Досије „Жута кућа“ који говори о трговини људским органима у Албанији и на Косову током 1999. године отворен је по објављивању књиге бивше тужитељке Хашког трибунала Карле дел Понте, „Лов: Ја и ратни злочинци“.

У својој књизи, Карла дел Понте је изнела податке да је 1999. године сазнала од новинара да су 300 Срба и других неалбанаца послужили као заморчићи: отети су и транспортовани у Албанију, где су им вађени органи, који су затим слати у Италију, а одатле дистрибуирани у клинике широм Европе. Она посебно спомиње насеље Бурељ у Албанији, где су жртвама вађени органи у „жутој кући“.

Афера тровине људским органима на КиМ отворила је питање одговорности и улоге ОВК и других криминалних група које су биле „добровољни донатори људских органа“.

Био је ово знак охрабрења за српско Тужилаштво за ратне злочине које је имало сазнања да су хируршки захвати над жртвама извођени не само у „жутој кући“ у селу Рибе, недалеко од града Буреља на северу Албаније. Киднапованим Србима су бубрези, јетре и срца, вађени у домовима здравља или болницама који су током рата коришћени за лечење војника ОВК.

За монструозне операције коришћен је и део болнице у касарни „Бајрам Цури“, дом здравља у фабрици „Кока-коле“ у Тирани, неуропсихијатријска болница у затвору број 320 у месту Бурељ. Поред тих локација, српско тужилаштво располаже подацима да је постојао и илегални затвор у руднику Дева који се налази у пограничном делу између Космета и Албаније - један крај тунела је на Космету, а други у Албанији.

Српско Тужилаштво и међународна организација за заштиту људских права „Хјуман рајтс воч“, после ових навода, затражили су од Албаније да покрене истрагу и јавности саопшти истину о отетим Србима. „Захтевамо пуну истину о судбини киднапованих Срба и трговини људским органима“, стајало је у захтеву Срског тужилаштва за ратне злочине.

Хашки трибунал покренуо је још 13. јануара 2005. године истрагу о трговини органима, на основу предмета који су пронађени у „жутој кући“, у селу Рибе. Истрага Трибунала носила је назив „Дон Кихот“. Истражитељи Хашког трибунала пронашли су у „жутој кући“ разне предмете, за које је постојала основана сумња да су коришћени за вађење органа отетим Србима и неалбанцима.

На злочин су указивали трагови крви по поду и зидовима, пластичне посуде, празне боце с називима лекова који се користе при хируршким интервенцијама као и метални делови прекривени блатом који су подсећали на остатке хируршких инструмената. У непосредној близини куће пронађене су празне флаше од инфузионе течности, са средствима за опуштање мишића, завоји, игле...

Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић 22. априла 2008. покренуо је истрагу поводом утврђивања истинитости навода из књиге Карле дел Понте.

СРПСКО СРЦЕ ШЕИКУ Први подаци који су послужили Карли дел Понте за писање књиге, стигли су у Извештају једне блискоисточне обавештајне службе. У извештају се наводи изјава шеика који се јавно похвалио да је добио српско срце. - Жалим што је срце српско. Али сам жив, рекао је шеик.

У периоду од 1999. до 2001. припадници ОВК су отимали Србе, Роме и Албанце и пребацивали их у Албанију. Нјихова тела су највероватније у масовним гробницама на овом подручју.

У извештају који је 12. децембра 2010. пред Саветом Европе поднео Дик Марти, као организатор отимања људи и трговине људским органима означен је Хашим Тачи, вођа мафијашке „дреничке групе“. За Тачијеве плаћенике постојала је основана сумња да су одговорни и за трговину оружјем, дрогом и људима.

После овог озбиљног извештаја који је био „прст у око“ злогласној „дреничкој групи“ и њиховом вођи, ЕУ и Еулекс су затражили још доказа.

Тачи је, како се и очекивало, оповргао све оптужбе и најавио тужбу против Дика Мартија.

Убрзо после Мартијевих оптужби, у Истанбулу је 11. јануара 2011. године ухапшен доктор Јусуф Сонмез, „главни хирург“ у операцијама вађења органа на Косову.

Еулекс је већ 4. марта исте године донео одлуку о покретању кривичног процеса против оптужених за трговину људским органима на Косову и Метохији. Оптужнице су поднете против Луфтија Дервишија, Дритона Джилте, Сокола Хајдинија и Илира Речаја везано за њихове активности у приштинској клиници „Медикус“. Међу осумњиченима су и бивши секретар за здравље Речај који је, како је наведено, противзаконито издао лиценцу приштинској клиници „Медикус“ за трансплантацију људских органа. На листи осумњичених нашао се и „др Менгеле“, Јусуф Сонмез.

Званичници Еулекса готово су пред одлуком да две истраге које се тренутно воде о трговини органима на Косову споје у једну због сумње да је у оба случаја умешан исти криминални клан, а да „пирамида“ тог злочина води све до врха приштинских власти. Вилијамс Бернс, заменик америчког државног секретара, и Еулекс тренутно води две истраге. Прва, поверена специјалном тужиоцу Клинту Вилијамсону, бави се догађајима у „жутој кући“ у Албанији у периоду од 1998. до 1999. године када су наводне жртве били киднаповани Срби с територије Косова. Друга истрага, коју води Еулексов тужилац Джонатан Рател, бави се трговином органима и илегалним трансплантацијама у болници „Медикус“ на путу Приштина - Косово Поље.

Истрага о „Медикусу“ и судски поступак су од почетка јавни, а истрага о злочинима у „жутој кући“ обавља се под ознаком „тајно“ због безбедности специјалног тужиоца и истражиоца на терену.

Званичне албанске институције никада нису спровеле озбиљну истрагу о трговини органима.


(Наставиће се)