КАД је Коста Војиновић стигао на Копаоник, већ су биле почеле припреме за устанак. Тада се умногоме мења активност резервног потпоручника српске војске и бившег „аустроугарског ливеранта“. Више није само агитатор, већ добија улогу непосредног организатора четничких јединица и покрета отпора. Свесрдну помоћ добиће од четничких група које су већ крстариле том и суседним планинама, а најјача од њих била је група Уроша Костића Рудинца. У близини Лепосавића, на Косову и Метохији, двојица већ искусних ратника, од 16. до 18. августа 1916. године, формираће Ибарско-копаонички устанички одред, прву организовану оружану формацију на територији окупиране Србије.

Одред је у првим данима бројао само пет бораца: Коста Војиновић, потпоручник - командир; Урош Костић Рудинац из Рогозне; Александар Пипер из Косовске Митровице; Влајко Владисављевић из Лепосавића; Прока Планић из Земанице под Копаоником и Радомир Гашић са Копаоника.

Народ притиснут стравичном окупаторском тортуром снажно је прихватио оружано организовање у четничке одреде који се шире од Косовске Митровице према Брусу и Крушевцу. О томе сведочи и аустроугарски генерал-мајор Хуго Керхнаве у извештају претпостављенима: „Као организатор и вођа четничког рата против аустроугарске владе, први се истакао српски капетан друге класе Коста Војиновић. Његове су чете већ крајем 1916. извеле више успешних удара и изненадних напада. Тако им је успело да намаме и униште у заседи целу жандармеријску патролу од 14 људи“.

У првом сукобу, који се збио 10. септембра 1916. године код села Бабице, страдало је 30 жандарма, а остали су се разбежали. Коста је непријатеља надмудрио иако је био опкољен. Брзо размишљајући како да се извуче из уског потока он је одлучио да једну десетину упути у правцу који је нападач очекивао, и жандарми су закључили да су се четници дали у бекство, па су се сви сјурили на ту страну. Десетина је у одређеном тренутку стала и почела да пружа жесток отпор, за то време Војиновић је са главнином зашао иза леђа окупатора и силовитом ватром их уништио.

Охрабрени првим успешним акцијама устаници Косте Војиновића, септембра и октобра 1916. године, воде успешне борбе око Бруса, код Белог брда на Копаонику, у атару села Блажева и Трске, где је уништено потерно одељење од 42 војника. На другом страни, у Ибарској долини и на Рогозни, истиче се и Урош Костић Рудинац са својом четом.

У то време у штабу српске Врховне команде разматрани су разни планови како би се војсци омогућио брз продор у окупирану отаџбину. Зато је, сем осталог, у Обавештајном одељењу српске Врховне команде донета одлука да се на простор Топлице и Јабланице пошаље способан српски официр који ће организовати и припремити четничке јединице за диверзантска дејства и спремно чекати почетак офанзиве.

ПЕЋАНАЦ ИЗ ДЕЧАНА КОСТА Миловановић Пећанац, према подацима из дневника који је водио у Првом светском рату, рођен је 1879. године, у селу Дечани. Оца и мајку су му убили Арнаути, а ујак га је прихватио и подигао. Када је у Врању формирана прва четничка чета, 1903. године, у њој се нашао и млади Коста. На Козјаку, на састанку четничких вођа, Коста Миловановић је изабран за војводу. Командовао је четничким одредом од 1905. до 1907. године. Био је учесник Првог и Другог балканског рата. У Првом светском рату бори се у свим биткама, током 1914. године, у саставу Моравске дивизије другог позива. Приликом повлачења српске војске 1915. године, Пећанац је, захваљујући искуству и познавању терена, био од велике користи својој дивизији.

Пуковник Данило Калафатовић, начелник Обавештајног одељења, у тајности је до детаља испланирао тај задатак који је, без знања српске владе и министра војног генерала Божидара Терзића, одобрио генерал Петар Бојовић, начелник штаба Врховне команде.

За извршење важног, у суштини обавештајног задатка, одабран је резервни поручник Коста Миловановић Пећанац, који је добро познавао терен југоисточне Србије.

Међу историчарима постоје различита мишљења, зашто је изабран баш Пећанац. Пошто се његов избор и слање у Топлицу подудара са почетком припрема за оштро разрачунавање са пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом, вођом организације „Црна рука“, која није била у милости врховног команданта српске војске регента Александра Карађорђевића, Пећанац је послат у мисију с циљем да обузда младог Косту Војиновића, чије политичко опредељење није било познато. Пећанац је касније признао да није био увучен у организацију „црнорукаца“ из личних разлога, па је, вероватно, и због тога био погодан за тај важан задатак.

Његов задатак је 21. августа 1916. године у Врховној команди формулисан у пет тачака: да у пределу Топлице и Јужне Мораве пронађе заостале војне обвезнике и организује их за четничку акцију; да ступи у везу са Албанцима на Косову и придобије их за борбу против Централних сила; да развије пропаганду у народу и одржи веру у скори повратак српске војске и ослобођење; да акције четника почну тек када српска војска буде у близини и Бугари почну да одступају. Подразумева се строга тајност, а он ће се кретати у албанској одећи ради конспирације. Експлозивом који понесе рушиће комуникације, пре свега мостове, али тек када српска војска буде близу.

Након добијања задатка Коста Миловановић је положио заклетву и 15. септембра 1916. године авионом двокрилцем типа „њепар“ кренуо на одредиште. Француски пилот Рене Корнемон је извео прави летачки подвиг јер је без икаквих навигацијских средстава, уз Пећанчево познавање терена, авион приземљио на уском пропланку званом Равне ливаде, код села Механе у куршумлијском крају. Авион је успешно узлетео и вратио се у базу.


(Наставиће се)