НА српски Божић у Драчу, Флора Сендс је у знак признања, добила чин каплара и била позвана на ручак код пуковника Милића. Са српском војском, исцрпљена и уморна, стигла је на острво Крф. После одмора и опоравка Флора је издејствовала код савезника 3.500 комплета униформи за српске војнике који су били у дроњцима. Поред обуће и одеће она се залагала и за побољшану исхрану, што је војнике подигло из мртвих.

За све што је учинила за спас српског војника Други пук јој је уручио захвалницу на којој је на српском и енглеском писало: "Госпођице Сендс, српски војник је поносан због тога што у својој средини види племениту кћер Енглеске чији је народ стари српски пријатељ. Ви, госпођице Сендс, треба да будете поносни што се налазите у положају да чините добро и помажете српском војнику. Српски војник ће увек поштовати дела Ваше љубазности и дубоко у свом срцу записаће та дела и сећаће их се заувек... Захваљујемо Вам у име свих војника, ми Вас поздрављамо са ускликом: да живи наш савезник Енглеска, да живи племенита Сендс". Захвалницу је потписао командир четврте чете поручник Јанаћко Јовић.

Ту једноставну војничку захвалницу Флора је највише волела и љубоморно чувала, јер је добила од њених непосредних ратних другова. Приликом посете Београду тај већ жути папир - вредно војничко признање - дрхтавим старачким рукама радосно је показивала пријатељима и познаницима.

Са опорављеном српском војском Флора Сендс учествује у борбама на Солунском фронту. Јануара 1917. године у борби против Бугара рањена је од гелера непријатељске бомбе. Другови су јој притекли у помоћ и у кишној кабаници однели до превијалишта. Одмах је пребачена на лечење у Солун где се опорављала неколико месеци. Када су ране од шрапнела почеле да зацељују, често је боравила напољу на ваздуху. Једног дана, док је била у дворишту, око њеног кревета се окупила повелика свита официра и војника. Позвали су је да се врати у собу, а она је гледала људе око њеног лежаја, не знајући повод. Онда се из групе издвојио упарађени краљев изасланик, официр ађутант:

"Поднаредниче Сендс, ово је највише признање којем вас одликује врховни командант српске војске престолонаследник Александар Карађорђевић". Пришао је и окачио јој на болесничку пиджаму "Карађорђеву звезду са мачевима". Свечаност тиме није била завршена: други официр прочитао је наредбу којом је унапређена у чин наредника српске војске. Срећна и радосна готово да је занемела, од узбуђења зарила је главу у јастук и од радости заплакала.

Многобројни гелери од експлодиране бомбе забили су се по телу и ногама, па је Флора издржала више операција, а после тога је пребачена у Бизерту на опоравак. Када је прездравила вратила се у Енглеску да прикупи нову помоћ за српске војнике на Солунском фронту. Маја 1917. године враћа се у свој пук, носећи сваком војнику руксак са вешом и чарапама. Од тога дана војници су је из милоште прозвали "наша Енглескиња".

Заједно са српским војницима издржала је све тешкоће рововског рата на Солунском фронту и са својим друговима из Гвозденог пука учествовала у пробоју фронта. Под борбом у тешким условима с војском је наступила све до Ћуприје, где је морала поново у болницу, јер је оболела од шпанске грознице. Иако болесна, преузима мере у болници за побољшање услова лечења и хигијене, заводи ред и рад уз помоћ неколико болничара и болничарки и успешно помаже у лечењу болесних и рањених.

Када је рат завршен Флора није била са својим ратним друговима да подели радост победе. Нјен пук је био већ у Сегедину, а она у Ђуприји. Када је прездравила, стигла је у Београд, јавила се команданту града и затражила да је пребаци до њеног пука. У Панчеву је сачекала велика маса људи да је поздрави. Изненађена дочеком, одржала је краћи говор на српском језику. Мештани су јој у знак пажње поклонили пешкир са везеном посветом, који је сачувала као драгу успомену.

Јуна 1919. године Народна скупштина Србије произвела је Флору Сендс у чин потпоручника српске војске. Унапређење је потписао регент Александар Карађорђевић, а потом је по њеној жељу упућена на границу с Италијом која је била најнемирнија. Ту је унапређена у чин поручника, ту је упознала и заволела наредника Јурија Јуденича, с којим ће се касније венчати.


СА ВИОЛИНОМ ПРЕКО АЛБАНИЈЕ У ПАКЛУ повлачења преко Албаније Флора Сендс имала је снаге и воље да организује прославу католичког Божића у својој чети, да забавља тада, на албанској обали, своје другове музиком на виолини, коју је упорно носила преко албанских кршева.

Када се на граници стање смирило Флора се с мужем враћа у Београд, где је првог новембра 1922. године демобилисана. Тада је после пуних седам година скинула војничке чакшире и обукла хаљину. "У новом оделу осећала сам се неудобно, било ми је тешко што се растајем са војском и униформом", причала је Флора касније. Кад је демобилисана, Флора Сендс одлази у Енглеску. После неколико година поново се враћа у Београду где до почетка Другог светског рата даје часове енглеског језика школској омладини.

Када је бомбардован Београд, Флора је као резервни капетан прве класе закуцала на врата команданта једне јединице и затражила униформу и пушку да се бори против непријатеља. У општем расулу није добила задаовољавајући одговор па се добровољно прикључила једној јединици у Младеновцу, али накратко, јер су Немци у Аранђеловцу заробили ту јединицу. Она се потом прикључила једној болници и с рањеницима се вратила у Београд. У јуну 1941. године Гестапо је хапси и у затвору држи десетак дана. Пуштена је после истраге уз обавезу да се редовно јавља полицији и да се не сме удаљавати из града. Када је рат завршен, Флора се вратила у Енглеску где је живела од српске пензије.


(Наставиће се)