МЕЂУ првима који је пред комисију стао био је Селим Нумић. Он је од 1954. непосредно водио службу озвучавања. Ако се заиста тражио план и центар завере, онда важнијег сведока од Селима није било.

Хајде, гукни голубе...

Одговарао је Селим прво на многобројна питања и потпитања, а да би се боље обезбедио, најважније је написао и приложио. Навео је да су у периоду до 1961. озвучаване углавном амбасаде, страна представништа, као и појединци у њима. Ту је био мањи број "домаћих лица" и објеката које је и навео:

- Стан Милована Ђиласа... Тај стан се и даље слуша због посета страних новинара Штефици Ђилас;

- Стан Владимира Дедијера, микрофони повучени;

- Стан Радована Зоговића, просторије и даље слушају;

- Стан Мехмеда Ходже, а разлог је био: да код њега долазе сумњива лица са Косова, иредентисти. Више се не слуша, по потреби може;

- Просторије СПЦ (Српска православна црква). У разним просторијама уграђена су 24 микрофона. Овај објекат се перманентно слуша.

Почетком 1961. увећао се број домаћих захтева за озвучење.

МИКРОФОНИ У СПАВАЋОЈ СОБИ У резиденцији Брозових кабинет је озвучен помоћу четири микрофона. Каблови су водили до цеви за телефонске инсталације. Озвучење је извршила техничка екипа савезне Удбе. Посебно је обрађена била Јованкина спаваћа соба. Преко интерфона Јованка је могла да слуша ордонансе, али, показало се, и они Јованку.

- На захтев генерала Милана Жежеља, уз претходну сагласност друга Тита, озвучен је салон (Бели двор) у ком председник прима стране амбасадоре и друге иностране личности. У истој згради постављен је и магнетофон за снимање. Све урађено у присуству и уз помоћ официра безбедности. Ти исти људи - техничари одлазили су на позив Жежеља да снимају разговоре председника.

- Озвучен је кабинет друга Тита у згради СИВ. Учињено по захтеву Жежеља, а само озвучавање било је врло напорно. За постављање каблова и микрофона морале су се скидати мермерне плоче.

Броз је, дакле, тражио да му се озвуче одређени простори, а онда се жалио - да је озвучен?!

- Пред прву посету совјетске делегације са Никитом Хрушчовом на челу, озвучене су још неке просторије у Белом двору (кућа са сламеним кровом), неколико просторија у вили у Ужичкој бр. 16 (вила за високе госте), главна сала у Дому гарде у Топчидеру, у којој су вођени разговори Тита и Хрушчова. Све је рађено по захтеву И одељења државне безбедности и генерала Жежеља, а одобрио Стефановић. То је био обиман посао, морало се радити дан-ноћ. Још кад је одлучено да ће се део разговора обавити и на Брионима, онда је једна екипа стручњака хитно пребачена војним авионом на Брионе.

- Озвучени су кабинети другова Ранковића и Кардеља у згради СИВ и на захтев шефова њихових кабинета - Ивичевића и Вратуше (Кад је затребало, Вратуша се жалио - како је кабинет друга Кардеља озвучила Удба и Ранковић?);

- Озвучена је конференцијска сала у СИВ по захтеву Вељка Зековића и уз сагласност Стефановића. Тада су увезени и најновији микрофони, а центар за снимање био је у засебној просторији. О свему се бринуо Вратуша;

- Одлучено да се организују службе прислушкивања и у републичким секретаријатима. Словенци и Хрвати су их већ увелико имали и само су сада били легализовани. У првој половини 1961. вршене су обимне припреме за одржавање Прве конференције несврстаних. Озвучавање је у том плану било од посебне важности. Шта је о томе члановима Комисије предочио Нумић?

- Озвучен је знатан број вила и бољих станова одређених за смештај шефова и чланова страних делегација. Озвучене су виле и станови (то су били објекти наших руководилаца које су они уступили за ту прилику) другова: Вељка Мићуновића, Веље Стојнића, Славка Комара, Слободана Пенезића Крцуна...;

- Озвучен је и већи број соба у хотелима: "Метропол", "Москва", "Мажестик", "Ексцелзиор", "Унион", "Балкан"...;

- Озвучен је стан проф. Јована Ђорђевића (стручњак за уставно право) због његових честих контаката са Американцима и неким другим проблематичним странцима.

- Одмах по завршетку Конференције повучени су сви микрофони из вила и станова. Само је остао озвучен стан Ђорђевићев, на предлог Брајника, а уз сагласност Ћеће;

- Слушан је телефон Милке Куфрин, која је била члан СИВ и секретар за туризам. Прислушкивана је на предлог београдске службе због давања "тешких шовинистичких изјава" и то се хтело проверити и сумње нису потврђене;

Чини се да је од свих испитиваних и осумњичених то најболније доживљавао Нумић. Био је у тешком психичком стању, али је успео и да припрети: "Ви сте мене већ тетовирали. И са том тетоважом завереника доказаћу да то није истина..." Успео је Селим за живота да своју драму преточи у књигу - "Добра земљо, лажу".

Чланови комисије су од саслушаваних упорно тражили да потврде њихову констатацију - да Броз није адекватно обезбеђен. Није им довољно поуздана била одмах изречена Гошњакова тврдња - да јесте. Кад је међу првима на ред дошао генерал Лука Божовић, више година главни шеф Титовог обезбеђења, севнуле су и варнице. У једном тренутку Пуцар је закључио: "Лука је могао и да украде маршала!"

О овом саслушању није званично сачувана забелешка, записник, па се само нагађало како је Божовић могао да реагује. Он се огласио и додатном изјавом, писмом Црвенковском, да одређене ствари конкретизује. Посебно кад се радило о тајанственој жици из кабла у резиденцији Брозових, на којој је и саграђена оптужба - да су прислушкивани чак и у брачној постељи.

Шта би Божовић учинио да је био на месту Црвенковског, сазнајемо из тог писма.

- Прво бих проверио ту жицу, како је везана и куда води;

- Затим, да ли је тај извод из кабла био предвиђен за неку другу намену, а то најбоље знају техничари који су кабл постављали и само их треба позвати;

- Да ли је кабл оригиналне фабричке израде и ко га је произвео;

- Да ли је на каблу било дорада и ко их је радио;

- Колико је и коме приступачна просторија у резиденцији где је извод те жице.

(Наставиће се)