КРАЈЕМ октобра 1918. српска и савезничка војска приближавала се Београду. Претходно су ослобођена многа места, а француским коњаницима и генералу Транијеу у Свилајнцу је приређен величанствени дочек: генералу је поклоњена застава коју је пет девојака тајно везло, још док је Свилајнац био под бугарском окупацијом. Застава је била беле боје, са сребрним ресама, на којој су уметнутим тканинама, насликане заставе уједињених савезника. Али како ниједна од њих није знала како изгледа америчка застава, девојке су је замислиле по бојама српске заставе са мноштво извезених звездица у једном углу. При дну је писало:

"Ослободиоцима Србије 1918. Девојке Ресаве"

Први извештај о заузимању Крагујевца Дринска дивизија је послала 26. октобра у 20.00 часова. У Крагујевцу је одмах смештен и штаб Дунавске дивизије, а за команданта места постављен је потпуковник Милан Милићевић. У току дана непријатељ је непрестано тукао Војнотехнички завод, болницу и железничку станицу, док их није потпуно разорио.

У извештају о стању 27. октобра министру војном послат је извештај да су српске дивизије напредовале и налазе се 15 километара северно од Крагујевца.

Непријатељ је одступао и преко Горњег Милановца ка Ваљеву, а преко 400 наоружаних мештана, под вођством једног капетена вешто им је правио заседе и нападао их. Мештани из неколико села су јавили да је непријатељ евакуисао своје снаге и из Пожеге и Ужица. На правцу Овчарска клисура - Ужице један калуђер из манастира Рача под оружјем и са мештанима стално је нападао непријатеља који се повлачио.

Када су прве патроле Тимочке дивизије ИИ армије избиле у Овчарско-кабларску клисуру, заостали мањи делови непријатеља предавали су се и мештанима.

Дринска дивизија је око 13.00 часова 27. октобра заузела Рачу Крагујевачку, а Дунавска дивизија је дошла непосредно у висину комуникације Рача - Марковац.

Делови Коњичке дивизије су тек после шест часова непрекидне борбе успели да истерају непријатеља који је бранио село Медвеђа и да се повуче преко Свилајнца и моста на Морави у Марковац.

Пошто се непријатељ пребацио са десне обале Велике Мораве на леву, у Марковцу је организовано укрцавање свих јединица које су се ту окупиле и у десетак возова су један за другим одлазили према Великој Плани. На отвореним вагонима непријатељ је утоварио неколико батерија топовских оруђа. Велике колоне, исто тако, кретале су се и путем Марковац - Велика Плана.

Део непријатељских снага који је предвече 27. октобра стигао у Тополу одступајући од Горњег Милановца био је у јачини једног пешадијског пука, са два ескадрона коњице и 10 - 15 кола пртљага - опљачканих ствари током одступања.

Коњичка дивизија својом главнином упућена је десном обалом Мораве према Пожаревцу, а слабијим деловима ка Смедереву, како би затим дошла у додир са француском Коњичком бригадом генерала Гамбете, која се налазила на друму Жагубица - Велико Градиште.

Комплетна Дунавска дивизија, са својим 7, 8. и 9. пешадијским пуковима надирала је и водила борбу на правцу Наталинци - Топола - Космај - Београд, и од тог задатка није намеравала да одступи. Моравска дивизија је маршевала правцем Азања - Велика Крсна - Умчари - Гроцка, а Дринска дивизија се кретала иза Дунавске, преко Тополе - Аранђеловца - Раље, такође ка Београду.

А у част ослобођења Крагујевца 28. октобра врховни командант Српске војске престолонаследник Александар унапређен је у чин генерала, па му је војвода Бојовић први послао следећу честитку:

"Ваша верна и одана И армија најсрећнија је што може да из славне Шумадије, дедовине Вашег Величанства, сада ослобођена под Вашом сјајном командом, умоли Ваше Краљевско Височанство, да изволи примити њена најсрдачнија честитања за високо унапређење у чин ђенерала Српске војске које је Ваше Краљевско Височанство тако величанствено заслужило на бојном пољу.

Наша су честитања као и наше најбоље жеље у толико веће и искреније, што су упућене најзаслужнијем Србину за ослобођење Србије.

Прва армија хита да Вашем Височанству пожели победоносни и славни увенчани улазак у Вашу дичну престоницу, кличући једнодушно:

Да живи наш ђенерал Престолонаследник Александар, наш врховни командант!"

САВЕЗНИЦИ ДАЛЕКО САВЕЗНИЧКЕ снаге, изузев коњичких, далеко су заостале за српским дивизијама: француска 27. дивизија била је ангажована у Бугарској, у којој су биле и 26. и 25. енглеска дивизија, док су од укупно девет грчких дивизија две биле на бугарској територији, такође две у Велесу и широј околини, преостале четири на грчкој територији, а елитна 3. дивизија - у ослобођеном Нишу.

О уласку у Крагујевац и срећи становника који су дочекали Српску војску, командант Дринске дивизије пуковник Ђорђе Радисављевић је известио војводу Бојовића:

"Избијањем леве колоне на Крагујевац и Лак и десне колоне код Ботуња 26. ов. месеца непријатељ се повукао даље ка северу и на тај начин варош Крагујевац била је довољно осигурана од бомбардовања те је и средња колона могла проћи кроз варош и продужити гоњење и рашчишћавање терена у правцу Тополе и Јарушице без опасности по Крагујевац. Благодарећи овоме као и томе што је било облачно и кишно време и као такво неповољно за непријатељске авијатичаре, између 11 и 12.40 часова са дивизијским штабом и резервом (5. пешадиски пук, пољски артиљериски дивизион, француском батеријом 195 мм и хаубичким дивизионом) ушао сам у варош и трупе пропратио да промарширају у одређеним правцима у примерном реду.

Варош је била искићена нашим и савезничким тробојкама још од 26. овог месеца. Претставници месних власти и становништво у огромним масама изашло је да дочека своје ослободиоце и да да одушка својој неизмерној радости што види да су ропски окови, који су их већ три године стезали са свим искидани и да им је сунце слободе поново синуло у пуној светлости".


(Наставиће се)