ЛЈУДСКИ живот све мање вреди у свету, пре свега у сиромашним земљама, а трговина органима готово се не разликује од трговине људима. Лјудски органи на тржиште не доспевају само куповином, него и од жртава трафикинга.

Уједињене нације процењују да се око 10 одсто свих изведених пресађивања бубрега обави са органима набављеним на црном тржишту. Годишње, према подацима УН, више од 2,4 милиона људи постану жртве трговине, а више од половине су деца и малолетници.

Дрога, оружје и трговина људима имају исти шверцерски канал. Трговина органима као његова најбизарнија страна сматра се обликом трговине људима, што је вид модерног ропства. Према подацима Међународне организације рада и бројних међународних невладиних организација, процењени број робова у свету износи око 30 милиона људи. Ово су оквирне бројке. Нико не може са сигурношћу рећи колики је стварни број робова, као ни колики проценат њих су жртве трговине органима.

ПАПА НИЈЕ ПРЕЖИВЕО ПРВА трансплантација била је трансфузија крви обављена 1490. у Риму, папи Иноћентију Осмом, који је у дубокој старости био на самрти. Лекари су од тројице младића узели крв и убризгали је у вене папе. Исход је био стравичан - умрли су и папа и несрећни младићи, а лекар је побегао далеко од Рима.

Ратом захваћена подручја су идеална места за трговину органима, јер је тада и најлакше доћи до органа. На туђој несрећи се не богате само ратни профитери, плаћеници и убице, већ и трговци људским органима. Овај проблем погађа и Балкан због географског положаја и милитаризације региона у претходним деценијама. Трговина органима нарочито цвета у време ратних сукоба, јер је тада и најлакше доћи до органа. Повећан криминал последица је и тешке економске ситуације у којој људи живе, а на ту карту, знајући колика је тражња, играју и „босови“ - трговци највреднијег у људима - њихових органа.

Ова врста криминала нема једну адресу - има га свуда у свету. Према препорукама Светске здравствене организације, илегална трансплантација се третира као тешко кривично дело. Нехумани хируршки захвати с катастрофалним последицама раде се у изузетно лошим условима. Операције изводе лекари сумњиве етике и још сумњивије стручности. Дешава се то на свим меридијанима.

С друге стране, много је оних којима треба ново срце, јетра, бубрег. Само у Европи на трансплантацију чека око 100.000 људи. У Србији - око 3.500. У нашој земљи се годишње обави око 100 трансплантација бубрега. За разлику од ових стотинак срећника, осталих 400 са страхом чека орган. Ново срце чека још тридесетак, а јетру око 200-250 људи. Нажалост, много је и деце којима нови орган значи живот!

УХАПШЕН ДИРЕКТОР БОЛНИЦЕ УГЛЕДНА болница у Јужноафричкој Републици „Неткер“, на Интерполовој мапи означена је као место где су деци вађени бубрези. После вишегодишње истраге вођене у строгој тајности, 2003. године ухапшен је директор болнице и још десетак угледних лекара. Био је то први велики обрачун са међународним трговцима органа. Специјалне јединице јужноафричке полиције откриле су да је ланац трговине органима ишао преко Бразила и Израела.

Европски парламент је још јула 1987, на основу извештаја једне од својих комисија, саопштио да су у Европи коришћени дечји трансплантати достављени из Јужне Америке. Те исте године, холандске новине „Волкскрант“ објавиле су текст британског професора Мекмастерса о црном тржишту дечјих органа у Индији и Централној Америци.

Две године касније ухапшена су двојица Израелаца због куповине дечјих органа за америчко и израелско тржиште. Један британски новинар приказао је дечака из Гватемале којег је улична мафија киднаповала, али је успео да побегне. Јавно су проговорили дечакови родитељи, али и локална полиција која је признала да је дечак отет да би му се извадио бубрег и да би га потом продали богатој америчкој породици за спас њиховог јединца.

Земље у којима се изводи највећи број илегалних вађења органа и њихове (пре)продаје су Кина, Нигерија, Јужноафричка Република, Израел. Изненађује, али на „црној“ листи су Швајцарска и Турска. Застрашујући податак стиже из Индије и Непала: из тела деце у ове две земље годишње се извади више од 10.000 органа.

Даваоци органа могу бити лешеви (кадевери) и живи даваоци, најчешће браћа и ближи рођаци, као и друге особе подударног ткива. На то не утиче раса.

Уобичајене маршруте илегалне трговине органима иду преко Латинске Америке према Северној Америци, Европи и Средњем истоку. Друга путања води од земаља совјетског блока ка балтичким земљама и западној Европи, од Румуније ка Италији, па преко Турске и Кипра према Израелу и Средњем истоку.

Црном бојом означена је путања од Косова и Албаније према Италији и Западној Европи и Средњем истоку, од Тајланда и Филипина према Аустрији, Новом Зеланду и Тајвану, од Индије и Пакистана према Средњем истоку. У Пакистану више од 40 одсто одраслог сеоског живља има само један бубрег, а две трећине особа које добију органе сиромашних Пакистанаца су странци, највише Британци.

Иран је једина земља у којој је озакоњена трговина људским органима. Ирански стручњаци тврде да је тако спасено хиљаде живота. Највише новца за органе спремни су да плате Американци. На америчком „црном тржишту“ бубрег кошта 30.000, а јетра - 250.000 долара, док се за рожњачу нуди 5.000 долара.

О несразмери црних тржишта говори податак да се у сиромашним деловима Индије бубрег продаје за 1.000 долара, рожњача за 2.000, а комад коже за 50 долара. Прималац за тај бубрег плаћа од 10.000-15.000 долара, па дилер Индијац заради неколико хиљада долара по комаду.

(Наставиће се)