложбама широм света: У Риму 1911, поводом уједињења Италије, Паризу 1919, на изложби Југословенских уметника, Њујорку 1924-1925, Филаделфији 1926. године итд. У музеју у Бруклину (САД) оштећен је приликом транспорта и од тада је уоквирен металним рамом.

Косовка девојка је само једно од бројних Мештровићевих дела посвећених Косову, за које је велики уметник рекао: "Косово је трнова круна у страдању југословенских народа. Њиме је народ симболисао своје патње на тешком путу кроз векове, па се око тога симбола усредсредила понајлепша и понајбоља машта наше словенске народне душе, тако да је косовски догађај у исти мах најфаталнији и најсвечанији", написао је Милан Ћурчин у књизи "Иван Мештровић".

Први српски сликар који је насликао Косовку девојку био је Београђанин Никола Јеремић (1887-1953). Дело је настало првих деценија прошлог века у Француској, где је уметник живео и радио. Први пут је изложено 1910. у Салону француских уметника у Паризу.

Наша позната сликарка Надежда Петровић похвалила је његову Косовку девојку у свом чланку "Наши у француском салону у Паризу", објављеном у Уметничкој хроници "Дневног листа" јуна 1910. У Београду. Ово је прва слика Косовке девојке у српском сликарству. Она је у потпуности оригинална, пре свега, у погледу композиције, али и других уметничких елемената. Међутим, могуће је да је и њему као узор послужила Фрагонарова слика "Битка код Марињана", тим пре што је слика настала у Француској где је овај српски уметник живео и радио. Умро је 30. септембра 1953, и сахрањен на гробљу Пер Лашез у Француској.

"Неоспорно је био један од ретких српских сликара који се са запаженим успехом до краја живота одржао на захтевној и узбурканој ликовној сцени Париза", закључује Владимир Поповић.

Непосредно пред Први светски рат, готово истовремено, започели су да сликају своје "Косовке" два велика словенска уметника - Хрват Мирко Рачки и Србин Урош Предић.

Значајно место у друштву "Медулић" имао је и познати сликар Мирко Рачки (1879-1982). Припадао је ужем језгру групе, суделује на њеним изложбама и слика у духу монументализма, с идеологијом југословенског национализма. Сматра се да је Косовку девојку почео да слика током 1913. То се јасно види из његовог писма упућеног 25. фебруара 1914. године Изидору Крашњавом, где се каже: "Радим на трима великим стварима "Смрт мајке Југовића", "Зидање Скадра" и "Косовка девојка".

БЛАГОСТ НАРОДНЕ ПЕСМЕ ПОСТОЈИ мишљење да се на Предићевој слици, назире и одсликава и сва Косовкина доброта и благост из народне песме. "Како је добра! Како је блага! Видим јој нежне, беле руке и танане прсте који милују, који блаже и исцељују ране задобијене у борби. Лице јој је пуно топлине. На њему се расула бескрајна доброта довољна да покрије цело Косово", наводи Саша Божовић.

Нешто касније од свог хрватског колеге, започео је сликање Косовке девојке и велики српски сликар Урош Предић. Сматра се да су му непосредан повод представљале победе српске војске у Балканском рату. Међутим, почетак светског рата 1914. прекинуо је његов рад, па је дело завршио тек по окончању велике светске војне (1919).

Слика има две верзије: прву верзију урадио је 1914. године, за Коло српских сестара ради репродуковања на разгледницама у хуманитрне сврхе. И другу верзију слике урадио је у циљу олеогорафског репродуковања које је извршио Адам Чукљевић из Загреба.

Стиче се утисак да је дело настало према иконографском моделу већ поменутог хрватског сликара Ферда Кикереца. "Вероватно под утицајем Кикерецове Косовке девојке, инспирисан народним песништвом, насликао је исту сцену и српски реалистички сликар Урош Предић. Истина, Предићева слика настала је знатно касније, чак 1919. и није искључено да је стари уметник остварио ово своје чувено дело подстакнут осећањем на освећено Косово 1912. године", подсећа Дејан Медаковић.

Предић је на слици представио бојиште непосредно после Косовске битке. Мир са пуно набоја и напрегнутости који провејава кроз све стихове истоимене песме, велики уметник је са пуно успеха пренео и на платно. Али, тај мир је само привидан и имагинаран, јер се са слике јасно види да му је претходила страшна трагедија.

У први план је ставио Косовку девојку која указује помоћ рањеном јунаку Орловићу Павлу, појећи га водом из позлаћеног крчага. Обучена је у народно одело онога времена. Историјска композиција смештена је у летњи период, у рану зору када се рађа нови дан. С друге стране, статика композиције обилује мноштвом детаља, палим јунацима и реалистичим призорима.

"Предић је несумњиво тражио инспирацију у народног песми где се описује бојиште и једини преживели кнежев барјактар Орловић Павле. Косовка девојка говори скривено утишаном трагиком догађаја доведеном до монументалности", објашњава Миодраг Јовановић.


(Наставиће се)