Поштовани изборни политички хумористи, сатиричари и увесељавачи,

Озбиљно уплашени за поделу послова у засмејавању Србије, који је угрожен овом пресмешном предизборном атмосфером, забринуто и понизно се обраћамо вама, политички духовитим и смешним особама, а у име читаве хумористичке струке.

Никада до сада нисмо били тако озбиљно и дубоко забринути за своју хумористичку егзистенцију и за губитак могућности да обављамо делатност која обезбеђује наше редовне приходе. У преводу на српски, ваш рад нам отима хлеб из уста.

Начин на који обављате ову предизборну кампању - а што је само део ваших укупних хуморних политичких активности, које су све смешније свих ових година - озбиљно прети да онемогући сваки поштен труд било кога ко жели да насмеје Србију а да се притом не бави професионално политиком. Предизборни митинзи са халама напуњенима публиком истовареном из аутобуса, скакутање са лакираним ципелама у дубоком снегу, паљење олимпијских ватри (за зимску Олимпијаду без планине или летњу Олимпијаду са жирафом), показивање ајвара пред гладним народом, сусрети са грађанима који не желе ни да те виде, лоше певање добрих песама, цепање странака усред изборне кампање... У овој променади урнебесних разлога за смејање шта може да учини маштом све сиромашнији убоги хумориста па да издржи рат са нелојалном конкуренцијом? Бојимо се да све мање преостаје, а јасно видимо да ускоро неће бити ничег.

Вама је лако да будете смешни.

На располагању су вам послушне партије, подмитљиви аналитичари, нестручне истраживачке агенције, уочљиви билборди и незаобилазни рекламни блокови на телевизији. У вашим моћним рукама налазе се организовани и плаћени коментатори вести на интернету, активисти са по пет лажних фејсбук-профила, на дохват руке вам је популарност утицајног твитераша и слава још утицајнијег блогера. Пуцкетањем прстића или звиждуком призивате новинаре, уреднике, познате личности и стручне експерте да се на извору ваше мудрости и памети напију сопствених ставова и мишљења. Ударцем шаком о сто изазивате политичке земљотресе, показивањем руком усмеравате земљу ка новим обзорјима среће и благостања. Искораком ноге покрећете масе да за вама крену у корачање или трчање према Европи која нас неће или Русији која нас не жели.

Свему томе је лако смејати се, јер све то заједно је концентрат духовитости, хуморни микс састављен од Нушића, Домановића, Стерије, Сремца и Монтија Пајтона у праху. Тој вашој смеси само треба мало воде па да настане течност од чијег гутљаја се умире од смеха, а од чије веће количине се може и озбиљније настрадати. И шта ми остали, који смо жељни доприноса хумору а ускраћени за сву ову моћ, можемо да радимо да би и даље наставили свој посао? Бојимо се ништа.

Својим делом и својом смешном појавом озбиљно претите да уништите све оне који би да засмеју људе око себе. Својим активностима обесмишљавате труд генерација људи посвећених хумору, притом безочно крадући мотиве. Својим сумњивим лицима каљате углед сумњивог лица из оригиналне комедије. Својим госпођама министаркама рушите значај оригиналне Браниславове Живке. Својим вођама гурате у заборав Радојевог Вођу, својим покондиреним тиквама потискујете из лектире Јованове Покондирене тикве.

И не само то. Својим наступима гасите сваки будући кабаре, својим вестима онемогућавате сваки Њуз, својим имитацијама самих себе спречавате повратак Индексовог позоришта, својим комичним делима убијате будућу комедију сваке врсте.

Зато одмах престаните, ако бога знате. И ви ћете се једног дана уморити и престати и себи бити занимљиви, а камоли смешни свима осталима. И вас ће једног дана појести историја, сигурно пре но што ви поједете њу, а свако ко се бави хумором ће до тада посустати, изгубити вољу или једноставно нестати у поплави смејурија које свакодневно и без видног напора прозводите. И вама ће једног дана нестати маште, креативности, суманутости или било чега што је узрочило ово у чему сад живимо - неравноправни, непотребни и нелогични рат између ваших све смешнијих дела и нашег све угроженијег посла засмејавања људи.

Ви ћете тај рат сигурно добити, јачи сте, моћнији и способнији. Али имајте милости. И имајте макар мало разума.

Јер ова земља не заслужује да јој, једног дана, више ништа не буде смешно.