ВИШЕ од 60 година откад је престао да постоји Концентрациони логор Јасеновац, тешко је и помислити да се не може саопштити колико је у њему убијено људи, жена и деце. Исто тако, није могуће документовати и досад утврђени број убијених идентификовати, већ се једино могу означити "Н.Н." лицима, иако се о њима знају неки подаци. Због тога су вршене процене убијених - од 50.000 до 1.400.000. Појединци у последње време такође одокативно процењују и кажу да "верују" и "отприлике" да на Јасеновац, од укупног броја жртава у Другом светском рату, отпада 110.000 до 125.000.

Било је врло мало покушаја да се проблем Концентрационог логора Јасеновац изучи, тј. да се постави научна основа истраживања. Систем Концентрационог логора Јасеновац обухвата подручје од 210 километара квадратних, што нам казује да је то стратиште било једно од највећих у овом делу Европе, а и данас не знамо колико је на том стратишту убијено људи. Изостао је изазов бројних научних радника: археолога, антрополога, судскомедицинских вештака, педографа, историчара и архивиста, да се озбиљно позабаве овим проблемом. Свакако да је на то имала великог утицаја политизација целокупног проблема и у вези са тим умешаност и одговорност тадашње власти на свим нивоима СФРЈ, Републике Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије и Покрајине Војводине.

Велику препреку историјској науци представљају политички мотиви, који су очигледни у службеним пописима жртава.

За историчаре који трагају за објективном истином извори првог реда су писани документи уз пуно коришћење резултата осталих научних дисциплина уз утврђивање броја убијених. Али треба имати у виду да су усташке власти НДХ највећи број докумената о Концентрационом логору Јасеновац уништили.

КАРТОТЕКА У ПЛАМЕНУ КАРТОТЕКА логораша је у два наврата спаљивана (почетком 1943. и априла 1945). Чак и да картотека није у два наврата била уништавана, на основу ње било би тешко доћи до истине, јер су усташе много пута одмах ликвидирале групе придошлих логораша, не уводећи их у картотеку. То се нарочито односи на масовне транспорте са Козаре, из Славоније, Срема. Зато их сада можемо само означити "бројем" или "Н.Н." лицима, али и местом одакле су доведени у Концентрациони логор Јасеновац.

У стотинама хиљада прегледаних оригиналних докумената усташке НДХ о самом логору пише врло мало. Да је неко "умро", та документа би се могла набројати на прсте, а да је убијен, заклан, итд. не би се нашао ниједан.

Познато је такође да су усташе уништавале трагове својих злочина и на други начин, тј. откопавањем и спаљивањем убијених, кувањем у казанима, спаљивањем живих и мртвих, бацањем у Саву и закопавањем у скривеним мочварним подручјима. Нажалост пропуштено је низ послератних година када је било време за истраживање система логора и све до 1961. године о том логору се није водило рачуна, препуштен је дивљој природи. И наредних година све скупа није истражено више од 20 одсто, посебно на утврђивању убијених. Наводно су сви били задовољни што је Земаљска комисија за ратне злочине Хрватске установила да је у Концентрационом логору Јасеновац убијено 600.000 логораша.

Ни архивске установе Хрватске, Босне и Херцеговине нису такорећи ништа урадиле на прикупљању и сређивању архивске грађе НДХ и самог Концентрационог логора Јасеновац. Довољно је завирити у објављене прегледе - књиге: "Архивски фондови и збирке за Хрватску и Босну и Херцеговину" па се уверити да уопште нема одреднице о Концентрационом логору Јасеновац. Но, захваљујући бившем Архиву ОС СФРЈ, сада Војном архиву ВЈ, документа усташке НДХ су била сређена и микрофилмована. Из прегледаних 312.892 документа НДХ много се тога сазнало о логору Јасеновац и личним подацима убијених, а посебно из микрофилмованих докумената специјализованих архива (СУП Загреб, СУП Хрватске).

Сем тога, део архивске грађе усташке НДХ уништаван је прерадом као сировина за производњу хартије, што је непобитно доказано изјавама архивиста у Загребу и Сарајеву. О Холокаусту и злочинима геноцида за поименично утврђивање убијених у Концентрационом логору Јасеновац најбоље је сачувана документација при Државној, земаљским и покрајинским комисијама за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача. Овим документима треба придружити и бројне изјаве избеглих или протераних из усташке НДХ које је прикупљала Комисија за избеглице у Србији од 1941. до краја 1944. године, а похрањена су у Архиву Југославије.

Највећи број изјава и нешто докумената прикупила су Удружења логораша и Спомен-подручје Јасеновац (до 1990. год.) у којима има доста идентификованих поубијаних у логору. И објављена документација у виду књига-зборника докумената и података, бројне монографије и сећања на ратне године 1941-1945, научни радови и написи у дневној и ревијалној штампи и у њиховим посебним прилозима су корисни за сазнања о убијеним. Свакако су све књиге и извори од користи ако се користе са одговарајућом дозом опреза и критичности.

Ипак, највише поименичних спискова сачиниле су организације савеза удружења бораца НОР-а, пописујући од села до села и места до места, највише на територији некадашње НДХ, посебно у Босни и Херцеговини.

КРАЈ