ПОПУТ свекрва, тако и таште могу да унесу у брак двоје младих много негативне енергије, чак и да буду агресивне.

Јовица Стојановић, аутор књиге „Страх од жена“, помало духовито али и са дозом сарказма наводи да сваки мушкарац треба супругину мајку да прихвата озбиљно, баш као и инфаркт или неко друго тешко обољење. У супротном, суочиће се са страшним изливима агресије врховника с Олимпа, хировитог Зевса.

Наравно, овде није реч о томе да се утицај и моћ таште прецени, већ да се реално опишу могуће последице таштине агресије на живот мушкарца који је њен зет - поручује аутор. - Мушкарац мора посебно да рачуна на њену таштину и охолост, посебно ако је ташта главна у кући и држи подвлашћене и свог мужа и своју кћер“.

У народу се не каже узалуд „Гледај мајку, бирај кћерку“, а позната је и изрека „Ко нема зета, нема ни магарца“. Мушкарац који превиђа ово, ризикује да постане „обесправљени кмет“ не само таште, већ преко ње и - своје супруге. Он даље тумачи:

МИРАЗ ПО ТРАДИЦИЈИ ПО традицији, уз кћер се обично даје и мираз, а у томе која ће материјална средства добити зет, учествује ташта. Тако она сматра да је зет нека врста емотивно-материјалног лопова - коментарише Јовица Стојановић.

Ташта није увек агресивна према зету због њега самог - он је само изговор и трпни објект, жртвени јарац за сва њена лична незадовољства, пре свега сопственим мужем о којем нема високо мишљење. Још ако је зет сличан њему, сукоби су неминовни.

Има и примера где се мајке идентификују са кћеркама и заборављају да се за извесног мушкарца неће удавати оне, већ њихове кћери. У саветодавним иступима, сценарио сугестивне драме почиње речима: „Немој да погрешиш и ти као што сам ја са твојим оцем“.

Следи објашњење да то код млађе девојке изазива страх, конфузију и мучне недоумице. Опасне су и ситуације кад се ташта ставља у улогу врховног бога.

У грађанским породицама је био случај, а и данас има таквих примера, да кћер представи свог изабраника родитељима. Када га доведе у кућу он се осећа као на тесту или испиту у коме се проверава да ли је заслужио да буде зет. Наравно, ташта је циљна особа, јер њој мора да се допадне. Ко задовољи критеријуме будуће таште, може рачунати на успех у браку. У супротном, или ће бити одбијен или ће, ако кћер не послуша мајку, бити суочен са ходом по иглама. Таште су прави виртуози да зетовима забадају игле до бола.

СНАЖНИ УТИЦАЈ НОВЦА НОВАЦ на „лепши“ пол делује дословно еротизујуће, снажније од ма ког афродизијака, пише Стојановић. Супруге су научиле да праштају супрузима нарочито ако су добро корумпиране. Многи мушкарци се труде да одсуство љубави у брачном кревету жени надокнаде тако што ће непрекидно удовољавати њеним патолошко-економским хировима. Тако она заправо кажњава мужа који не одговара на њену женскост.

Наводећи да су мајке увек биле заинтересоване да се њихове кћерке удају за што боље економски ситуиране мушкарце, аутор је испричао и једну истиниту причу из свакодневног живота.

Наиме, једна жена је своју младу кћерку наговарала да се уда за богатог, много старијег мушкарца. Кад јој је кћерка рекла да он није за њу и да је уз све то и криминалац, мајка јој је одсечно одговорила: „Па шта те брига што је он криминалац. Узгред, чула сам да је болешљив и да има озбиљне проблеме са срцем, тако да можеш рачунати да ће брзо умрети. Бићеш млада удовица, али пуна као брод. После тражи који ће ти бити срцу драг. Свет је и тако пун мушкараца, али нису сви богати као овај“.

- Овај драматичан пример није само слика посрнулог света морала, већ и лика појединих будућих ташти које иза свог прагматизма и економских интереса, заклањају срећу своје кћери, па и њеног изабраника - коментарише Стојановић.

Путујући по Србији, аутор је сазнао да има зетова који нису одолели ташти (њеној сексуалној агресији) и да су тиме постали жртве њених најразличитијих условљавања. И ова понашања се поткрепљују примерима из појединих делова источне Србије где је познато да девојке и пре пунолетства улазе у брак, а њихове мајке су још у пуној животној снази. Тако је једна ташта завела зета само да би својој кћерки доказала да је он „морално ђубре“ и да треба да се разведе од њега. Још горе, у томе је и успела.

Сексуални односи између таште и зета данас су чешћи него раније. У реалном животу однос таште према зету осцилира између отворене симпатије до више него изражене агресивне антипатије. Један од разлога таштине нетрпељивости према зету је и њена потреба да контролише брак своје кћери, да се меша и у оним сегментима брачног живота где за трећег никако не би смело бити места. Такво понашање се среће код жена које већ доминирају у својим браковима, па сматрају да треба да забадају нос и у бракове својих кћери. Оне очекују да се и оне понашају доминантно према својим супрузима. Тако се ствара моћан ланац тираније над мушкарцима.

РОДИЛА КЋЕРКИ ДЕТЕ

У својој књизи „Страх од жена“ аутор је испричао причу о ташти која је родила дете са зетом, јер јој је кћер била неплодна. Све је било ствар договора у троуглу ташта-кћер-зет. Пријатељима је сервирана прича да је кћер трудна. До пола трудноће су све беспрекорно симулирали, а затим су се преселили у други град, где је ташта у кући, уз добро плаћеног гинеколога, родила, а дете је приказано као кћеркино!

(Наставиће се)