У АНТИЧКИМ изворима, Медијана се првобитно помиње као предграђе античког Наисуса да би га касније, почетком 4. века, Константин Велики подигао на ниво резиденције. На простору Медијане налазила се царска палата, луксузне виле и објекти сакралног и јавног карактера. У јужном делу насеља налазило се војно утврђење, некропола и систем за снабдевање водом.

Само археолошко налазиште Медијана, са својих 40 хектара површине, лоцирано на путу између Ниша и Нишке Бање, представља остатке резиденције и царске палате са комплексом вила, веома лепе и богате архитектуре, са украсима и подовима од мозаика и фресака. Средишњи простор Медијане заузимала је велика вила са перистилом, за коју многи сматрају да је била царска палата. Она је била повезана са термама и мањим нимфеумом. Западно до ње је хореум, а северније су два сакрална објекта. Један од њих је баптистеријум, који је откривен 1981. године.

Јужно до виле, на подручју на коме је сада комплекс Електронске индустрије, налазио се водоторањ срушен приликом изградње фабрике, док је у међупростору било више других вила и привредних објеката. Стамбене зоне биле су од привредних одвојене зеленилом и баштама. Прва организована истраживања овог локалитета почела су тридесетих година прошлог века. До почетка Другог светског рата откопан је нимфеум и базен са мозаицима над којим је 1936. године подигнута данашња зграда музеја.

По завршетку рата ископавања су настављена тек 1961. године када је извршено сондирање и утврђено пространство Медијане, распоред објеката на њој и урбанизам самог насеља. Након што је на локалитету близу обале Нишаве 1972. године откопано преисторијско насеље, исте године је на простору царске палате пронађено 16 оштећених статуа римских божанстава.

Према наводима историчара, Константин је у Медијани боравио 315, 319, 324 и 334. и том приликом донео више едиката. После Константинове смрти, у Медијани су, у зиму 340. године, боравили његови синови Константин ИИ и Констанс. Констанс је касније Медијану користио као привремену резиденцију. Јулијан Одступник (Апостата) боравио је у Медијани крајем 361. док је Валентијан у њој боравио 364. и ту донео неколико едиката. Медијана је дефинитивно напуштена пошто су Наис 442. године разориле и опустошиле Атилине хунске хорде.

Један куриозитет везан је за Медијану. Наиме, она је један од три историјска споменика у свету који чува једна породица кроз више генерација. Прва два су Христов гроб у Јерусалиму и српско гробље на Зејтинлику, док су чувари и домаћини Медијане већ у три генерације припадници породице Милић из Брзог Брода надомак Ниша.

Оно што данас Медијана представља јесте велики потенцијал и неискоришћена шанса не само града Ниша него и државе Србије. Иако су истраживања на локалитету почела још тридесетих година прошлог века у суштини се није много одмакло, имајући у виду колико времена је прошло. Стара зграда музеја је још у функцији, иако није у потпуности адекватна. Саграђена је скромна билетарница, док су мозаици и остали налази углавном недоступни јавности јер нема средстава за њихову конзервацију.

Преко пута Медијане, на простору где је изникао мамутски комплекс Електронске индустрије Ниш такође лежи непроцењиво археолошко благо, а комунистичке власти су приликом изградње фабрике катодних цеви буквално дигле у ваздух водоторањ из времена старог Рима. Упућени кажу да таквих грађевина има само још неколико у свету.

ИЗУЗЕТАН ЛОКАЛИТЕТ МЕДИЈАНА је стављена под заштиту закона 1949. године а 1979. године је одлуком Скупштине Србије проглашена културним добром од изузетног значаја. Као једно од највећих археолошких налазишта на овим просторима, Медијана још није довољно истражена, тако да се ископавања на том локалитету изводе и данас.

Није само Медијана археолошко благо античког Наисуса. Ту је и царска палата на градском пољу која такође нема ништа бољи третман, док је читав комплекс раноантичких гробница, мартиријума и катакомби лоциран испод дела града који се зове Јагодин мала, недалеко од некадашње фабрике „Нитекс“. Пошто је антички Наисус био богат град сасвим је могуће да су у њему биле грађевине које су задовољавале високе стандарде захтевне плебејске класе.

Према неким изворима, елитно насеље античког Наисуса налазило се на северној страни града, у подножју брда Виника. Тамо су биле смештене римске виле а само име брда асоцира на плодне винограде који су се тамо налазили. Недавно су у јавности презентовани сателитски снимци на којима се виде одређене формације ослоњене на само брдо. Судећи по изгледу темеља сасвим је могуће да се тамо налазило античко позориште. На Винику се и дан-данас могу видети остаци подземних лагума који, наводно, воде чак до тврђаве.

Приликом ископавања подземног пролаза у центру Ниша радници су такође наишли на темеље грађевина и гробнице. Нишка тврђава, подигнута на остацима римског каструма, још није довољно истражена а археолози и историчари тврде да у њеној утроби леже одговори на многа питања која се тичу изгледа и значаја Константиновог Наисуса.

Остаје нада да ће потенцијал који има римско наслеђе расуто на разним локацијама у Нишу у блиској будућности угледати светлост дана и тако показати сву раскош Константиновог родног места, које је за његове владавине био један од најлепших градова царства.

(Наставиће се)