ОЧЕВИ често постају жртве агресије својих кћери. Јовица Стојановић у својој књизи "Страх од жена" цитира драматичну причу једног оца:

"Моја седамнаестогодишња ћерка, која је прелепа, али прилично лош ђак, упала је у лоше друштво. Неки мушкарци су је стално прогањали, честим цимањем мобилног, али и стабилног телефона. Кћер ми је представљала да је она потпуно невина, али су се на њу острвили неки маторци који воле пилетину. Рачунао сам да морам да се умешам и заштитим своје дете, како би урадио сваки отац.

Преко телефонског идентификатора сам нашао адресу с које долазе претње мојој кћери. Кад сам отишао тамо, замало нисам пао у несвест од онога што сам видео. Била је то раскошна кућа у ексклузивном делу Београда, са свим електронским обезбеђењем и гардом телохранитеља, чувара те куће. Наравно, то је кућа где улазе само одабрани мушкарци. Већ ми је било јасно да ту има нечега сумњивог. Консултовао сам се са једним пријатељем који ради у одговарајућој служби и већ сутрадан сам сазнао поразне резултате. Испоставило се да је реч о ексклузивној јавној кући за господу дубоког джепа.

КУЛТУРА ЗА МУЗЕЈ ДАНАС се татине љубимице спремају за ноћни излазак кад он одлази на починак да би био оран за следећи радни дан. Кћерке се враћају да спавају кад им очеви одлазе на посао. Савремени однос мушкарца према супругама и кћеркама крунски је доказ да је патријархална култура одавно музејски експонат - истиче Јовица Стојановић.

Моја мезимица је, с обзиром на младост и лепоту, била дубоко закорачила у проституцију и била "месо посебног ранга", како ми је мој пријатељ грубо отворено рекао. Та истина ме је јако заболела, а још више сам био разочаран чињеницом да моја кћер конзумира и дрогу. Сав проблем је настао када она није хтела да удовољи жељама неке господе у годинама, а они су јој већ купили неке скупе поклоне. Све ми је било невероватно и са пријатељем који ми је испричао, за мене невероватну и болну причу, готово сам се напио у кафани.

Вратио сам се кући и све испричао жени. Она је бранила нашу лепотицу, веровала у њену невиност, а нападала мог пријатеља да он или лаже или је наше дете заменио неком другом девојком. Камо среће да је тако било. Соба моје кћери је за мене била светиња, али нисам схватао да она закључава свој интимни кутак. Пошто наша мезимица није била код куће већ у школи, обио сам браву на вратима њене собе. Поводом ове породичне самопровале, моја жена је уз плач протестовала и говорила ми како сам ја примитиван, нетактичан и патријархално заостао отац.

Обио сам и велики ормар своје кћери, јер је и он био замандаљен бравом, за коју ја нисам ни знао да постоји. Ту је имало шта да се види. Десетине врло скупих парфема напросто су ме обориле с ногу, а на офингерима је стајао уредно сложен секси веш, какав нисам видео ни у порно-

- филмовима. Моја жена је избезумљено гледала у сву ту еротску опрему и добро је знала да је ја нисам купио, а није ни она могла, јер наша примања не могу да приуште ни делић тога... У ормару сам нашао и телефонски именик са бројевима мени потпуно непознатим, али и коверту са повећом сумом евра, повећом бар за моју и женину плату. То никако није могао бити джепарац који смо давали нашем детету, јер такав джепарац може да има само кћер богатих родитеља, тајкуна и криминалаца, али не и интелектуалаца.

ПРЕЗРЕНИ ОЧЕВИ ПРЕЗРЕНИ очеви, поклекли пред опасним изазовима времена, све више постају безвредни - тврди аутор књиге "Страх од жена". - Својим млаким понашањем упропашћују и кћерке, али и синове, тако што их чине лаком жртвом женске агресивности. Нови тип демократског оца је врло редак - он има ауторитет, али није деспот, не дозвољава анархију већ тражи одговорност, јер је и сам одговоран.

Свака прича је била излишна. Не слажем се са применом батина као васпитног средства, али средства у коверти су ме грдно озлоједила. Кад се вратила, богзна одакле, опалио сам драгој девојчици два шамара, које је она стоички поднела. Докази су били необориви и, пошто сам жени поверио прецизнију истрагу у овом нашем породичном, мало је рећи ексцесу, све је изашло на видело.

Моја кћер је била проститутка од формата и чак је закорачила у наркоманију. Хвала богу, једино се показало да је негативна на ејдс тесту. Лечење смо одмах предузели, а жена и ја смо подигли кредит како бисмо вратили новац који је она задужила на име, како макрои кажу, "партиципације за сексуалне услуге". Да сам оног дана умро не бих сазнао да постоје и такве партиципације. Е, тада сам ја укинуо, као свака мушка шовинистичка свиња, све партиципације у слободи своје кћерке. Одвозио сам је до школе, жена ју је враћала, изласци су били ограничени на неко класично време до десет увече... Постао сам строг тата који мора да има контролу над животом своје кћери. То ти је моја прича, а знам сличних барем још десетак које су ми испричали други очеви, моје колеге..."

Напросто је трагична чињеница да наведени пример није усамљен, напротив, врло је распрострањен, истиче Стојановић и објашњава:

- У овом примеру отац је жртва агресивног лажног алармирања кћери да је она тамо нечија жртва, а заправо је проститутка која из канджи макроа хоће да се извуче подметањем оца. Савремени очеви који безрезервно верују све и свашта својој женској деци, морали би да се консултују са психијатром, пошто искуство показује да такви родитељи пате од "вишка љубави" која често може да има драматично исходиште.

Ако је некада патријархални отац био глава породице и ауторитет, данашњи отац се, по мишљењу овог антрополога и сексолога, брзо и плашљиво повлачи пред женском агресијом. Он данашњег оца види као машину за зарађивање новца и инвеститора жеља своје жене и деце.

(Наставиће се)