У јеку хапшења међународних трговаца људским органима, међу којима је и „бос“ организације, Израелац Моше Харел, појавила се репортажа „Интернешенел хералд трибјуна“ (ИХТ) о трговини органима у којој је Србија означена као једно од европских „црних тржишта“.

Према писању овог листа, тржиште (пре)продаје органа, са Далеког истока и из Јужне Америке последњих година се преселило у Европу, а Србија је међу земљама која је тиме погођена. Лист је објавио потресну причу брачног пара Павла и Данијеле Мирцов из Ковина који је због сиромаштва (по)нудио бубреге на продају. Цена по бубрегу - 30.000 евра!

Министарство здравља категорично је одбацило наводе „Интернешенал хералд трибјуна“ и истакло да на евиденцији донора нема ни Павла, ни Данијеле. Нема их ни на листама здравствених установа у којима се обавља трансплантација.

- Контролу медицинске документације није тешко обавити јер се она чува 30 година - рекао је тим поводом доскорашњи министар здравља Зоран Станковић.

У Србији се трансплантација одвија по строгим правилима. Наш Кривични законик ову трговину сматра тешким кривичним делом. Српска полиција до сада није процесуирала ниједан случај нелегалне продаје људских органа. Ипак, да ли је све то довољно да се српски бубрег, кад човека мука натера, не „нађе“ на илегалном тржишту? Можда у Франкфурту, или на Корзици?

- Трговина органима, њихово нуђење и трансплантација са комерцијалном трговином изричито су законом забрањени и за све учеснике таквог кривичног дела запрећена је затворска казна до 10, а у посебним случајевима и више година. Припадницима организованих криминалних група које тргују људским органима запрећена је казна од 10 до 40 година затвора.

Министар здравља је прецизирао да се поступак трансплантације органа у Србији обавља у Клиничком центру Србије, Клиничком центру Војводине, КЦ Ниш, ВМА и на Универзитетској дечјој клиници.

- Контрола је ригорозна - рекао је др Зоран Станковић.

Систем организовања здравствене службе, као и начела и поступци према којима се обавља трансплантација дефинисани су строгим европским стандардима.

- У Србији нема забележених случајева препродаје органа у сврху трансплантације и према подацима Министарства здравља није било кривичних пријава за то кривично дело - потврдила је и директорка Управе за биомедицину тог министарства Даница Михајловић, после навода овог листа. - Сви случајеви који се помињу у медијима су предмет истраге надлежних органа.

ЗАТВОР ДО 40 ГОДИНА ЗА трговину људским органима српски закон предвиђа казну од три до 12 година затвора.
Ако је жртва малолетна, Закон каже: казна је од пет до 15 година затвора.
 Ако после трансплантације жртва остане повређена, казна је од пет до 15 година затвора.
Ако жртва умре - казна је од 10 до 40 година затвора.

Трансплантација није једноставан процес и осим даваоца и примаоца органа, укључено је још пуно особа. Закон све њих обавезује да ако посумњају да би могло доћи до препродаје органа о томе обавесте надлежне и Управу за биомедицину.

Процес пресађивања органа са живог донора је веома сложен и подразумева припрему и процену здравственог стања како даваоца, тако и примаоца, експлантацију органа, сагласност даваоца и примаоца, Етичког одбора и на крају трансплантацију. У овом процесу учествује велики број професионалаца, од којих је свако у обавези да, уколико посумња да је реч о трговини органом, случај пријави надлежним установама.

Лекари кажу да се орган не може вадити и пресађивати „дивље“, јер су могуће велике компликације. Зато готово невероватно звучи да се пресађивање органа у Србији врши илегално. У нашој земљи нема ниједне приватне клинике која има услове за обављање тако компликованог медицинског захвата.

У Србији орган може дати најближи сродник - родитељи, браћа и сестре до трећег степена сродства, супружници, а у изузетним случајевима, које посебно треба доказати, и посебно блиска особа. Сагласност на тај поступак даје пре свега давалац органа, а затим и чланови Етичког одбора здравствене установе, у којој се обавља трансплантација.

Министарство здравља улаже напоре како би се Национални програм трансплантације органа унапредио и та метода лечења учинила доступнијом онима којима је потребна.

- Област трансплантације носи са собом велики етички изазов и веома је важно да се обезбеди транспарентност, тачност информација и свих података из те области од стране здравствених институција, грађана, државних органа и медија, јер само на тај начин се може допринети развоју тог програма и помоћи пацијентима којима је најпотребнија.

Према писању „Интернешенел хералд трибјуна“ осим Србије органи се нуде на продају и у Грчкој, Шпанији, Италији и на Косову. Исти лист преноси и речи особе која се само представила као Милован, из једног малог места на југу Србије, који каже да је дао бубрег једном богатом локалном политичару, да би га он заузврат запослио у својој фирми.

У Србији нема ниједне приватне клинике која има услове за обављање тако компликованог медицинског захвата.

У Србији је 2010. години обављено 38 кадаверичних трансплантација и 41 са живог даваоца. Прошле године било је 27 кадаверичних и 31 трансплантација са живих.

У овој години обављено је 17 кадаверичних и 19 трансплантација од живих донора, потврђено је „Новостима“ у Институту за биомедицину.

(Наставиће се)