КОНјАНИЦИ 3. ескадрона капетана Муцића стигли су у Петровац 28. октобра у 14.15 часова. Коњаници 4. коњичког пука су поставили десетак митраљеских гнезда од села Дубравице до ушћа Мораве у Дунав, обезбеђујући обалу од евентуалног пребацивања непријатеља назад преко Дунава. Моравска дивизија је наступала према Гроцкој, док се главнина задржала у Великој Крсни. Ради ослонца Коњичкој дивизији према Смедереву је кренула дивизијска претходница, односно цела 1. Моравска пешадијска бригада.

Моравској дивизији је 30. октобра наређено да главнина снага напредује на простор Бегаљица - Умчари, и да се брдски дивизион хаубичке батерије постави у Бегаљици, штитећи десну обалу Дунава, а лево простор од Умчара до Авале. Патрола Моравског коњичког дивизиона открила је да је неколико немачких батерија са положаја на Карађорђевом брду код Смедерева пребачено преко Дунава.

Дунавска дивизија је послала Коњички дивизион под командом потпоручника Ивана Живаљевића на Космај и после упорне борбе од скоро три часа успела да протера непријатеља низ северне падине ове планине. Тада је Коњичком дивизиону наређено да наступа даље преко Космаја ка Београду.

За даље надирање током 30. октобра Дунавска дивизија је формирала две нападне колоне. У десној, којој командује потпуковник Душан Симовић и која напредује североисточно од села Марковца, налазе се: 7. пешадијски пук - који је већ одређен да први уђе у Београд - хаубички дивизион са 12 топова, тешка француска артиљерија са четири топа калибра 105 мм и по један вод инжињераца и болничара.

У левој колони пуковника Владимира Николића су: 8. и 9. пешадијски пук, пољски дивизион са 12 топова, брдски дивизион, заплењена немачка батерија са четири топа, као и по два вода инжињераца и болничара. Ова колона надире преко Аранђеловца на север. Хаубички дивизион је још био код Наталинаца, а заплењена немачка брдска батерија са 12 топова кретала се споро, јер је имала воловску запрегу.

Дринска дивизија је у армијској резерви могла да предахне. Колубарски одред настоји да што пре пресече све комуникације које од Рудника и са Букуље воде ка Шапцу. Један део упућен је да извиди област Обреновац - Уб, а више коњичких официрских патрола да извиде из више праваца ситуацију код Шапца.

У наређењима за све дивизије Прве армије прва реченица гласи:

Непријатељ је у одступању ка Београду и у потпуном растројству креће се ка прелазима Саве и Дунава!

Врховна команда је у 17.00 часова 30. октобра наредила Првој армији:

За нас је од велике важности да сачувамо Београд и остале вароши на Сави и Дунаву од бомбардовања непријатељском артиљеријом. Због тога наредите да наша војска уђе у ове вароши тек онда када будемо сигурни да је непријатељ немоћан да их бомбардује. До тог времена наредите улазак само патрола и мањих одељења, и то по могућности ноћу.

ДЕПЕША ВРХОВНОМ КОМАНДАНТУ Поводом сјајних борби и ослобађања неких места претходног дана, Врховна команда је послала и депешу врховном команданту Српске војске, престолонаследнику Александру: „Младеновац заузет. Наше трупе заузеле су линију: Рогача - Космај - Кошутица - Михајловац без борбе. На правцу ка Ваљеву заузето је село Белановица!“

Тако исто избегавати поседања положаја у непосредној близини ових вароши како би се избегла свака опасност по њих и саме трупе“!

Због избијања на Дунав, Прва армија је своја дејства проширила на исток, до Великог Градишта, како би протерала непријатеља и ухватила везу се француском Коњичком бригадом генерала Гамбете. У исто време део снага одређен је за дејства у Колубари и Тамнави, до Шапца.

Из тих разлога 30. октобра је дата следећа директива:

Коњичка дивизија излаже делове према Раму и Великом Градишту и после мањих борби на положајима чисти ове територије од заосталих снага аутријске војске. Самостална официрска патрола ушла је нешто после 10.00 часова у Голубац, док се мање мађарске снаге налазе у појединим селима.

Ова дивизија је после 46 дана непрекидних маршева имала дневно по две - три борбе, прелазећи и 40 - 60 километара у току дана, савлађујући тежак терен. За све ово време Коњичка дивизија ниједном није била у армијској резерви, него увек на челу. Како је и њој наређено да се пребаци у Колубару, било би јој потребно два дана да се сакупи, пошто се налази на великом простору. У то време отпочеле су јаке кише које су раскаљале путеве и њиве тако да су коњи били много исцрпљени.

Моравска дивизија је 30. октобра наставила да надире од линије Михајловац - Умчари према Гроцкој и пошто је и она избила на Дунав, били су ослобођени многи правци за надирање српске војске ка Београду. Обе нападне колоне дивизије, лева и десна, као дивизијска артиљерија под командом пуковника Лјубомира Вучићевића крећу се фронтално на север.

Артиљерију Моравске дивизије чини 29 топова пољског и хаубичког дивизиона, вод топова 105 мм, као и рововска батерија. Сви топови одмах су постављени на положајима одакле су могли ватром да туку и преко Дунава. Одмах по уласку у Гроцку 4. чета 2. пешадијског пука одређена је за посадну јединицу.

Дунавска дивизија од раног јутра продужује надирање на север, у правцу Београда, гонећи непријатеља који се повлачи преко Раље. Пред мрак предњи делови стигли су до линије Ђуринци - Космај, а у 23.10 часова предњи делови ушли су у Сопот.

Поред Колубарског одреда, у долину Колубаре упућен је и 1. батаљон 3. пешадијсог пука и ескадрон дивизијске коњице који треба да дејствују на обема обалама реке. Мост код Белог Брода порушили су током одступања инжињерци немачке 1. јегерске пешадијске бригаде под командом генерала Евеха Кофера, који се веома осионо понашао према мештанима.


(Наставиће се)