КИДНАПОВАНИ Срби су прво камионима преко прелаза Ћафа Прушит и Врбница пребацивани у сабирне центре у Тропоју и Кукеш, а одатле после систематског прегледа одвођени у једну приватну болницу у Тирани где су им вађени органи.

У ратним условима жртве су постајале донори. Злу судбину „добровољаца“ имали су најздравији, они који су прошли све прегледе. У неадекватним условима, узимана им је крв ради типизације ткива. „Одабрани“ су на основу карактеристика припремани за даљи третман.

Према подацима Тужилаштва за ратне злочине Србије у болницу „Мајка Тереза“ у Тирани током 1999. године примљено је 75 особа са Косова и Метохије. Нјих 25 послато је на трансплантацију у Италију, 15 у Аустрију, док судбина осталих није позната.

Током косовске кризе, априла 1999. др Норберт Лемијер, утицајни нефролог, шеф Катедре за интерну медицину у Генту (Белгија), поднео је извештај у коме се наводи да је због помоћи оболелим избеглицама са КиМ, основан Међународни тим који се стационирао у Македонији. Евакуисани пацијенти, како стоји у извештају, пребацивани су на дијализу у Белгију, Шведску, Холандију и Француску, Данску и Велику Британију. Наводи се и да су бројни пацијенти емигрирали у Албанију.

Упоредо са Међународним тимом у Албанији је основан медицински одсек владине комисије за кризни менаджмент који је вршио скрининг и избегле пацијенте са КиМ упућивао на „даљи медицински третман“. У тиму који је одлучивао о њиховој судбини били су: Руки Кондај, близак сарадник Саљија Берише, Стефан Ванда, представник СЗО, Винћент Рибони и Славица Нартини, представници Министарства здравља Италије и Албаније. Транспорт избеглица-пацијената са Косова вршен је са севера Албаније до болнице „Мајка Тереза“ у Тирани.


ИЗЈАВА СВЕДОКА К-144 СВЕДОК К-144 потврдио је у Хашком трибуналу да су Србима, које је киднаповао ОВК, вађени органи. Он је пред судијама Трибунала, под заклетвом, изјавио да је упознат са чињеницом да је људима са Косова и Метохије извађено више од 300 бубрега и бар још 100 других органа.
- Хашиму Тачију редовно су достављани извештаји о продатим органима. Бубрези су продавани од 10.000 до 50.000 немачких марака, а више од 80 одсто профита ишло је на Тачијеве рачуне - рекао је сведок.

На криминалној мапи Европе, британски новинари означили су Косово и Метохију, Албанију, Босну и Херцеговину и Македонију земљама „хируршког туризма за сакупљање органа“. Није више била тајна да се органи дистрибуирају у Немачку, Скандинавију, САД, Израел, Велику Британију. У међународном ланцу трговине органима нашли су се доктори из Турске, Израела, Бразила и Филипина који „пустоше“ Балкан у потрази за ткивима. Почетком 2001. на Универзитетској клиници у Јерусалиму опорављало се 60 од 244 пацијента после уградње транспланта (бубрега набављених од непознатих донора).

У потрази за уносним послом, многи Изарелци међу којима и неколико угледних лекара, у јеку ратних дејстава, посетили су Македонију, Бугарску и Косово и покушали да се са локалним лекарима договоре за сарадњу о оснивању клиника за трансплантацију. Највеће интересовање за улагање показали су богати Арапи и Израелци.

Тужилаштво за ратне злочине Србије дошло је до података о банковним рачунима појединаца који су потраживали доноре. Део новца одређених организација које су финансирале ОВК, Владу у егзилу Косова и косовских Албанаца који су помагали оружане формације на Косову и Албанији, коришћен је за трговину људским органима. Један од тих рачуна био је у банци „Дарданија“ у Тирани.

Рачун на који су донори уплаћивали новац био је на име Саљи Берише и Адреаса Шулца. Трансакција од два милиона долара повучених са рачуна банке у Базелу, који су пребачени на кипарску банку, везана је за име Еджетеа Борије. Откривени су и рачуни фантомских невладиних организација, између осталих и НВО арапског бизнисмена Јасина Квајдија који је 2000. депортован из Албаније под сумњом да је члан Ал каиде.

У игру трговине органима били су укључени највиши функционери ОВК који су имали добре везе у региону, али и стране организације и службе без чије логистике то не би било могуће извести. Јер, сваки орган који се трансплантира мора да буде прецизно евидентиран. Бар у регуларним болницама у којима је могуће извршити операције.

Косовска полиција је тек 2008. године ухапсила уролога Лјутвија Дервишија, заједно са братом Арбаном, због илегалних трансплантација у клиници „Медикус“, у Приштини. Име овог уролога и раније је било познато полицији јер се појављивало у исказима сведока везаних за трговину органима 1999. године.

ГРОБНИЦА У МОЧВАРИ У МОЧВАРИ недалеко од Тропоја сахрањено је најмање 70 лешева убијених Срба, Рома и Албанаца. Тужилаштво за ратне злочине дошло је и до информација о постојању масовне гробнице у близини „жуте куће“ и поред рудника Дева.

Ухапшени су и др Тун Перворфај и Арбен Дервишај, менаджер клинике „Медикус“ у Приштини, који су извршили илегалну трансплантацију бубрега заједно са турским лекаром др Јусуфом Ершином Сонмезом. Тада је први пут ухапшен и Моше Харел, главни бос операције илегалне трансплантације органа.

Српско тужилаштво као један од доказа за тврдњу о сумњивим органима наводи изјаву доктора Сулејмана Кодрија, шефа одељења за трансплантације КБЦ „Мајка Тереза“ у Тирани. Др Кодри је признао албанској новинарки Бљерини Моки да су у овој болници забележени случајеви пресађивања органа од непознатих донора.

- Да, истина је - рекао је Кодри. - Али, не могу се хирурзи сматрати одговорним за то.



(Наставиће се)