ДРИНСКА дивизија издвојила је део снага који преко Степојевца маршира ка Умци и Обреновцу, при чему је Колубарском одреду наређено да најенергичније напредује правцем Словац - Шабац. Обавештајци су сазнали да део аустријских снага који је дошао у Колубару, ипак не одступа према Београду, већ према Забрежју и има намеру да се пребаци преко Саве код Шапца. Извиђачки ескадрон мајора Јовановића из Колубарског одреда кренуо је из Мионице у правцу Лознице, а потпоручник Велимир Кастратовић јавио је да је са патролом ушао у Лазаревац у 07.40 часова и одмах продужио за Уб.

Непријатељски заштитнички делови пружили су отпор код железнике станице Лајковац, али су и они морали да се повуку. Ваљево је такође било евакуисано, али је непријатељ повлачећи се разрушио пругу од Лајковца до Ваљева.

У селу Брзане војници су дошли у посед немачких новина "Леипзиг Волксзеитунг" и "Берлинер Морнингпост" са датумима од 23. и 30. октобра које доносе вести да су народности Аустроугарске монархије прогласиле своје независности и самосталности: Мађарска од Аустрије, Пољска такође, Чехословаци прогласили републику, док су се Хрватска и Словенија отцепиле од Угарске и образовали у загребу Југославенски клуб са девизом уједињења у државу Словенаца, Хрвата и Срба.

Цар Карло је објавио манифест у коме је покушао да Аустријску монархију прогласи федеративном државом поштујући слободу свих народности, али како у томе није успео, ови немачки листови објашњавају да је цар много закаснио и препоручују Немцима аустријске националности да на Конференцији мира захтевају присаједињење Немачкој.

Врховна команда је за 31. октобар наредила командантима И и ИИ армије:

"По изласку наших трупа на Дунав, Саву и Дрину на одређене им рејоне треба настојати да се нашој војсци омогући стварни одмор, после надчовечанских напора које је поднела.

У том циљу вршити осматрање ових река са сасвим слабим деловима пошто нема изгледа да ће непријатељ покушавати какву нову акцију на нашем земљишту. Стога употребити поглавито коњицу на граници са слабијом пешадијом, а све остало држати на местима где су снабдевање и смештај трупа најпогоднији. Прва армија ће се постепено померати према западу, уколико савезничке трупе буду стигле да је смене, остављајући 7. пешадиски пук са осталим придодатим јединицама у пределу Београда.

Како је међутим од капиталне важности да се васпоставе комуникације у земљи то ће команданти армија, не замарајући трупе, настојати да се мостови и рупе на путевима оправе.

Исто је тако важно да се помогне мештанима у обделавању земље, дајући им помоћ у радној снази и стоци"!

За 31. октобар Врховна команда је одлучила да се борбени притисак на Београд појача, пошто се непријатељ масовно у нереду пребацује преко Дрине, Саве и Дунава.

Дивизије Прве армије су са својим предњим деловима избиле на линију: Гроцка - Лештане - Липа - Степојевац - Мислођин.

По изласку на Дунав код Гроцке артиљерци Моравског дивизиона отворили су ватру на два монитора који су вукли шлепове у правцу Београда. Моравска дивизија надире ка Београду узводно уз Дунав. Ојачани 3. пешадијски пук са 37 митраљеза и 12 брдских топова добио је задатак да продре до Миријева. Дивизијска артиљерија са 29 топова поставља се на положаје код Милићевог и Ериног брда и Вишњице, како би неутралисала аустријску и немачку артиљерију која из Срема и Баната преко Дунава туче Београд.

Коњичка дивизија упутила је две официрске патроле на фронт Авала - Петров гроб, пошто је протерала аустријске јединице на линији од Великог Градишта до Смедерева. Градиште је у току претходног дана, 30. октобра, заузето јаким снагама и уз јуриш коњице тачно у 12.00 часова. Већи део непријатеља, ипак, успео је да се пребаци преко Дунава, јер је благовремено обезбедио многа пловила.

СРБИ НЕЋЕ ТУРСКО

У ПОДНЕ, 31. октобра савезници су потписали примирје са Турском, када су и престала сва непријатељства. Уочи ослобођења Београда, 31. октобра, Турска је капитулирала. Када је председник енглеске владе Лојд Джордж послао телеграм Николи Пашићу, о потреби да Српска војска окупира Турску, председник наше Владе му је одговорио: "Српски и турски народ изравнали су своје рачуне још 1912, за време Балканског рата. Од тог времена они могу да буду само пријатељи!"

Дунавска дивизија је у свом продору дошла до линије Липа - Трешња - железничка станица у Рипњу.

За 1. новембар наређено је да Прва армија жестоко избије на Торлак и да извиђа правце: Бањица - Дедиње, Велики Мокри Луг - Екмеклук и по сваку цену настави у правцу центра Београда.

Посебна наређења дата су 7. пешадијском пуку који треба да продире преко Трешње и Авале у правцу Торлака. У десној колони, поред 7. је и 9. пешадијски пук. Ове снаге ојачане су са пољским артиљеријским пуком, дивизионом хаубица и 2. тешком француском батеријом. Било је ту укупно 49 топовских цеви и 54 митраљеза. Леву колону, која напада Петров гроб, чини 8. пешадијски пук са 16 топова и 27 митраљеза. У овој колони налази се и једна аустријска заплењена батерија са четири топа калибра 77 мм.

Претходница 7. пешадијског пука, којом командује мајор Милан Димитријевић, ојачана је са једним пољским артиљеријским дивизионом, Дунавским хаубичким дивизионом и француском тешком артиљеријом. Овај одред кренуо је у 07.30 часова наступним маршем како би први редови што пре избили код механе на Липи.

Надирањем Колубарског одреда (2. коњичког пука) из Дринске дивизије спречена је велика групација немачко-аустријских трупа, које су планирале да дођу у помоћ снагама које бране Београд.

(Наставиће се)