ОЧАЈНИ Срби продају органе да би преживели, објавио је недавно амерички "Нјујорк тајмс". У тексту који говори о илегалној трговини органима, међу осиромашеним европским земљама у којима "цвета" (пре)продаја бубрега и других виталних органа, нашла се и Србија.

Суочени са све већим сиромаштвом неки Европљани, међу којима су и Срби, покушавају да продају плућа, коштану срж, бубрег, део јетре или рожњаче, пише "Нјујорк тајмс".

Трговина органима у Србији је законом забрањена али то, како наводи овај лист, не спречава сиромашне Србе да и под претњом затвором од десет година, тржишту понуде оно највредније што имају - део тела, а с њим и помало душе!

Дуго у Србији траје ова понуда. На домаћим порталима своје органе нуде свакодневно десетине Срба. Оглашавају се и на руским, украјинским мрежама. Све чешће на турским и бугарским. Један моли да му се заинтересовани купац јави што пре, јер су му се нагломилале рате за стан, па нема времена за чекање.

"Здрава мушка особа, 53 године даје бубрег у замену за гарсоњеру"; " Мушкарац стар 59 година одличног здравља даје део јетре за боравишну визу на Западу"; "Нудим бубрег - повољно!", део је богате интернет понуде.

- Беда је натерала људе да јетру или бубрег продају да би платили школовање, вратили дугове, купили стан, чак и лекове - објашњава социолог Сретен Дабић. - Сиромаштво урушава људско достојанство. А сведоци смо да постаје опасно и по живот.

Забележен је случај да је 1999. преко сајта највеће аукцијске куће "Ибеј" понуда за један бубрег достигла невероватних - 5,7 милиона долара. Не зна се ко му је власник и шта је одредило врхунску цену, али Срби су неупоредиво скромнији: делове јетре и бубреге нуде по цени од (свега) 20.000 до 50.000 евра.

Једне дневне новине одбиле су недавно да објаве оглас: "Продајем бубрег, цена по договору", али Нишлија који је одлучио да уступи свој здрав орган за паре, не одустаје.

- Немам шта да једем - каже. - Ово је једини начин да преживим. Хоћу да помогнем неком, а да истовремено и он помогне мени. Ако сам крив, нека дођу да ме хапсе!

Причу о илегалној трговини људским органима у Србији покренуо је новинар "Нјујорк тајмса" Ден Билефски. Он је у специјалном издању овог листа "Интернешенел хералд трибјун" отворио аферу о српским трговцима људским органима који "повољно" купују делове тела и потом их препродају по Европи.

Билефски је, наводно, месецима истраживао ту тему и због открића до којих је дошао очекује да ће се афера продубити. Он чак наводи једног Србина који је свој бубрег дао богатом локалном политичару да би га овај запослио у својој фирми. Илегална трансплантација је, како наводи новинаров неименовани извор, извршена у једној београдској клиници и прималац и давалац се осећају добро.

Најновији текст "Нјујорк тајмса" поново је актуелизовао бизарну идеју сиромашних Дољеваца, на југу Србије, да региструју агенцију за продају органа и крви у иностранству. Наводни захтев 3.000 житеља овог места власти су, како наводи амерички новинар, одбиле. Портпарол овог нерегистрованог удружења, извесна Виолета Чавац, пожалила се репортеру "Нјујорк тајмса" да, притиснути бедом која им одавно куца на врата, Дољевчани неће одустати - органе ће понудити суседима, Бугарима. Можда и Албанцима с Косова. Понуда ће, каже портпаролка, ићи нелегалним каналима.

ДУШАНУ ТУЂЕ СРЦЕ ПРВА трансплантација бубрега урађена је 1954. године у америчкој болници у Бостону. Пресађени орган био је у функцији наредних двадесет година. Др Томас Е. Старлз први је у болници у Денверу, 1963. трансплантирао јетру. Четири године касније, Кристијан Бернард пресадио је прво срце у Кејптауну. Са туђим срцем најдуже је живео један Француз, чак двадесет година. Првом Југословену срце је пресађено у Хјустону 1969. године. Душан Влачо (19) добио је срце 40. годишњака и живео је још шест година.

Иницијатива дољевачких очајника, да хлеб плате и крвљу, никога није оставила равнодушним. Министар рада и социјалне политике Расим Лјајић им је поручио да је то - незаконито!

- Србија јесте сиромашна земља, али не у тој мери да би људи продавали своје органе како би преживели - рекао је министар и обећао још 400 нових оброка за дољевачку народну кухињу.

Стојан Вулетић (54), земљорадник из Дољевца, пристао је да за "Новости" открије своју муку:

- Беда ме толико притисла да сам се из очаја одлучио да продам бубрег. Дајем и крвну плазму. Имам жену и троје деце, син је студент. Муку мучимо да преживимо. Супруга ме одвраћа, говори "немој", али немам другог начина да их прехраним. Гладни смо, а и кућа је стара, само што се није срушила. Нудим бубрег за 50.000 евра. Знам да је операција тешка, ризик је велики. Пре него што легнем на сто, тражићу да ми уплате 80 одсто износа. Волео бих и да неко познат буде поред мене, да ми не узму оба бубрега.

Др Влајко Пановић, социјални психолог и психотерапеут, каже да је продаја органа за материјалну надокнаду израз социјалне беде и кризе у којој се друштво налази.

- Такво понашање човека да се самооштећује није уобичајено - каже др Пановић. - Ако су људи спремни да продају део тела да се прехране то је, свакако, аларм држави.

Немаштина, неки кажу, има добре стране јер подстиче машту и мотивише људе да побеђују кризе. Али, опасна је када потпирује бизарне трговине попут (пре)продаје тела. "Новости" су позвале неколико оглашивача који продају бубрег и крвну плазму. Разлози су исти, а цене шаролике - од 1.000 па све до 100.000 евра колико (по комаду) нуде два "снажна" кума из Старе Пазове.

- Најозбиљније ми је деловао један Словенац - каже М. В. (36), зидар. - Требају ми паре за женидбу. Знам да је кажњиво, зато бубрег продајем странцу.

Претпоставља се да више од петине органа који се трансплантирају у легалним трансплантационим центрима широм Европе стиже са црног тржишта.


(Наставиће се)